Tramp je rasturio svetski poredak i ostavio evropske zemlje da se brzo snađu kako znaju i umeju

U 9 časova jednog jutra u februaru 1947. godine, britanski ambasador u Vašingtonu Arčibald Klark Ker otišao je u Stejt department da američkom državnom sekretaru Džordžu Maršalu preda dve diplomatske poruke, odštampane na plavom papiru radi naglašavanja njihove važnosti - jednu o Grčkoj, a drugu o Turskoj.

Britanija, iscrpljena, osiromašena i teško zadužena kod Sjedinjenih Država, obavestila je Vašington da više ne može da pruža podršku snagama grčke vlade koje su se borile protiv naoružane komunističke pobune.

Britanija je već bila najavila planove za povlačenje iz Palestine i Indije, kao i smanjenje prisustva u Egiptu.

SAD su odmah uvidele da postoji ozbiljna opasnost da Grčka padne pod uticaj komunista, a samim tim i pod kontrolu Sovjetskog Saveza.

A ako se to dogodi Grčkoj, SAD su se bojale da bi sledeća mogla da bude Turska, što bi omogućilo Moskvi da zavlada istočnim Mediteranom, a moguće i Sueckim kanalom, ključnim trgovinskim putem u svetu.

Gotovo preko noći, SAD su popunile vakuum, nastao povlačenjem Britanaca.

„Politika Sjednjenih Država mora da podrži slobodne narode koji pružaju otpor pokušajima naoružanih manjina ili stranih pritiska da ih potčine", objavio je predsednik Hari Truman.

Bio je to početak onoga što će kasnije postati poznato kao Trumanova doktrina.

Suština ove doktrine bila je ideja da je odbrana demokratije u inostranstvu ključna za nacionalne interese SAD-a.

Ubrzo su usledile dve velike američke inicijative: Maršalov plan - ogroman paket pomoći za obnovu razorene evropske privrede, i osnivanje NATO-a 1949. godine radi zaštite demokratija od Sovjetskog Saveza, koji je proširio kontrolu na zemlje istočne Evrope.

To je bio trenutak kada su Sjedinjene Države od Britanije preuzele vođstvo zapadnog sveta.

Tačnije, bio je to trenutak koji je otkrio da se to već dogodilo.

SAD, koje su tradicionalno sledile politiku izolacionizma i koje štite dva ogromna okeana, iz Drugog svetskog rata su izašle kao lider slobodnog sveta.

Kako je Amerika nameravala da proširi njenu moć svuda u svetu, decenijama posle rata je oblikovala veliki deo sveta po sopstvenom modelu.

Bejbi-bum generacija (ili bumeri - muškarci i žene rođeni u periodu od dve decenije posle završetka Drugog svetskog rata) odrasla je u svetu koji je više nego ikada pre izgledao, zvučao i ponašao se poput Sjedinjenih Država.

Amerika je uspostavila kulturnu, ekonomsku i vojnu hegemoniju u zapadnom svetu.

Međutim, čini se da se glavni postulati na kojima su SAD zasnivale njihove geostrateške ambicije sada menjaju.

• Tramp se priklanja Putinu - hoće li to uneti razdor između Rusije i Kine
• Sedam glavnih Trampovih poruka iz najdužeg govora u istoriji Kongresa
• Šta obustavljanje američke vojne pomoći znači za Ukrajinu

Donald Tramp je prvi američki predsednik od završetka Drugog svetskog rata koji preispituje ulogu koju je njegova zemlja sebi odredila pre mnogo decenija.

A to čini na način da mnogima izgleda da je stari svetski poredak završen, a da novi još nije poprimio jasan oblik.

Pitanje je - koje zemlje će istupiti u prvi plan?

I s obzirom da je bezbednost Evrope pod pritiskom koji gotovo niko ne pamti, mogu li evropske vođe, koji trenutno užurbano traže neko rešenje, da pronađu odgovarajući odgovor na ovakvu situaciju?

Izazov Trumanovom nasleđu

Tramp već decenijama kritikuje međunarodni poredak uspostavljen posle 1945. godine.

Pre skoro 40 godina, on je na celoj strani u tri američka lista objavio kritike posvećenost SAD odbrani demokratija širom sveta.

„Decenijama Japan i druge zemlje iskorišćavaju Sjedinjene Države", napisao je 1987. godine.

