Radonjić: To da je Srbija ekonomski tigar - bušna priča, ne čudi da se godišnje odseli 40.000 ljudi

Tako je za N1 ocenio Profesor ekonomije Ognjen Radonjić na Filozofskom fakultetu u Beogradu, i dodao  da oko dva miliona stanovnika ovde živi na pragu siromaštva.
 
"Pre revizije BDP-a 2024 srpski realni BDP (bruto domaći proizvod) po stanovniku po cenama iz 2010. je u 2023. iznosio 6.500 evra i bio je niži od crnogorskog koji je iznosio 6.900 evra. Nakon revizije i naduvavanja srpskog BDP-a, iste te 2023. srpski realni BDP po stanovniku po cenama iz 2020. godine je iznosio 8.520 evra i bio je iznad crnogorskog koji je 8.460 evra. Dakle, na delu možemo videti kako se manipuliše podacima", rekao je on.
 
Radonjić, koji je i član Naučnog društva ekonomista Srbije, ukazao je da je slabost srpske ekonomije njen privredni rast koji ostavlja "dolazeće generacije bez budućnosti".
 
"On ne sadrži elemente privrednog razvoja jer nije održiv i ne nosi u sebi klice uspona na lestvici tehnološkog napretka", dodao je ekonomista.
Drugim rečima, srpski privredni rast se ne zasniva na tehnološkom progresu, već na "masivnim infrastrukturnim javnim investicijama koje su ujedno najznačajnije izvorište državne korupcije i kriminala i stranim direktnim investicijama koje su radnointenzivne, niskog tehnološkog stupnja i koje zapošljavaju uglavnom manuelnu, jeftinu radnu snagu i masivno eksploatišu domaće privredne resurse i degradiraju prirodno okruženje".
 
Kako je još rekao, oko dva miliona stanovnika Srbije živi na pragu siromaštva i socijalne isključenosti i "Srbija spada u zemlje sa najvećim nejednakostima u raspodeli dohotka u Evropi".
 
"Isto tako spada u najkorumpiranije zemlje sveta i, iza Rusije i Ukrajine, treća je na evropskoj listi zemalja po snazi organizovanog kriminala. Onda se čudimo zašto Srbiju godišnje napušta oko 40.000 njenih građana, negativan prirodni priraštaj je na nivou od oko 40-50.000 godišnje, dok stanovništvo stari i ruralna područja se ubrzano prazne", naglasio je Radonjić.
 
On je ocenio da je jedini put održivog razvoja usmeravanje na visokotehnološke privredne grane, a da bi to bilo moguće, potrebno je značajno povećati ulaganja i poboljšati uslove rada u obrazovanju, nauci i kulturi.

"Nažalost, ova vlast upravo vodi rat protiv znanja i kulture, što je recept za marginalizaciju kvaliteta, bujanje korupcije, klijentelizma, kriminala, nepotizma i partijskog kadriranja. Sve to, naravno, ne može voditi ničemu dobrom", zaključio je on za portal N1.