Američke sankcije NIS-u ponovo odložene za 30 dana, kaže Vučić

Ažurirano poslednji put 28. marta

Primena američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) odložena je za još 30 dana, objavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na Instagramu.

Sankcije američkog Sekretarijata za finansije u sklopu mera protiv ruske kompanije Gaspromnjeft prvobitno je trebalo da stupe na snagu 27. februara, ali je pomereno za mesec dana.

Vlada Srbije je zbog toga 24. marta, nekoliko dana pre isticanja roka, uputila pismo američkoj administraciji, u kojem je podržala zahtev NIS-a da im se ponovo odloži primena sankcija, objavila je Radio-televizija Srbije.

Gaspromnjeft vlasnik je oko 56 odsto akcija NIS-a, država Srbija kontroliše oko 30 odsto vlasništva, a ostatak manjinski akcionari.

Ova kompanija je 2008. bez tendera kupila 51 odsto akcija NIS-a za 400 miliona evra, a stručnjaci su upozoravali da je prodaja bila „ispod cene".

Odluku o sankcijama o uvođenju sankcija ruskim kompanijama iz energetskog sektora - Surgutnjeftu i Gaspromnjeftu i njihovim podružnicama, sa ciljem da smanji prihode Moskve od prodaje energenata kojim finansira rat u Ukrajini, američki Sekretarijat za finansije doneo je 10. januara.

Usledila je diplomatska borba u trouglu Vašington, Beograd i Moskve kako bi se našli modaliteti saradnje za NIS, a došlo je i do manjih promena u vlasništvu kompanije.

Iz Beogradske berze objavili su krajem februara dokumente koji pokazuju da je Gaspromnjeft vlasnički udeo u NIS-u smanjio sa 50 na 44,85 odsto.

Istovremeno je Gasprom, čija je ćerka firma Gaspromnjeft, sopstveni udeo u NIS-u povećao sa 6,15 na 11,30 odsto.

• Kraj ere jeftinog gasa: Ukrajina zatvorila ruski gasovod ka Evropskoj uniji
• Šta se sve plati kada se kupi litar goriva u Srbiji
• Rusija od početka rata zaradila 97 milijardi dolara na izvozu energenata, EU najveći kupac

Gaspromnjeft, kompanija sa sedištem u Sankt Peterburgu, pod sankcijama je Amerike od 2022. godine i početka rata u Ukrajini, zbog povezanosti sa Kremljom.

Prebacivanjem poslovanja na krovnu firmu Gasprom, sa kojom zemlje Evropske unije imaju ugovore o isporuci gasa i nafte, Rusija je dosad pokušavala da zaobiđe sankcije.

Odluka o uključivanju imovine Gaspromnjefta na američku listu sankcija je neosnovana i nelegitimna, ali će rad biti nastavljen, saopšteno je iz kompanije.

Kako je došlo do sankcija?

Srbija od početka ruske agresije na Ukrajinu uspeva da izbegne uvođenje sankcija Moskvi, kao jedina evropska zemlja uz Belorusiju koja to još nije učinila.

Od Srbije se traži potpuni izlazak ruskog interesa iz kompanije, rekao je u januaru Vučić.

Tada se sastao sa Ričardom Vermom, zamenikom američkog državnog sekretara za upravljanje i resurse.

Verma je rekao da je plan da se „ukloni vlasništvo Rusije u vlasničkoj strukturi" NIS-a i da po Srbiju neće biti nikakvih ekonomskih posledica ako se to desi.

Međutim, Vučić kaže da je Srbija spremna da otkupi ruski deo, ali da nije jasno kako da to izvede.

„Mi da otimamo nečiju imovinu nećemo, pa ni rusku. Hoćemo da platimo, imamo para, samo nam recite gde i kome da platimo", rekao je Vučić.

Po objavljivanju odluke o sankcijama, NIS je saopštio da će pažljivo razmotriti sve detalje u vezi sa objavljenim informacijama, analizirati sve posledice po poslovanje i ostati usredsređena na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata, piše u saopštenju kompanije.

