Ko su bili učesnici Velike pljačke voza koja je opčinila Veliku Britaniju

Velika Britanija je1960-ih bila opčinjena smelošću Velike pljačke voza i količinom ukradenog novca.

Ali kad je počelo suđenje optuženima u aprilu 1964. godine, sudija je bio čvrsto rešen da pošalje poruku da se takvi zločini neće tolerisati.

Nekoliko robijaša je 14 godina kasnije govorilo za BBC.

Robert Velč je bio jedan od 12 ljudi proglašenih krivim 16. aprila 1964. u Kraljevskom sudu Ajlsberi za ozloglašenu pljačku.

On se 1978. godine u BBC-jevom dokumentarcu i emisiji o tekućim zbivanjima, Živ čovek (Man Alive) prisetio kako su se lokalni zvaničnici gurali za mesto u sudnici u vreme izricanje kazne.

„Svi su došli da prate klimaks predstave, dramu, a srednjevekovno okruženje u kojem smo osuđeni, bilo je pomalo jezivo", ispričao je Velč 14 godina kasnije.

Velč i ljudi sa kojima je zajednički osuđen doživeli su veliki pad otkako su izveli jednu od najsmelijih i najunosnijih krađa koje je Velika Britanija ikada doživela: Veliku pljačku voza.

Bili su deo bande koja je opljačkala voz Kraljevske pošte na putu od Glazgova do Londona.

Pljačkaši su pobegli sa tadašnjih 2,6 miliona funti u korišćenim banknotama, što je u to vreme bio rekordni ulov, ekvivalent današnjih 58 miliona evra.

• Kako je ajped iz Temze rešio zaveru za ubistvo koju su skovali pljačkaši muzeja
• Osuđena grupa zbog krađe zlatnog toaleta iz Čerčilove palate 'za samo pet minuta'
• Italijanska policija uhapsila časnu sestru zbog veza sa mafijom

U vreme suđenja Velču, policija je još tragala za trojicom za koje se sumnjalo da su učestvovali u zločinu.

Da bi izveli ovu pažljivo orkestriranu pljačku, 15 članova dve najveće londonske kriminalne bande morali su da sarađuju zajedno - svako je bio zadužen za konkretnu ulogu u ovom planu.

„Smatrali su se elitom u svetu kriminalnog podzemlja", rekao je Redžinal Ebis, koji je izveštavao o zločinu za BBC kao mladi novinar, za podkast Svedoci istorije (Witness History) 2023.

„Morali ste da posedujete određeni talenat i odvažnost, izvesne sposobnosti da biste mogli da izvedete pljačku ovih razmera i oni su se spojili zato što im je bilo potrebno mnoštvo talenata", ispričao je.

Ova smela pljačka izvedena je neposredno posle tri sata izjutra 8. avgusta 1963.

Prvi korak koji su kriminalci preduzeli bio je da preseku telefonsku vezu kako bi sprečili uzbunjivanje vlasti.

Potom su namestili da na železničkoj signalizaciji sve vreme ostane upaljeno crveno svetlo.

„Navukli su rukavicu na zeleno svetlo, povezali crveno svetlo sa jeftinom baterijom, i to je, naravno, značilo da mašinovođa mora da uspori", ispričao je Ebis.

Kad je ugledao crveno svetlo, Džek Mils, mašinovođa, zaustavio je voz, a njegov suvozač Dejvid Vitbi iskočio je da pozove sa telefona kraj šina i otkrije u čemu je problem.

Vitbi je ustanovio da je veza presečena, da bi ga zaskočili maskirani ljudi u jednodelnim kombinezonima.

U međuvremenu je maskirani pljačkaš upao u kabinu lokomotive i vezao mašinovođu.

Kad je Mils pokušao da pruži otpor, drugi član bande ga je udario po glavi, bacivši ga u polunesvest.

„Jedini propust, ako može tako da se nazove, bila je činjenica da je mašinovođa pokušao da pruži otpor

„Jedan od pljačkaša ga je udario po glavi palicom, bilo je mnogo krvi i samo se srušio", rekao je Ebis.

Banda je dobila insajderske informacije da su u prva dva vagona kompozicije gotovina i paketi velike vrednosti.

Bio je i vikend Bankarskog praznika pa je voz trebalo da prenosi više novca nego obično.