„Zašto ove zemlje ne plaćaju Americi za ljudske živote i milijarde dolara koje gubimo radi zaštite njihovih interesa?

„Svet se smeje američkim političarima dok štitimo brodove koji nisu naši, koji prevoze naftu koja nama nije potrebna, a koja je namenjena saveznicima koji neće da pomažu".

Ovo je stav koji ponavlja od kada je preuzeo drugi predsednčki mandat.

A bes koji neki ljudi u njegovoj administraciji osećaju zbog onoga što smatraju evropskom zavisnošću od SAD-a, jasno je iskazan u procureloj prepisci o vazdušnim napadima na Hute u Jemenu koja je objavljena ove nedelje.

U toj prepisci, na nalogu pod imenom potpredsednik Džej Di Vens, napisano je da bi evropske zemlje mogle da imaju koristi od tih napada.

Poruka je glasila: „Baš mrzim što ponovo spasavamo Evropu".

Tri minuta kasnije stigao je odgovor sa naloga za koji se veruje da pripada ministru odbrane Pitu Hegsetu: „Potpuno delim tvoje gađenje prema evropskom parazitskom ponašanju... To je PATETIČNO".

Čini se da je Trampov stav mnogo snažniji od samo kritikovanja onih koje optužuje da iskorišćavaju velikodušnost Sjedinjenih Država.

Na početku njegovog drugog predsedničkog mandata, delovalo je da prihvata ruskog predsednika Vladimira Putina, rekavši Rusiji da Ukrajina neće biti primljena u NATO i da ne treba da očekuje da će joj biti vraćene teritorije koje je zauzela Rusija.

Mnogi su ovo videli kao dva velika ustupka u pregovorima pre nego što su oni uopšte i počeli.

A čini se da Tramp nije od Rusije tražio ništa zauzvrat.

S druge strane, neke Trampove pristalice vide Putina kao snažnog vođu koji je otelotvorenje mnogih konzervativnih vrednosti koje i sami zastupaju.

Neki vide Putina i kao saveznika u „ratu protiv vouk (woke)" pokreta.

Spoljna politika Amerike sada je, bar delimično, vođena imperativima njihove kulturne borbe.

Pitanje bezbednosti Evrope se uplelo u bitku između dva polarizovana i međusobno antagonistička viđenja onoga što predstavljaju SAD.

Neki smatraju da je podela dublja od Trampovih specifičnih stavova i da Evropa ne može samo da sedi i čeka da mu se završi mandat.

„SAD se udaljavaju od evropskih vrednosti", tvrdi Ed Arnold, viši istraživač analitičkog centra za odbranu i bezbednost u Londonu The Royal United Services Institute (RUSI).

„To je [Evropljanima] teško da svarе jer znači da je to strukturno, kulturno i moguće dugoročno".

„Mislim da će trenutni kurs SAD nadživeti Trampa, da će trampizam nadživeti njegov predsednički mandat".

• Tramp najavio carine od 25 odsto na uvoz automobila u Ameriku
• Bruka u Beloj kući: Zvaničnici u grupnom ćaskanju planirali napad na Jemen, a sve slučajno video novinar
• Tramp besan kako je ispao na ranijem portretu, ali dobio novi od Putina

Član 5. NATO sporazuma 'je na aparatima'

Bela kuća je nedavno saopštila da više neće biti glavni garant bezbednosti Evrope, da bi evropske zemlje trebalo da preuzmu odgovornost za njihovu odbranu i da je same plaćaju.

„Ako [NATO članice] ne plate, neću ih braniti", rekao je Tramp početkom marta.

Skoro 80 godina, kamen temeljac evropske bezbednosti je Član 5. Severnoatlantskog sporazuma, u kojem se navodi da je napad na jednu članicu saveza napad na sve.

Neposredno pre posete Beloj kući, britanski premijer ser Kir Starmer mi je tokom intervjua u njegovoj kancelariji i rezidenciji u Dauning stritu prošlog meseca rekao da je zadovoljan što Sjedinjene Države ostaju vodeća članica NATO-a i da je Tramp lično posvećen Članu 5.

Međutim, drugi nisu u to toliko sigurni.

Ben Volis, koji je bio ministar odbrane u poslednjoj vladi Velike Britanije, rekao mi je početkom marta: „Mislim da je Član 5. na aparatima.