„Snabdevenost lanca benzinskih stanica je redovna i poslovanje se obavlja nesmetano", saopštio je NIS.

Na listi američkog Sekretarijata za finansije, NIS je u riziku od sekundarnih sankcija.

I Velika Britanija se pridružila američkim sankcijama koje su uvedene i za plovila koja prevoze rusku naftu, ali i za imovinu i kompanije desetina poslovnih ljudi iz ruskog energetskog sektora.

Šta sankcije znače za NIS, Srbiju i stanovništvo?

Zatvaranje Jadranskog naftovoda (JANAF) sa sedištem u Hrvatskoj mogla bi da bude jedna od direktnih posledica, a „ukoliko sankcije dugoročno ostanu na snazi, moguća bi bila i destabilizacija privrede", smatra energetičar Miodrag Kapor.

„Inflacija bi porasla, smanjila bi se potrošnja, izvoz bi nam bio skuplji, strane kompanije bi bile obeshrabrene da dolaze u Srbiju, ali ipak ne bih očekivao neke posledice sankcija poput onih 1990-ih u Jugoslaviji", kaže.

Iako saradnja sa NIS-om donosi „najveći prihod" hrvatskoj kompaniji koja upravlja naftovodom, „ona ne bi rizikovala sopstveno poslovanje održavanjem saradnje sa NIS-om", smatra on.

„Čak i da Evropska unija ne uvede sankcije, bilo koja firma iz EU ne bi rizikovala poslovanje sa kompanijom pod američkim sankcijama, kako i sama ne bi posledično dobila sankcije", objašnjava energetičar.

Sirova nafta koju Srbija kupuje dolazi u rafineriju u Pančevu uglavnom Jadranskim naftovodom preko Hrvatske.

Iz JANAF-a kažu da će pokušati da nađu rešenje za nastavak saradnje sa NIS-om, njihovom „dugogodišnjim i najvećim poslovnim partnerom, s kojim ima sklopljeni ugovor o transportu 10 miliona tona nafte do 31. decembra 2026. godine.

Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je da već nekoliko nedelja traje komunikacija hrvatske vlade i američkih vlasti zbog sankcija Gaspromnejftu i NIS-u koje pogađaju JANAF.

Podsetio je da 95 odsto nafte koja dolazi u Srbiju ide kroz JANAF, koji je zbog toga važan za energetsku i ekonomsku sigurnost zemlje.

„Mi želimo da JANAF i dalje snabdeva Srbiju, jer želimo i ekonomsku i energetsku stabilnost našeg suseda, što srpske vlasti znaju i ovo govorim zbog građana", rekao je Plenković.

U ugovoru hrvatske i srpske kompanije postoji „klauzula o višoj sili", koja podrazumeva da se ugovor automatski raskida u takvim okolnostima, prenosi list Danas.

U slučaju žalbe NIS-a na takvu odluku odlučivao bi arbitražni sud.

Uprkos važnosti ovog naftovoda za Srbiju, sankcije NIS-u ne bi nužno direktno uticale na sigurnost snabdevanja tržišta u kratkom roku, kaže Aleksandar Kovačević, stručnjak za ekonomiku energetike, za BBC na srpskom.

„Ima dovoljno instrumenata i učesnika na tržištu da se očuva ili poboljša sigurnost snabdevanja, ali je očigledno da sigurnost snabdevanja zahteva više pažnje i više sredstava Vlade Srbije", dodaje.

Cene naftnih derivata i ogreva u Srbiji „već odražavaju uvećane troškove snabdevanja i percepciju rizika koja postoji na tržištu", ocenjuje on.

Srbija oko tri četvrtine nafte dobija iz uvoza, najviše iz Iraka (52 odsto) i Rusije (47 odsto).