Uprkos detaljno isplaniranoj pljački, u roku od godinu dana većina članova bande su bili privedeni i sudilo im se.

Sto dvadeset džakova s novcem

Iako u kompoziciji nije bilo policije, bilo je više od 70 službenika Pošte, uglavnom u poslednjim vagonima, gde su razvrstavili poštu.

Kriminalci dobro upoznati sa načinom rada voza i rasporedom vagona brzo su otkačili prve dve kompozicije pune novca.

Plan je bio da se oni otkače i odvezu sa strmog nasipa do unapred određene tačke susreta gde će biti lakše istovariti džakove s novcem.

Tu ih je sačekala prepreka.

„Imali su sopstvenog mašinovođu koji je trebalo da poveze voz, ali on nije mogao da ga pokrene i morali su da dozovu svesti originalnog vozovođu Džeka Milsa, zaprete mu i kažu: 'Pokreni voz'."

„On je uspeo da pomeri voz kilometar i po na toj trasi do mesta gde ga je čekao veći deo bande, ostavivši drugih osam ili devet vagona sa poštarima koji su veselo nastavili da razvrstavaju poštu, potpuno nesvesni da je glavni deo kompozicije otišao bez njih", ispričao je Ebis.

Mils, koji je i dalje obilato krvario, dobio je instrukcije da zaustavi dva prednja vagona na mostu Bridego.

Tamo je ostatak bande provalio u vagone, savladao poštansko osoblje koje je radilo u njima, i naterao ih da zalegnu licem uz pod.

Doveli su Milsa i Vitbija, koji su lisicama bili vezani jedan za drugog.

Pogledajte trenutak pljačke zlatnog toaleta u Velikoj Britaniji

Banda je odlučila da za 15 minuta istovare plen i potom ode bez obzira na to koliko je novca ostalo.

Formirali su ljudski lanac i u parkirane lend rovere brzo istovarili 120 džakova u kojima je bilo dve i po tone novca.

Posle četvrt sata, ekipa je proglasila kraj akcije i naredila prestravljenim poštanskim službenicima da ostanu mirni i ne pokušavaju da zovu policiju narednih 30 minuta.

Pljačkaši su se potom odvezli u noć.

Smelost pljačke i ogromna suma odnetog novca raspalila je maštu britanske javnosti.

U nedeljama koje su usledile, zemlja je bila obasuta senzacionalnim naslovima koji su detaljno opisivali lov policije na počinioce.

„Na prvi pogled, posao je bio veoma dobro isplaniran", ispričao je Malkolm Fjutrel, bivši šef detektiva za BBC Njuz 1964.

„Ali je sam događaj zapravo bio čista katastrofa.

„Očigledno nisu bili baš toliko pametni kao što su mislili", dodao je Fjuterel koji je tada vodio istragu o pljački.

Sudija nije doživljavao dela pljačkaša u „romantičnom" svetlu kao što je izgledalo da to rade mnogi, izjavivši da bi bilo „pozitivno zlo" kad bi dozvolio osuđenicima bilo kakav privid popustljivosti.

Zločin i kazna

„Sećam se kako je talas šoka prošao kroz sudnicu kad je sudija, čovek po imenu lord sudija Edmund Dejvis, izrekao kazne od 307 godina zatvora u roku od pola sata", ispričao je Ebis za BBC 2023.

U ono vreme, kazne izrečene za pljačku bile su jedne od najstrožih u britanskoj krivičnoj istoriji, naročito imajući u vidu da niko nije ubijen i da nije korišćeno vatreno oružje.

„Ostao sam ukočen, nisam mogao da mislim ni na šta drugo sem na tih 30 godina. Kada ćemo izaći? Nikada nećemo izaći", izjavio je Tomi Vajsbi, jedan od pljačkaša za BBC 1978.

„Mislim da vam odmah zapravo ni ne dopre do mozga, tek nekoliko dana kasnije kada shvatite šta vas je snašlo", nadovezao se njegov kolega pljačkaš Gordon Gudi.

„Mi smo se šalili s tim tamo u parteru i glupirali, ali duboko u sebi, pozlilo nam je", prisetio se za BBC.

Razlog koji je sudija naveo za oštrinu zatvorskih kazni bio je napad na Milsa.

„Svako ko je video tog uzdrmanog mašinovođu nema nikakve sumnje u zastrašujuće posledice ovog pripremljenog napada naoružanih pljačkaša po uzorne građane", poručio je sudija Dejvis na suđenju.

