Blokada fakulteta u Srbiji: Profesorima smanjene plate, inspekcija na vratima

Nastava i nauka.

Obavljanje ovih delatnosti na fakuletima u Srbiji se do 24. marta podjednako plaćalo, a onda je Vlada u ostavci usvojila uredbu kojom se smanjuje iznos zarade predviđen za istraživački deo posla.

Tim dokumentom je predviđeno da vreme koje profesori moraju da posvete nauci smanji sa 20 na pet časova nedeljno.

U praksi, u periodima kada se nastava ne izvodi, poput trenutnih blokada, profesorima i saradnicima isplaćivaće se samo 12,5 odsto plate, jer će se računati isključivo naučni rad.

Iznenadno menjanje dosadašnjih propisa odigrava se u jeku blokada fakulteta predvođenih studentima koji, između ostalog, traže odgovornost za novosadsku tragediju, a čije su zahteve gotovo odmah podržali brojni profesori.

Nekoliko nastavnika sa pet beogradskih fakulteta poslalo je 27. marta Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti usvojenog dokumenta, imajući u vidu da ga je usvojila Vlada u tehničkom mandatu.

Iz Ustavnog suda nisu potvrdili za BBC da li su žalbe primljene, niti su odgovorili kada će i da li će postupati po njima.

Uredba je doneta u skladu sa zakonom, a Ministarstvo prosvete je najavljivalo da će se umanjiti plate ako se od februara ne počne sa nadoknadom, objašnjava Slavica Đukić Dejanović, resorna ministarka za BBC na srpskom.

Grupa nezdovoljnih zaposlenih na Fakultetu tehničkih nauka (FTN) organizovala je petočasovnu blokadu turbo kružnog toka u Novom Sadu zbog nove vladine uredbe.

• Od 9. marta do blokada: Kako je vlast odgovarala na studentske proteste
• Rektori odbili Vučićev poziv za razgovor, protesti širom Srbije
• Kako se širio bunt na fakultetima u Srbiji i šta kažu studenti

Šta kažu dekani, šta ministarka?

Izvršna vlast kojoj je prestao mandat ne može da predlaže Narodnoj skupštini zakone i akte, niti da donosi propise, nalaže Zakon o Vladi.

Može to da čini samo ako je usvajanje vezano za zakonski rok ili nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća.

Nova uredba je za Nataliju Jovanović, dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu, „doneta preko noći i nezakonito".

„Tražićemo svim mogućim sredstvima da se ona ukine, znamo da se radi iz nekog političkog interesa koji nije dobar ni za univerzitet ni za studente", kaže ona za BBC na srpskom.

Za Dejana Roglića, dekana Hemijskog fakulteta u Beogradu, reč je „o vidu pritiska i besmislenoj odluci".

Ministarka prosvete tvrdi da univerzitetski profesori nisu pokazali spremnost na dogovor.

„Za decembar i januar dobili su puni iznos, računali smo da će to biti pokazatelj da smo spremni da se dogovorimo, ali pošto ni u februaru ni u martu mnoge ustanove nisu radile, isplaćeno je koliko su radili.

„Mi smo opet, računajući, ako se sa nadoknadom i nastavom krene 1. aprila, koji je to procenat naučno-istraživačkog rada koji svi imaju, makar i ne išli na fakultet - svako može sat vremena dnevno da piše i za to će biti plaćen", objašnjava razloge donošenja uredbe za BBC na srpskom.

Posledice su višestruke

Nova uredba zabrinula je i Marka Đurakića, docenta Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, na departmanu za biologiju i ekologiju.

Zbog nove vladine odluke, dodatno mu se komplikuje isplaćivanje rate za kredit.

Pri njegovom fakultetu postoji Fondacija koja rešava stambeno pitanje zaposlenih u nastavi i nauci.

Kandidati treba da ispune određene kriterijume kako bi ušli u proces kupovine stana, uslovi su povoljniji od tržišnih, a i banke uglavnom dalju povoljnije kamate.

Država nema ništa sa Fondacijom, jer je ona pri novosadskom univerzitetu, ali se na konkurs mogu prijaviti jedino zaposleni u nastavi i nauci.

Kratkoročno će se snaći, ali posledice mogu biti dalekosežnije, ukazuje Đurakić.

„Za mene je to lično kao da me je neko pokrao, jer nas niko prethodno nije obavestio, niti upozorio", kaže on za BBC na srpskom.

Osim finansijskog i njemu je sporan način donošenja uredbe, a ukazuje i da će na duže staze to negativno da se odrazi i samo visoko obrazovanje.

Tih 20 sati, predviđenih za nastavu obuhvatali su i druge aktivnosti poput pripreme časova, odvajanje gradiva, potrebnih udžbenika, rad sa studentima na diplomskom i master ili seminarskom radu, objašnjava ovaj fakultetski profesor.

Pogledajte video: Šta do sada znamo o incidentu na protestu 15. marta

Smanjivanjem radnih sati predviđenih za istraživački rad, docent Đurakić veruje da će doći do ukidanja naučnog dela, jer vremenski nije dovoljno da se išta postigne.