NIS je uz Elektroprivredu Srbije kompanija sa najvećim prihodom na domaćem tržištu, pokazuju podaci za 2023. godinu Agencije za privredne registre.

Ta firma učestvuje sa devet odsto u državnom budżetu, govorio je Vučić.

„Posledično bi moglo da dođe i do nestašice goriva, jer NIS kontroliše oko 80 odsto tržišta goriva u Srbiji.

„Srbija ima strateške rezerve za oko dva meseca, ali bi nakon toga usledila destabilizacija", dodao je Kapor u januaru.

https://www.youtube.com/watch?v=2JtmbZD3nfM

Ima li izlaza za Srbiju?

Od početka rata u Ukrajini, pominjano je više modela za promene u vlasništvu NIS-a.

Jedan od njih je nacionalizacija kompanije, ali je Vučić takvu mogućnost odbacio u maju 2022. godine.

„Ne pada nam na pamet da to radimo", kazao je.

Srbija bi mogla i da delimično ili u potpunosti otkupi akcije ruske kompanije u NIS-u, ali i da većinski udeo u vlasništvu pređe na drugu inostranu kompaniju, čime bi se izbegle sankcije Sjedinjenih Država.

„Otkup akcija Gasproma ne bi bio problem za Srbiju, to može da se sprovede bez prevelikih posledica po budžet, jer bi izgradnja nacionalnog stadiona, na primer, bila višestruko vrednija investicija", kaže Kapor.

Hrvatski ministar privrede Ante Šušnjar rekao je da bi Janaf bez poslovnog aranžmana s NIS-om ostao bez dobrog dela prihoda, a bio bi suočen i s povećanjem troškova.

On je prethodno za Večernji list govorio o predlogu da Janaf, kao državna kompanija, kupi ruski udeo u NIS-u.

Vrednost jedne akcije NIS-a na Beogradskoj berzi bila je 678 dinara 16. decembra, posle pada od 10 odsto posle objavljivanja mogućih sankcija, a ukupna cena otkupa ruskih akcija u NIS-u mogla bi da iznosi i više od 1,5 milijardi evra, ocenjuju stručnjaci.

Kristofer Hil, američki ambasador u Beogradu, rekao je ranije da bi „promena vlasništva sigurno bi donela više mira i prosperiteta, i ovde i u regionu".

„Ruski vlasnici NIS-a koriste deo profita da finansiraju brutalnu agresiju protiv Ukrajine i ugroze stabilnost na Balkanu i i širom Evrope, a ne da investiraju u budućnost Srbije", rekao je Hil.

Slično rešenje pronašli su u Nemačkoj, gde je akcije kompanije Sefe, koja se bavi uvozom gasa i do početka rata bila je u vlasništvu Rosnefta, država otkupila po tržišnim uslovima od ruskih vlasnika.

Još jedan izlaz za Srbiju mogli bi da budu pregovori sa Vašingtonom ili Moskvom i razrešenje situacije diplomatskim putem.

Rešenje bi moglo da bude i uvođenje sankcija Moskvi zbog rata u Ukrajini, što Srbija, uz Belorusiju, jedina od evropskih zemalja nije uradila.

Vučić je polovinom decembra od Vlade Srbije tražio formiranje radne grupe koja će se baviti sankcijama NIS-u.

Efekti sankcija na NIS zavisiće od „vrste i dubine" ovih mera, kaže Aleksandar Kovačević.

„Mogu se uskratiti razne transportne ili finansijske usluge, oprema, rezervni delovi ili profesionalne usluge, a ukoliko do toga dođe, poslovanje bi moglo ozbiljno da bude otežano", kaže savetnik brojnih međunarodnih organizacija, poput Ujedinjenih nacija, Svetske banke i Međunarodne agencije za energetiku (IEA).

• Ruski gas i dalje najvažniji za Srbiju, azerbejdžanski može da popuni zalihe
• Američko-srpski energetski sporazum
• „Jezero Tramp“ - šta sve na Kosovu nosi američko ime

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]