Novi film Dušana Kovačevića uskoro u bioskopima

Dušana Kovačevića nije bilo u kinematografiji kao reditelja još od pojave filma Profesionalac (2003). Film Nije loše biti čovek bajkolika je priča koja u sebi sadrži i komediju i kriminalističke motive, ali je pre svega ostvarenje puno empatije o očajnom junaku (tumači ga odlični Vojin Ćetković) koji ostvaruje poseban i dirljiv prijateljski odnos sa jednim psom, koji mu je izuzetno naklonjen i nekoliko puta mu spasava glavu. Film ima dosta aduta da ga publika pogleda sa zadovoljstvom, što će moći i da učini od 7. decembra, za kada je zakazana beogradska premijera. Nakon Beograda i Novog Sada, film će biti na repertoaru požarevačkog bioskopa.

Dušan Kovačević je istakao kako je film dugo čekao na svoj izlazak, ali da je veoma zadovoljan reakcijom publike koja je bila na novinarskoj projekciji, uz zahvalnost svim saradnicima, među kojima je i nedavno preminuli Milan Gutović. Pored glumaca koji su se pojavili na konferenciji, tu su još Gordan Kičić, Hristina Popović, Nenad Jezdić, Srđan Todorović…

‘’Ja sam imao nekakve periode kad nisam verovao da će se ovo uopšte desiti. Jednostavno, prošli smo kroz razna čuda. Kada smo se prvi put sreli i počeli da pričamo o ovom projektu, to je bilo pre skoro četiri godine. Onda su išle te neke normalne priče i faze. Jedna od njih je bio rad sa Bajagom na muzici, da bismo mogli da snimimo sve te pesme koje se pojavljuju u filmu. Onda je usledio moj susret sa Vojinom, jer on igra jednu komplikovanu i nezgodnu ulogu, da izgleda kao da je sve u redu, a zapravo ništa nije u redu. Trebalo je da se dogovorimo koja je to mera verizma u celoj ovoj priči. Ovde je jedna generacija koja je izuzetna i ostavila je dubok trag i na filmu i u pozorištu. Film je bio snimljen za 23 dana i veliki je problem bio okupiti ekipu i da se naprave sve te kombinacije kad je ko slobodan. Zahvaljujući mom pomoćniku Slobodanu Jociću, uspeli smo da Jezda (Nenad Jezdić, prim.aut) dođe iz Moskve, da Mira Banjac i Lane Gutović mogu da dođu i svoje scene snime za jedan dan, da se sve spakuje. Svako od njih je uradio maksimalno koliko su bili u mogućnosti. Kada smo se dogovarali oko ovog filma, naša želja je bila da napravimo jednu priču o današnjem vremenu. Naravno, film je sniman u vremenu pre ove kuge. Nismo znali da će mesec dana posle zadnjeg kadra da se pojavi ovo zlo. Da smo znali, možda bi u njemu bio i jedan deo te priče. Kako smo završili, tako je počeo ovaj užas. Onda smo ušli u komlikaciju montaže i svega ostalog. Čini mi se da smo napravili jedan film koji je odraz jednog vremena i jedna slika takozvanog običnog života sa neobičnim događajima. U principu, ja sve što sam radio je na neki način paranormalno, jer naš život nije normalan. Od kako znam za sebe živimo dva ili tri paralelna sveta. Moje viđenje sveta oduvek je bilo pomalo sumnjičavo i nije bilo egzaktno tačno. Uvek je bio neki znak da postoji još jedan svet, još jedan univerzum i da postoji još jedan paralelni svet koji mi ili ne možemo ili ne želimo da vidimo. Ta božija stvorenja koja nas okružuju, a tu mislim na ptice, životinje, drveće i na sve ono što čini lepši deo ove planete. I kad to krene da se uništava, kao što se uništava, onda dobijemo ovo što smo dobili. Ovo je neka vrsta nekakve moje zahvalnosti tim divnim stvorenjima, s kojima sam odrastao od ranog detinjstva, mladosti, i s kojima se družim i dan-danas, moj omaž svim tim lepim, pametnim i dobrim stvorenjima. U mnogim filmovima, pričama i romanima, u mojim knjigama, sam im posvetio veliki deo prostora. U Ko to tamo peva Miško vozi autobus da bi video majmune, a onda kad dođe tamo, on nastrada. Kao i Andergraund, koji je posvećen rušenju beogradskog zoološkog vrta, pa onda dalje, sve do ovog Žuće u ovom filmu. To jedna moja posveta tom divnom svetu koji ne živi baš najlepše”, rekao je Dušan Kovačević.

Tumač glavne uloge, Vojin Ćetković, istakao je da je bio veliki izazov izgovoriti rečenice koje je i sam pisao, ne znajući za Duškov scenario.

