BBC News

Mađarska se povlači iz Međunarodnog krivičnog suda

orban i netanjahu

orban i netanjahu

Odluka je objavljena u danu kada je izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koga potražuje Međunarodni krivični sud, u poseti Budimpešti. Nalog suda za hapšenjem Netanjahua neće „imati efekta" u Mađarskoj, kaže Orban.

orban i netanjahu
REUTERS/Bernadett Szabo
Predsednik mađarske vlade Viktor Orban u društvu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua za kojim je Međunarodni krivični sud raspisao poternicu

Mađarska vlada objavila je da se povlači iz Međunarodnog krivičnog suda (ICC).

Ovaj potez najavio je visoki zvaničnik u vladi premijera Viktora Orbana nekoliko sati nakon što je izraelski lider Benjamin Netanjahu, za kojim se traga po nalogu za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda, stigao u državnu posetu Mađarskoj.

Orban je pozvao Netanjahua čim je nalog izdat prošlog novembra, rekavši da ta presuda „neće imati efekta" u Mađarskoj.

U novembru su sudije MKS-a rekle da postoje „razumni razlozi" da Netanjahu snosi „krivičnu odgovornost" za navodne ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom rata između Izraela i Hamasa.

Netanjahu je osudio odluku MKS-a, opisavši je kao „antisemitsku".

MKS, čije je sedište u holandskom Hagu, ima nadležnost da krivično goni optužene za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.

Ipak, nema službe koje bi na teritoriji neke zemlje uhapsile optužene.

Mađarska je jedna od država osnivača MKS, kome se pridružilo 125 zemalja.

Amerika, Rusija, Kina, Izrael i Severna Koreja su među državama koje nisu deo MKS-a i stoga ne priznaju njegovu jurisdikciju.

MKS može da sudi optuženima za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, počinjenje na teritorijama država potpisnica Rimskog statuta, osnivačkog sporazuma suda.

Sud je međutim doneo odluku 2021. godine da ima nadležnost nad Zapadnom obalom, Istočnim Jerusalimom i Pojasom Gazom pošto je generalni sekretar UN-a prihvatio palestinske teritorije kao člana.

Mađarska sada treba da pošalje pisano obaveštenje generalnom sekretaru UN da želi da izađe iz sporazuma, a povlačenje stupa na snagu godinu dana kasnije, prema članu 127 Rimskog statuta.

Pošto je poternica izdata, mađarske vlasti treba da uhapse Netanjahua i predaju ga sudu u Hagu, iako države članice ne odlučuju uvek da sprovedu naloge MKS.

U Evropi su neke države članice MKS-a rekle da će uhapsiti izraelskog lidera ako kroči u njihovu zemlju, dok su druge, poput Nemačke, saopštile da neće biti priveden ako dođe u posetu.

Bela kuća je saopštila da su SAD odbacile odluku Međunarodnog krivičnog suda.

Netanjahu je bio u zvaničnoj poseti Trampu i Americi.

Poseta Mađarskoj je prvi odlazak u Evropu od novembra kada je MKS izdao poternicu.

Mađarski ministar odbrane Kristof Salaj-Bobrovnicki pozdravio je Netanjahua na aerodromu u Budimpešti u sredu uveče, poželevši mu dobrodošlicu u zemlju.

Pred Netanjahuom je prostrt crveni tepih i dobio je najviše vojne počasti.

Izrael se žalio na nalog za hapšenje Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i kategorički odbacuje optužbe.

Sudije MKS-a su ranije izdale i nalog za hapšenje komandanta vojnog krila Hamasa Muhameda Deifa, za koga je Izrael rekao da ga je ubio u jednom od napada tokom rata sa palestinskim ekstremističkim organizacijama.

Poseta Netanjahua usledila je u danima kada je Izrael najavio da proširuje ofanzivu na Pojas Gaze i uspostavlja novi vojni koridor za vršenje pritiska na Hamas da oslobodi sve preostale izraelske taoce.

Rat u Pojasu Gaze počeo je posle smrtonosnih napada palestinskih ekstremističkih grupa, predvođenih Hamasom, na jug Izrael 7. oktobra 2023. godine, kada je ubijeno oko 1.200 ljudi, a 251 talac je odveden u Gazu.

Od tada je više od 50.000 Palestinaca ubijeno, kažu palestinske zdravstvene vlasti pod upravom Hamasa.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]