„Ako Evropa, kao i Ujedinjeno Kraljevstvo, ne preuzme inicijativu, ne uloži mnogo u odbranu i ne shvati to ozbiljno, to bi potencijalno mogao da bude kraj NATO-a kakvog poznajemo i kraj Člana 5.

„Trenutno, ne bih se kladio u moju kuću da bi Član 5. bio aktiviran u slučaju ruskog napada... Sigurno ne bih uzeo zdravo za gotovo da bi SAD pritekle u pomoć".

Prema anketama francuske istraživačke firme Elabe, skoro tri četvrtine stanovnika Francuske sada smatra da Sjedinjene Države nisu saveznik Francuske.

Većina stanovnika Britanije i ogromna većina u Danskoj, obe istorijski proameričke zemlje, takođe sada nema pozitivan stav prema Americi.

„Šteta koju je Tramp naneo NATO-u je verovatno nepopravljiva", tvrdi Robert Kejgan, konzervativni komentator, autor i viši istraživač u analitičkom centru Brookings Institute u Vašingtonu, koji je dugogodišnji kritičar Trampa.

„Savez se oslanjao na američku garanciju koja sada više nije, blago rečeno, pouzdana".

Ali Tramp svakako nije prvi američki predsednik koji je Evropi rekao da mora da se postara za izdatke za vojsku.

Barak Obama je 2016. pozvao saveznike u NATO-u da povećaju izdvajanja, rekavši: „Evropa je ponekad opuštena u pogledu sopstvene odbrane".

• Tramp udario i na školski sistem, zatvara Odeljenje za obrazovanje
• 'Imate li veze sa komunizmom?' - 36 pitanja Amerike agencijama UN
• Carinski rat EU i Amerike

Da li je počelo „rasparčavanje Zapada?"

Sve ovo je sjajna vest za Putina.

„Ceo sistem evroatlantske bezbednosti se raspada pred našim očima", rekao je prošle godine.

„Evropa je marginalizovana u svetskom ekonomskom razvoju, zatrpana brojnim izazovima poput migracija, gubi uticaj u međunarodnim organizacijama i kulturni identitet".

Početkom marta, tri dana posle katastrofalnog sastanka Vladimira Zelenskog sa Trampom i Džej Di Vensom u Beloj kući, portparol Kremlja je izjavio da je „počelo rasparčavanje Zapada".

„Pogledajte ciljeve Rusije u Evropi", kaže Armida van Ridž, šefica programa za Evropu u Kraljevskom institutu za međunarodne poslove, poznatom kao Chatham House.

„Njeni ciljevi su destabilizacija Evrope, a to znači da se oslabi NATO i da se nateraju Amerikanci da povuku trupe iz Evrope.

„Trenutno sat otkucava, jer se destabilizuje Evropu i slabi NATO.

„Još nije otišlo toliko daleko da SAD povlače trupe iz Evrope, ali ko zna gde ćemo biti za nekoliko meseci?"

• „Zatvorenikova dilema" i drugi mogući ishodi Trampovih carina
• Tramp stavlja tačku na upotrebu papirnih slamčica
• Šta Trampova politika „dva roda" znači za svet

„Zaboravili smo lekcije iz naše istorije"

Jedan od posebno velikih izazova sa kojima se Evropa suočava je kako da se adekvatno naoruža.

Zbog oslanjanja na moć Sjedinjenih Država u proteklih skoro 80 godina, danas su mnoge evropske demokratije nezaštićene.

Na primer, Britanija je smanjila izdvajanja za skoro 70 odsto od vrhunca Hladnog rata.

Na kraju Hladnog rata, početkom 1990-ih, Evropa je sebi dozvolila da smanji izdvajanja za odbranu u korist privrede i nastavila je da smanjuje tu potrošnju u narednim decenijama.

„Imali smo veliki budžet [tokom Hladnog rata], a prihvatili smo da smanjimo potrošnju na odbranu u korist privrede", kaže Volis.

„Sada možemo da raspravljamo da li je to bilo opravdano.

„Problem je u tome što se sa smanjenja izdvajanja za odbranu prešlo na kupovinu velikih udela vlasništva u korporacijama da bi njima moglo da se upravlja .

„[Odbrana] je postala samo sektor za uzimanje novca. Upravo tu smo zaboravili lekcije iz naše istorije".

Britanski premijer je prošlog meseca rekao u parlamentu da će zemlja povećati izdvajanja za odbranu sa 2,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 2,5 odsto do 2027. godine.

Ali, da li je to dovoljno?

„Dovoljno je ako ne želimo ništa da radimo", tvrdi Volis.

„Ali, to nije dovoljno ako želimo da preduzmemo mere koje će nam obezbediti da budemo sposobniji za raspoređivanje i da popunimo praznine ako Amerikanci odu".

Zatim, postoji i pitanje regrutacije u vojsku.

„Regrutacija je u sunovratu na celom Zapadu, ne samo u Britaniji", tvrdi Volis.

„Trenutno, mladi ljudi ne idu u vojsku. I to je problem".

Međutim, budući nemački kancelar Fridrih Merc je izjavio da Evropa mora da postane nezavisna od Sjedinjenih Država.

A „evropeizacija" NATO-a zahteva izgradnju domaćeg evropskog vojno-industrijskog kompleksa koji bi morao da obezbedi sposobnosti koje trenutno imaju samo Sjedinjene Države.

Drugi smatraju da Evropa mora da postane vojno samostalnija, ali neki strahuju da sa tim nisu saglasne sve zemlje Evrope.

„Trenutna situacija je da su istočni Evropljani uglavnom shvatili poruku", kaže Ijan Bond, zamenik direktora Centra za evropske reforme u Londonu.

„Što se više ide ka zapadu sve je problematičnije, sve do Španije i Italije".

Arnold je saglasan.

„Sadašnji stav u Evropi je da ovo više nije stvar o kojoj se raspravlja, sada je to rasprava o tome kako to da uradimo i možda koliko brzo to da uradimo, ali moramo to da uradimo odmah", kaže.

Stvaranje novog svetskog poretka

Spisak „vrlo važnih stvari" koje trenutno pružaju samo Sjedinjene Države je kratak, smatra istoričar Timoti Garton Eš.

„To su takozvani strateške sposobnosti, kapaciteti i sredstva", kaže on.

„Sateliti, obaveštajni podaci, protivvazdušni raketni sistem Patriot, jedini koji može da obori ruske balističke rakete.

„Mi [zemlje bez SAD-a] treba da se potrudimo da imamo sopstvenu verziju tog sistema u narednih tri do pet godina.

„I u ovom procesu prelaska sa NATO-a koji vodi Amerika, [ideja je] da se napravi NATO koji će biti toliko evropski da će njegove snage, zajedno sa nacionalnim snagama i kapacitetima Evropske unije biti sposobne da brane Evropu, čak i ako američki predsednik kaže 'ne uvlačite nas u to'".

Pitanje je kako to postići.

Van Ridž smatra da Evropa mora da izgradi evropsku odbrambenu industrijsku bazu koja će biti njeno vlasništvo, ali predviđa da će biti poteškoća.

„Ono što predstavlja problem su podele unutar Evrope oko toga kako to treba da se uradi i da li uopšte treba da se uradi".

Evropska komisija i stručnjaci pokušavaju da shvate kako bi ova odbrana mogla da funkcioniše za nekoliko decenija.

„To je tradicionalno vrlo teško zbog sopstvenih nacionalnih interesa... Dakle, ovo neće biti lako".

U međuvremenu, Tramp je izgleda spreman da se odrekne pravila međunarodnog poretka koji je uspostavljen posle Hladnog rata, prema kojima su suverene države slobodne da biraju sopstvene sudbine i saveze.

Ono što deluje da mu je zajedničko sa Putinom jeste želja da se stvori svet u kom bi velike sile, bez obaveze poštovanja međunarodno dogovorenih zakona, bile slobodne da nametnu svoju volju manjim, slabijim zemljama.

Kao što je Rusija činila i tokom perioda carske i sovjetske imperije.

To bi značilo povratak na poredak „sfera interesa" koji je vladao 40 godina nakon Drugog svetskog rata.

Ne znamo tačno šta bi Donald Tramp uradio u slučaju napada na neku NATO članicu, ali suština je da američka pomoć više ne može da se uzima zdravo za gotovo.

To znači da Evropa mora da reaguje.

I izazovi pred Evropom su da mora da ostane ujedinjena, da konačno počne da izdvaja dovoljno za sopstvenu odbranu, i da izbegne da bude uvučena u „sferu uticaja" bilo koje velike sile.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]