”On je pročitao jedan moj intervju, nešto što sam ja ustvari napisao, što je bilo jako lično. Onda kad sam pročitao njegov scenario rekao sam da su to skoro iste rečenice. Bilo je teško u tom smislu što sam ovaj scenario i ovu priču shvatio vrlo lično. Ne mogu da kažem privatno, jer nije privatan ni scenario ni film, nego baš lično. I to sam podelio sa Duškom odmah. Ja sam prvi put pogledao film i mogu reći da sam imao isti osećaj kao i kad sam pročitao scenario. Mogu da kažem da ništa nismo slagali, ništa nismo izmislili, nego je onako kako je i bilo napisano i onako kako sam prvi put osetio taj scenario, sve te replike. Tako je sada na filmu. Što se pasa tiče, to je bio možda najlakši deo i veliko zadovoljstvo. Teže mi je bilo sa mojim drugarima (smeh). Šalim se. Teško je sad sklopiti moju generaciju, jer su svi negde drugo, samo nisu ovde. Tako da kad god vidim nekog ko je moj vršnjak, to izazove posebnu vrstu emocija. Drago mi je što sad jedna moja generacija nosi ovakav film”, rekao je Vojin Ćetković.

Branka Katić, koja ima veoma uspešnu gumačku karijeru u inostranstvu, još jednom se vratila u domaću kinematografiju. U filmu Nije loše biti čovek igra suprugu glavnog junaka. Kaže da je bilo i treme kada je u pitanju saradnja sa Dušanom Kovačevićem.

”Jako sam se obradovala… I čast je i zadovoljstvo imati priliku da radiš po scenariju Duška Kovačevića, pa još i u njegovoj režiji. Lepo smo se družili na snimanju. Imali smo tu privilegiju da budemo sa Lanetom Gutovićem, koji je odigrao malu ali divnu ulogu i nije propuštao priliku da nas ne zasmeje. Moja uloga je nekako najnormalnija od svih likova, da izvinu svi ostali (smeh). Imali smo priliku da kroz Duškov tekst vezemo sitan vez, tako bih rekla”, izjavila je Branka Katić.

Veliko zadovoljstvo što je bio u prilici da sarađuje sa Dušanom Kovačevićem iskazao je i glumac Andrija Milošević, koji igra glavnog negativca a što je potpuno netipično za njega.

”Ja sam presrećan što sam igrao u ovom filmu i što sam igrao sa ovom fenomenalnom ekipom sjajnih glumačkih zvezda, a posebno što sam radio sa Duškom. To je i neka nagrada za moj dosadašnji rad. Zato što uvek razmišljate šta ćete da dobijete, kakav film ćete da radite, da li ćete uopšte da radite ili nećete. Kad sam već dobio priliku i kada je ta prilika ovakva, stvarno sam na neki način ponosan, radostan i srećan. Nisam pogledao ovu projekciju, ali vidim po vama da mislite da je film odličan. Ja inače vidim isto (smeh). Bavim se time u slobodno vreme (smeh). Ova uloga je mene bila nešto stvarno specifično, jedan divan kolačić. Ja sam i pitao odmah Duška ‘zbog čega ste me zvali?’. Tad smo još bili na Vi. On je rekao: ‘Pusti ti mene. Ja ću da mislim, a ti glumi!’. Tako da smo mi to i radili. Pratio sam bukvalno svaki njegov gest, pokušavao nekako da uhvatim sve nijanse. Da ne ispadnem najlošiji u učionici, nego da odmah uradim sve što pre, da budem prisutan i koncentrisan. Ne znam koliko sam uspeo, ali po vama vidim da ste vi baš zadovoljni (smeh). Tako to i napišite u novinama, molim vas (smeh). Ja imam jake društvene mreže, mogu da vas nađem”, rekao je Andrija Milošević, povremeno u svom dobro poznatom, šaljivom tonu.

Pevačica Lena Kovačević u filmu peva nekoliko numera, ali i glumi.

”Drago mi je da smo uspeli da se okupimo. Ja sam već i suviše subjektivna, čini mi se da deseti put danas gledam film. Ja sam ga od svih vas najviše puta pogledala. Mnogo mi se sviđa što svaki put čujem nešto novo i vidim nešto novo i, naravno, uživam u njihovoj glumi. Zaista je bilo divno raditi u ovo poprilično strašno vreme. Mi smo film snimili pre dve godine, a muziku smo radili pre dve i po godine. Bože zdravlja, vidimo se na premijeri”, rekla je Lena Kovačević.

Moderator konferencije, priređene povodom predstojeće premijere filma Nije loše biti čovek, bio je producent Miroslav Mogorović a pratio ju je veliki broj novinara i filmskih poslenika.