Društvo

Šta da radimo sa starim uređajima u Srbiji i ima li načina da transformišemo otpad u ekološku i ekonomsku vrednost?

Foto:Boom93/V.Mitić

Foto:Boom93/V.Mitić

Svake godine, milione tona starih računara, telefona i druge elektronske opreme završe na deponijama u svetu, a mogli bi biti ponovo upotrebljeni, reciklirani ili obnovljeni. U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, deo elektronske opreme često ostaje neiskorišćen, iako predstavlja vredan resurs koji bi mogao imati dugotrajan i održiv životni vek.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, ponovno iskorišćenje električnog i elektronskog otpada beleži rast – sa 7.084 tone u 2011. godini, dostiglo je 35.373 tone u 2023. godini. U toku 2023. više od 50% tretiranih količina elektronskog otpada u Srbiji poticalo je od velikih kućnih aparata.

I prema preliminarnim podacima Udruženja reciklera Srbije, u 2023. godini zbrinuto je više od 37 hiljada tona električnog i elektronskog otpada, čime se nastavlja trend rasta od 2021. godine, od kada su tretirane količine porasle za 20%. 

Da budemo kao i uvek slikoviti, to je kolona od 9.000 kamiona duga 100 kilometara o kojima brine 5.000 radnika zaposlenih kod operatera i sakupljača. Procena je da prosečan građanin Srbije generiše više od 7 kg električnog i elektronskog otpada godišnje. Iako se broj predstavlja per capita, zapravo se radi o industriji, svim pravnim licima i domaćinstvima. Kao članica EU, bili bismo u samom vrhu, ne samo po količinama, već pre svega po tehnološkom nivou na kom se nalaze naši operateri - kaže za eKapiju Marko Vučenović, generalni sekretar Udruženja reciklera Srbije.

Više informacija možete pročitati OVDE.