EPS: Ulaganje u OIE otvara mogućnost za pregovore sa EU o trgovanju emisijama ugljenika

On je, na panelu „ETS i CBAM – šta je za Srbiju i region bolje?“, rekao da su EPS, kao i ceo region, napravili iskorak u ulaganjima u projekte obnovljivih izvora, saopštilo je to akcionarsko društvo.

„EPS intenzivno ulaže i završava vetropark ‘Kostolac’ solarnu elektranu ‘Petka’, razvija projekte izgradnje reverzibilne HE ‘Bistrica’ i 1 GW solarnih elektrana i istovremeno se preuzima zelena energija od drugih proizvođača preko fid in (feed in) tarifa i kroz ugovoe iz aukcija za tržišne premije“, rekao je Davidović.

Istakao je da EPS meri emsije i izveštava o tome, a verifikacija je trenutno u proceduri, ali da se u slučaju plaćanja CBAM, ulaganja u OIE ne vide u energetskom miksu.

„EPS ima izbalansiran portfolio, ali u slučaju dobre hidrologije ne bismo mogli da izvozimo u EU jer bi se i na zelenu, hidroenergiju naplatila taksa kao da je poreklom iz termoelektrana. Tako se i EU odriče čiste energije. Ako gledamo u budućnost, za nas je 2030. godina juče, 2035. je danas, a 2040. sutra“, rekao je Davidović.

Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine, Sandra Dokić, navela je da Srbija, kao zemlja kandidat teži da razvija ETS sistem da u trenutku pristupa EU bude spremna i da može da trguje emisijama.

Ona je rekla i da je uspostavljen sistem MRVE, monitoringa, izveštavanja i verifikacije emisija.

Dokić je navela i da je Srbija spremna za pregovore, ali da su potrebne studije i analize koliko će neke takse i mere koštati, uvažavajući specifičnosti svake zemlje.

Šef jedinice za električnu energiju u Sekretarijatu EZ, Jasmina Trhulj rekla je da EU radi studiju koja se fokusira na struju kao CBAM proizvod i da bi trebalo i da bude završena sredinom godine.

Ona je rekla da region mora da uspostavi svoje pregovaračke pozicije, te da je bitno da se ubrza integracija tržišta električne energije, kako bi i moglo da dođe do eventualnog izuzeća do 2030. godine.

I predstavnici elektroprivreda Crne Gore i Bosne i Hercegovine predstavili su, kako je navedeno, svoje viđenje ove goruće energetske teme u pravcu pravedne tranzicije, dok je direktor Lafarž Srbija Dimitrije Knjeginjić istakao da ove najavljene mere i takse izgledaju kao svojevrsni reket EU prema Zapadnom Balkanu, te da je ključno da se ukaže na sve manjkavosti i posledice.