„Da biste na fakultetu napredovali vrednuje se koliko članaka i radova godišnje objavljujete, a na osnovu kompetencije nastavnog osoblja određuje se i akreditacija visoko obrazovne ustanove", objašnjava Đurakić.

Zakon predviđa da se profesori na fakultetima bave i naukom, dodaje.

„Ako se ta glavna grana za visoko obrazovanje smanjuje vremenski i finansijski, na duže staze ona se devalvira", ukazuje.

On upozorava na još jedan problem - potencijalno smanjivanje radnih mesta.

Ako se prelazi sa 20 na 35 časova nastave to u praksi znači da će mnogi profesori i asistenti predaviti više predmeta kako bi ispunili potreban fond časova, a da će neki možda ostati bez radnih mesta.

„Primarni cil je da nas zastraše, kako bismo uticali na studente koji su u blokadama, što nije primerno i nije dobro ni za koga", smatra.

Kuc-kuc, kontrola

Početkom februara, čelnici beogradskog univerziteta odbili su poziv Aleksandra Vučića na razgovor, „poručivši da je stigao u trenutku kad su prekoračene sve moralne i zakonske norme, u atmosferi opšteg nepoverenja".

Studenti su poslednjih meseci organizovali nekoliko velikih skupova, među kojima je najmasovniji bio u Beogradu 15. marta.

Njihovim akcijama se pridružuje sve veći broj ljudi, a gotovo da nema mesta u zemlji gde se bar jednom nije protestovalo.

Visoki zvaničnici ponavljaju da su ispunili sve zahteve studenata u blokadi, ali oni demantuju takve navode.

Samo nekoliko dana posle skupa u Beogradu, ministarstvo prosvete je obavestilo fakultete širom države da pokreće inspekcijski nadzor, kako bi se, „utvrdilo da li visokoškolske ustanove rade u skladu sa zakonom".

Zatraženo je da se dostave informacije o načinu organizovanja nastave i ispita.

Svi fakulteti beogradskog univerziteta su odgovorili na dopise, kaže Dejan Roglić, dekan Hemijskog fakulteta.

„Reč je o kancelarijskom nadzoru, a izjave i materijale poslali smo na mejl", dodaje za BBC na srpskom.

Odgovorio je i niški Filozofski fakultet.

„Poslali smo na koji način radimo, kao i plan nadoknade za ovaj semestar, usvojen na naučno-tehnološkom veću", kaže Natalija Jovanović.

Ministarstvu prosvete je do sada 68 od 114 fakulteta odgovorilo na upit.

Njih 46 nije dostavilo odgovore, dok ih je 38 zvanično obavestilo da se zbog blokade studenata ne izvode predavanja.

Iz resornog ministarstva upozoravaju na novčane kazne ukoliko se utvrde nepravilnosti u radu visokoškolskih ustanova.

Medicinski fakultet u Beogradu je 27. marta posle vanrednog inspekcijskog nadzora prekinuo štrajk, započet deset dana ranije.

Marko Đurakić ne pamti da su poslednjih desetak godina imali bilo kakve inspekcijske kontrole u smislu da im neko bude na času i proverava kvalitet nastave.

Ministarstvo prosvete prethodno je najavljivalo da drugi deo februarske plate neće biti isplaćen svim profesorima.

Gostujući na javnom servisu, Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu, izjavio je da su oni ministarstvo upozorili da je reč o nezakonitom potezu, jer „Univerzitet nije obustavio rad".

„Nastave nema, zbog blokade studenata, ali istraživači, asistenti, profesori obavljaju druge aktivnosti", objasnio je.

Zarada je na kraju ipak isplaćena vannastavnom osoblju.

Rektor Đokić je ukazao i da svaki fakultet ima upravu i može da donese odluku koju želi.

Tvrdi i da odnos države i Univerziteta nije dobar, pre svega zbog države, koja, kako je izjavio, vrši pritiske na njih u mnogim sferama, a da je eskaliralo blokadama i njihovom nedvosmislenom podrškom studentima.

„Na neki način država i mi smo postavljeni kao suprotstavljene strane, a ne bi trebalo da bude tako.

„Univerzitet je okosnica društva, zapravo institucija, jedna od retkih u koju građani u ovom trenutku imaju najviše poverenja", izjavio je Đokić.

Petočasovna blokada u Novom Sadu

Kako bi pokazali protivljenje novoj odluci, zaposleni na novosadskom FTN-u su u petak organizovali protest kom su se priključili i sugrađani, opremljeni vuvuzelama i pištaljkama, a motociklisti obezbeđuju skup, javlja portal 021.

Tokom blokade od 10 do 15 sati organizovali su nekoliko akcija.

Posle odavanja 16-minutne pošte za nastradale u padu nadstrešnice Železničke stanice u ovom gradu, nekoliko profesora su se obratili okupljenima i na kraju protesta su svi zajedno napravili buku protiv nove uredbe vlade, za koju tvrde da je „suluda".

• BBC na blokadama fakulteta: „Mislim, dakle protestujem"
• Demonstranti preplavili Beograd na jednom od najvećih protesta, incidenti pred kraj
• Mogu li studentske pobune da dovedu do promene

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk