Marta Kos za N1: Ono što zahtevaju demonstranti i studenti je isto ono što traži EK od Srbije

Kako je ocenila, Srbija stagnira i mora da napravi mnogo koraka da bi uopšte mogla da nastavi s pregovorima. EK od Srbije zahteva hitne reforme, pre svega promene u izbornom zakonodavstvu, promene medijskih zakona i postavljanje regulatora elektronskih medija, za šta je, kako kaže, predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sastanku dao garancije. Rok za hitne korake je tri do četiri nedelje, istakla je. "Predsedniku Vučiću sam izrazila protest zbog sprovođenja nasilja i zastrašivanja nevladinih organizacija", dodala je. 

 
Kako se dogodilo to da je evropska komesarka za proširenje Slovenka Marta Kos, četiri dana posle prelomnog protesta u Beogradu, sastanak sa srpskim predsednikom Vučićem opisala kao konstruktivan? To je izazvalo ogorčene reakcije, kako u Srbiji, tako i u Sloveniji. Koji su to istinski interesi Evropske Unije i Komisije u Srbiji? Zbog čega niko u Briselu javno i jasno ne osudi srpski režim, koji već godinama krši demokratska načela, principe vladavine prava i guši medijske slobode? Sada postoji i vrlo velika verovatnoća da je na svom narodu vlast upotrebila i zvučno oružje. Šta je tu evropski? Ili su velike reči o evropskoj budućnosti Srbije samo predstava za javnost? Vučić podršku Brisela uživa i dalje, jer Evropi, uprkos protestima, može da dostavi svoje zalihe litijuma i oružja.

Na pitanje da li zbog objave na X-u oseća odgovornost, i da li iza nje stoji s obzirom na to da kaže da je nije ona napisala već neko iz njenog tima, Marta Kos odgovara da oseća odgovornost prema državi Srbiji koja je kandidat za članstvo.

„Moja odgovornost je da je ponovo dovedemo na evropski put na kom u poslednjih nekoliko meseci stagnira. I uvek ću se zalagati za to da razgovaramo sa političarima, sa onim ljudima koji nešto mogu da urade. Recite mi sa kim u ovom trenutku u Srbiji možemo da razgovaramo, da bismo dosegli reforme, a sve to što takođe zahtevaju demonstranti, studenti i opozicija. To je bila tema mog razgovora sa predsednikom Vučićem. Srbija u ovom trenutku nema Vladu, rekla sam da stagnira, mora da napravi mnogo koraka da bismo uopšte mogli da nastavimo sa pregovorima. Pod te korake spadaju veoma važni medijski zakoni, važni zakoni iz oblasti izbornog zakonodavstva i još mnogo toga. Naravno tema su i, po mom mišljenju, loše mere srpske Vlade prema predstavnicima nevladinih organizacija, odnosno prema nevladinim organizacijama u načelu“, navela je.

Upitana o tvitu koji je izazvao lavinu reakcija, kaže da u njenom kabinetu ima 16 ljudi, da je u pitanju timski rad i da razume da se ljudi ne slažu sa tom objavom. „Ali takođe molim za razumevanje, da ne sudite o mom radu na osnovu 280 slovnih znakova (karaktera). Zadatak na kom radim, i na kom sam radila tokom razgovora sa predsednikom Vučićem, je da omogućim da Srbija sprovede reforme, a koje su neophodne za nastavak pregovora koji već neko vreme stagniraju“, naglašava sagovornica N1.

 N1 Slovenija
N1 Slovenija: Te stvari je u svojoj objavi, posle svog sastanka sa predsednikom Vučićem, takođe pominjala predsednica Evropske komisije Fon der Lajen, to je bilo u utorak. Posle sastanka je napisala da je sastanak bio važan, za razliku od vas, vi ste napisali da je sastanak bio konstruktivan. Ursula fon der Lajen je dodala i da Srbija mora da ostvari reforme na području medija, izbornog zakonodavstva i na području borbe protiv korupcije. Upravo to su neuralgične teme za Vučića i upravo zbog toga je objava Ursule fon der Lajen bila bolje prihvaćena u Srbiji od Vaše. Istina je da ste Vi u govoru u Evropskom parlamentu istakli sve te stvari, takođe ste izrazili i zabrinutost zbog događaja u Srbiji, ali to je bilo 11. februara, dakle više od mesec dana pre prelomnog protesta u Beogradu, posle kog se mnogo stvari promenilo. U ovom trenutku kruže dve interpretacije. Prema jednoj, Vi biste o dešavanjima u Srbiji govorili odlučnije, ali Vam to ne dozvoljava Ursula fon der Lajen. Druga interpretacija je da ste takođe i Vi postali briselska birokratkinja od kada ste došli u Brisel, jer ste pre toga javno izražavali podršku medijskim slobodama, vladavini prava, aktivnom civilnom društvu. Koja od te dve interpretacije je tačna?

Kos: Mislim da sam kao komesarka za proširenje veoma dobro pripremila teren da razgovor naše predsednice, predsednika Vučića i predsednika Saveta bude uspešan. To su naša zajednička nastojanja, to je timski rad Evropske komisije, uloge su podeljene. Uvek sam i uvek ću se zalagati za sve to što ste nabrojali. Kako sam i ranije rekla, od Srbije zahtevamo reforme, o kojima je juče govorila predsednica, sada imamo garancije od srpskog predsednika da će te reforme sprovesti. I naravno, sada je moj zadatak da nadzirem, da kontrolišem, da li će se to zaista i dogoditi. Jer bez tih reformi Srbija neće moći da napreduje na evropskom putu. Čini mi se da je važno da kažem i da je ono što od Srbije zahtevaju demonstranti i studenti, isto ono što od Srbije zahteva Evropska komisija. Proces pregovora nije jednostavan, Srbija je zemlja kandidat još od 2014. godine, u međuvremenu se mnogo toga zaustavilo, upravo zbog toga što reforme nisu jednostavne, ili u određenom periodu države ne rade na njihovom sprovođenju. Moje mišljenje je da je zadatak Evropske komisije, čiji sam i sama deo, da podstiče ili s vremena na vreme izvrši pritisak na Vlade da te reforme sprovedu. Govorim o reformi izbornog sistema koja je neophodna, i to je ono što govore i demonstranti, da je Srbiji potreban novi izborni zakon. Govorimo i o tome da je potrebno postaviti regulatore elektronskih medija, to je takođe zahtev. Govorimo i o dva medijska zakona, i pre svega o tome da je srpska Vlada ta koja mora poštovati vladavinu prava, ljudska prava, medijske slobode i tako dalje. I to su tačno te reforme koje Srbija mora sprovesti. Bez toga neći moći da napreduje na evropskom putu, ni jedna država, ne samo Srbija nego bilo koja druga zemlja, koja ne poštuje slobode medija, koja ne poštuje slobodu izbora, koja ne uvažava nevladine organizacije. Mogla bih još da nabrajam, ali bez toga se ne može postati članica Evropske unije. Sve vreme tokom ovog zastoja u pregovorima sam bila u kontaktu sa nevladinim organizacijama u Srbiji, sa nekima sam se sastajala i to objavljivala javno, sa nekima sam u kontaktu a to nismo ni objavljivali, jer su me molili da to ne radimo, kako ih ne bismo ugrozili. Predsedniku Vučiću sam izrazila protest zbog sprovođenja nasilja i zastrašivanja nevladinih organizacija. Kako to drugačije da izvedem nego da se sretnem sa njim i to mu otvoreno i kažem. Svi oni koji me sad kritikuju zbog toga što sam se sad sastala sa Vučićem, sa druge strane traže od Evropske komisije da pregovara sa Putinom.

Kos: Tako je, tako kako sam i rekla…

N1 Slovenija: Tokom tog razgovora u četiri oka?

Kos: Nije bio razgovor u četiri oka, tu su bili i moji saradnici i njegovi saradnici. Takođe sam izrazila protest zbog toga što optužuje Evropsku uniju da finansira nevladine organizacije koje žele da se reše njega i srpske Vlade. Naravno da Evropska Unija finansira nevladine organizacije i na to sam ponosna, finansiramo nevladine organizacije u Srbiji koje su bile uključene u proces pregovora. Naime jedan od uslova za napredak države u pregovorima je i to da se konsultuje i sa nevladinim organizacijama, pa i sa onima koje ne finansira Evropska unija. Evropska unija je povećala izdvajanja za nevladine organizacije u prethodne dve godine, jer srpske NVO moraju da nastave da postoje i moraju da budu uključene u proces pregovora. Ali sve to se ne može ispričati u samo 280 karaktera.

N1 Slovenija: Kakve su tačno garancije predsednika Vučića da će sprovesti ključne reforme i do kada će ih sprovesti, kakvi su rokovi u pitanju?

Kos: To se mora dogoditi u što kraćem roku, zato što Srbija želi da već do kraja prve polovine ove godine otvorimo treći klaster, što znači da se to mora dogoditi u roku od tri do četiri nedelje. I ja ću biti prva koja će da bdi nad tim, da se to zaista i dogodi. S jedne strane to je tehnički postupak pregovaranja, jer neke stvari moraju biti sprovedene, sa druge strane je to politički proces. Kao što sam rekla, mi moramo da pregovaramo sa onima koji mogu da pokrenu stvari. Sa kim u ovom trenutku da pregovaram? Već neko vreme stanje u Srbiji stagnira. Sa kim da razgovaram o tome da moraju da sprovedu reforme? U ovom trenutku nemamo nikoga drugoga sa kim bismo mogli razgovarati.  Razgovarali smo o tome u Srbiji, da li idu na nove izbore, da li će biti nove Vlade. Uvek ću se zalagati za to da je dobro razgovarati sa ljudima, i da je dobro da otvoreno kažemo šta je ono što nije u redu i šta je ono šta bi države potom trebalo i da urade.

N1 Slovenija: Da li ste izrazili očekivanja i koja – novi izbori, prelazna vlada, kakva prelazna vlada? A ako bude novih izbora da li bi pre toga trebalo promeniti izborno zakonodavstvo? Šta je od toga optimalno rešenje za Evropsku komisiju?

Kos: Super da ste me to pitali i ako ste me pažljivo slušali čuli ste da sam upravo to i rekla, da u ovoj fazi Evropska komisija od Srbije zahteva promenu izbornog zakonodavstva, da bi izbori mogli da se sprovedu na pošten način. Ti pregovori uopšte nisu jednostavni. Rekla sam da sa Srbijom pregovaramo već 11 godina. Moguće je da su lakše reforme koje država kandidat mora da sprovede na području ekonomije, ekonomskog razvoja. Ali kada govorimo o fundamentalnim stvarima, o ljudskim pravima, o vladavini prava, o borbi protiv korupcije, protiv organizovanog kriminala, tu smo vrlo pažljivi i garantujem vam da ni jedna država, ni Srbija niti bilo koja druga, koja ne bude poštovala slobode medija, koja ne bude poštovala rad nevladinih organizacija, ili ljudska prava, ne može postati članica Evropske Unije.

N1 Slovenija: A Srbija sada te stvari ne poštuje, ako Vas dobro razumem?

Kos: U ovom trenutku smo ih podstakli da te reforme izvedu. Pomenuli ste da sam govorila i u Evropskom parlamentu i tada sam izrazila i nadu da će protesti studenata i svih demonstranata dovesti do toga da se te reforme i konačno dese.

Više informacija možete pročitati OVDE.