Mils više nije radio i umro je od leukemije 1970, a njegov suvozač Vitbi preminuo je od srčanog udara u 34. godinu dana kasnije.

Pogledajte kako je Benskijev „Trenutak” ukraden iz londonske galerije

Među samim pljačkašima zavladao je osećaj da su neproporcionalno kažnjeni zato što je akcija ponizila britansku vladajuću elitu.

„Sva sramota koju sam osećao tokom čitavog suđenja nestala je kao rukom odnesena, zato što sam smatrao da je Edmund Dejvis u tom trenutku iskoristio položaj sudije Visokog suda i podršku države, za osvetu.

„Izjednačio je sebe sa mnom i svim onim što je tvrdio da sam ja", izjavio je Roj Džejms, jedan od njih 1978. za BBC.

„Vladalo je mišljenje da je sudija Dejvis reagovao posebno oštro iz dva razloga", rekao je Ebis.

„Jedan je bilo nasilje izvršeno nad mašinovođom, a drugi da su vladajuća elita, vlada, Pošta i Britanska železnica zatečeni nespremni", dodao je.

Slava kriminalaca dodatno je porasla posle izricanja presude kad su dvojica članova bande uspeli da dramatično pobegnu iz zatvora.

Čarls Vilson, blagajnik grupe, pobegao je iz zatvora samo četiri meseca posle suđenja.

Uhvaćen je ponovo u Kanadi posle četiri godine provedene u bekstvu i odslužio je još deset godina iza rešetaka.

Roni Bigz je pobegao iz londonskog zatvora Vendsvort, 15 meseci posle izricanja kazne, uz pomoć priručnih lestvi napravljenih od konopca.

Podvrgnuo se plastičnoj operaciji i živeo, na smenu, u Španiji, Australiji i Brazilu, izbegavajući hapšenje skoro 40 godina.

Dobrovoljno se vratio u Veliku Britaniju 2001, zbog zdravstvenog lečenja, odsluživši ostatak zatvorske kazne.

• Pljačke pošte u Srbiji: Krađa kase od 300 kilograma i bežanje pred penzionerima
• Filmska pljačka u Brazilu - napad na banke, taoci kao živi štit
• „Dole banke!": Libanac upao naoružan u ekspozituru i postao nacionalni heroj

U bekstvu

Zakon je na kraju sustigao trojicu članova bande kojima se odmah nije sudilo.

Brus Rejnolds, koji se smatrao mozgom čitave operacije pljačke voza, proveo je pet godina u bekstvu sve dok ga nisu uhapsili po povratku u Englesku.

Bio je osuđen na 25 godina zatvora, ali je na kraju odslužio samo deset.

Njegov sin Nik proveo je rani period života u bekstvu zajedno sa ocem u Meksiku i Kanadi.

I sam će kasnije da se okrene otpadničkom načinu života, pošto njegov bend Alabama 3 uradi pesmu „Woke Up This Morning" koja je poslužila kao uvodna špica za televizijsku seriju Porodica Soprano.

Ronald „Baster" Edvards, koga je kasnije glumio Fil Kolins, pevač grupe Genesis, u filmu Baster iz 1988. pobegao je u Meksiko odmah posle pljačke.

Sam se predao 1966, a na slobodu je izašao posle devet godina provedenih u zatvoru.

Džejmsa Vajta, koordinatora pljačke, uhvatili su u Kentu i poslali u zatvor posle tri godine provedene u bekstvu.

Pušten je iz zatvora 1975.

Uprkos tome što su bili dobili duge zatvorske kazne, svi muškarci osuđeni za Veliku pljačku voza pušteni su ranije.

Nijedan nije odslužio više od 13 godina zatvora za ovaj zločin.

Mnogi će se u godinama koje su usledile vratiti iza rešetaka za druge prestupe.

Policija je ponudila 10 odsto od novca za informacije koje će dovesti do pronalaženja plena ukradenog u samoj pljački, ali ogromna većina novca nikad nije povraćena.

• „Svi se bojimo da ćemo poludeti“: Stokholmski sindrom i veština pregovaranja u talačkim krizama
• Suđenje veka u Italiji: 2.200 godina zatvora za 200 ljudi povezanih sa mafijom
• Umetnička dela Endija Vorhola ukradena iz holandske galerije

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]