Uskršnja poslanica mitropolita braničevske eparhije

On je u svojoj Uskršnjoj poslanici rekao da je pozdrav rečima „Hristos voskrese, zaista voskrese“, nije samo pozdrav, već i konstatacija i ispovedanje vere u jedan događaj koji se desio, a to je Hristovo vaskrsenje.

"Kako nam opisuju očevici, Hristos je umro i posle tri dana je vaskrsao iz mrtvih. Hristovo vaskrsenje, draga braćo, moja duhovna, draga braćo i sestre, je ključni događaj hrišćanske vere. Jer, ako nema vaskrsenja, kako kaže sveti apostol Pavle, ako mrtvi ne ustaju, uzaludna je propoved naša i uzaludna je vera vaša. Jer, ako se sve završava smrću, tada u stvari sve je besmisleno. 

Međutim, Hristos je vaskrsao i otvorio nama put u vaskrsenje. Svaka liturgija, kada se saberemo u crkvi oko jednog načelnika koji služi liturgiju, episkopa ili sveštenika, mi proslavljamo vaskrsenje Hristovo i njegovo prisustvo među nama. Ali u ove dane posebno se sećamo i proslavljamo ovaj događaj, događaj vaskrsenja Hristovog. S druge strane, događaj vaskrsenja Hristovog ukazuje na to da je najveći problem čoveka i čitave prirode smrt. Jer, smrt i strah od smrti nas u stvari tera da činimo i druge grehe i druge probleme, a to sve u nadi da ćemo mi da prevaziđemo smrt. I to se vidi u svakodnevnom životu. Dakle, taj strah od smrti, odnosno prisutnost problema, smrti kao problema, najvećeg problema u rodu ljudskom i uopšte u prirodi. 

Međutim, taj problem je rešen vaskrsenjem Hristovim i mi možemo da prevaziđemo smrt, iako smo smrtna bića, dakle, kroz zajednicu sa Hristom, koju ostvarujemo kroz sveto krštenje i svetu liturgiju, kroz pričešće. Jer, na liturgiji se, u stvari, projavljuje na svakoj liturgiji Vaskrsli Hristos. Naravno, on se projavljuje u ikoni posle svoga vaznesenja na nebo, kada je bio 40 dana posle svoga vaskrsenja sa svojim učenicima i posle toga se vazdao na nebo, ali među nama prisustvuje Duhom Svetim. To znači ikoniski, kroz onoga koji služi svetu liturgiju. A to takvo prisustvo Hristovo među nama i taj predokus carstva Božjega koje nam je Gospod obećao i svojim vaskrsenjem otpočeo je zbog toga da bi mi bili slobodni, da bi slobodno usvojili zajednicu, ostvarili zajednicu sa Hristom. Jer, da je Hristos ostao na zemlji vaskrsli, onaj koji ne umire, ko bi mogao da ga odrekne, svi bi morali da idu za njim. Ali, ovako, dakle, mi smo slobodni i da ne želimo, ako ne želimo, da imamo zajednicu sa Hristom, dakle, to je naša stvar. To nam i Gospod pokazuje, odnosno on tvrdi, kada je apostol Toma, posumnjao da je Hristos vaskrsao, a kada su drugi učenici govorili da su videli Gospoda vaskrslog, on je rekao, neću verovati dok ga ne vidim i dok ga ne pipnem. I kada se Gospod u nedeljni dan na liturgiji pojavio, tada mu je rekao, dođi Tomo i pipni me i ne budi neveran, nego veran. I tada je Tomo rekao, Gospod moj, Bog moj, ispovedao je, dakle, vaskrslog Hrista. 

Ali Gospod mu tada kaže, e Tomo, sad si me video, pa zato veruješ, ali blaženi su i blago onima koji ne videše, a veruju. To u stvari se odnosi upravo na to, dakle, na tu slobodu našega opštenja sa Bogom. Jer, bez slobode, dakle, naš život, da je Gospod na silu, nas učinio da budemo živi bez naše slobode, to bi bilo nametnuto i tada ne bi bila radost života, nego bi bila u stvari neka muka. Mi to predokušamo u našem svakodnevnom životu. Kad nam neko, dakle, vidljivo oduzme slobodu, tada se mi bunimo. 

Dakle, iako možemo i sami da ne budemo slobodni da činimo neke stvari, ali kad nas neko natera da neku stvar činimo, mi ne želimo, tada se bunimo, zato što nam na taj način uskraćuje slobodu.  Ovo je, ukratko, draga moja braćo i sestre,  o ovome prazniku, prazniku vaskrsenja Hristovog, kojeg slavimo, kao što rekoh, svake liturgije, jer na svakoj liturgiji se susrećemo sa vaskrslim Hristom i predokušamo buduće carstvo Božje, dok On ne dođe", naveo je Midić. 

Još jednom je sve pozdravio rečima, "Hristos voskrese! Zaista voskrese".

Raspored bogosluženja za uskršnje praznike u Požarevcu i Kostolcu možete pronaći OVDE.