Vlast spominje izbore, a šta je sa izbornim uslovima: Ko se seća preporuka ODHIR-a još

Godinu dana kasnije, preporuke ODHIR – OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava za poboljšanje izbornih uslova su i dalje mrtvo slovo na papiru.

Od više desetina preporuka, nisu usvojene ni dve osnovne – revizija biračkog spiska kao i izbor Saveta REM (Regulatorno telo za elektronske medije), a s obzirom da Radna grupa zadužena za preporuke ODHIR-a ne funkcioniše, ne nazire se kada bi moglo da se promeni trenutno stanje. Nju su proteklih meseci prvo napustili predstavnici opozicije, a nešto kasnije i civilnog društva.

Radi se o dve grupe preporuka – prva je poslata posle decembarskih izbora 2023. godine, a druga posle lokalnih izbora u junu 2024. godine.

Ispunjenje ovih preporuka, trebalo bi da bude preduslov za izlazak na sledeće izbore. Podsetimo, predsednik Srbije ovih dana pušta „probne balone“ oko eventualnih izbora početkom juna. Osim toga, reforme su i jedan od uslova za isplatu svih 1,58 milijardi evra predviđenih EU „Planom rasta za Zapadni Balkan“.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević je krajem prošle godine najavljivala da će se ispunjavanje „ključnih preporuka“ ODIHR desiti u 2025, a revizija biračkog spiska i izbor Saveta REM su posebno izdvojene. Rok za njih bio je kraj 2024. godine.

Grupu čine po dva predstavnika svake poslaničke grupe, po jedan predstavnik svake političke partije nacionalnih manjina koja nema poslaničku grupu i tri predstavnika civilnog društva. Predsednik Radne grupe dolazio je iz redova civilnog društva.

Problemi sa radom pratili su radnu grupu od početka. Prema rečima bivšeg predsedavajućeg Radne grupe Nemanje Nenadića, Odbor Skupštine Srbije za ustavna pitanja izmenio je pravila odlučivanja u Radnoj grupi, a članovi Radne grupe, izabrani na predlog vladajuće većine „nisu hteli da se izjasne ni o jednom od 25 dostavljenih predloga“, čime je propao pokušaj da se “makar deo izbornih uslova poboljša za junske izbore 2024. godine”.

Posle junskih izbora, uz 87 starih, stiglo je 29 novih preporuka, ali se na njima nije radilo. Dešavalo se i da Radna grupa nema kvorum.

Jelena Jerinić, predstavnica Zeleno-levog fronta (ZLF) u Radnoj grupi kaže za N1 da je jedina tema o kojoj Radna grupa trebalo da diskutuje, jeste izmena zakona koja bi omogućila potpunu reviziju biračkog spiska.

Kako podseća, od dva predloga Zakona o reviziji biračkog spiska, jednog organizacije CRTA, a drugog Srpske napredne stranke – nijedan nije usvojen.

„Podržali smo predlog Crte, a nacrt SNS-a ne, jer on praktično ostavlja reviziju biračkog spiska u rukama onih protiv kojih smo nakon izbora 2023. i 2024. godine podnosili krivične prijave“, kaže Jerinić za portal N1.

Ona podseća da su posle toga opozicione partije zajedno prestale da učestvuju u radu Radne grupe, a da će sve dalje „njihove Radne grupe ali i Odbore za ustavna pitanja i zakonodavstvo, smatrati nelegitimnim, uključujući i javna slušanja koja je Odbor organizovao u pokušaju da simulira javnost procesa“. To se desilo decembra 2024. godine.

Kako za N1 saopštavaju iz Ministarstva za evropske integracije, dva predloga Zakona predstavljena su na prvom javnom slušanju u Beogradu 27. januara 2025. godine.

„Do sada su održana ukupno četiri javna slušanja, poslednje je održano dana 20. marta 2025. godine u Novom Sadu“, poručuju iz Ministarstva, ne objašnjavajući kako je to moguće bez članova koji su napustili rad u grupi.

„Radna grupa praktično više ne postoji, jer njom nema ko da predsedava, odnosno saziva njene sastanke. S obzirom na to da Radnom grupom predsedava predstavnik jedne od tri organizacije civilnog društva, njihovim izlaskom praktično nije moguće sazivati sastanke“, navodi Jerinić.

Bez poverenja nema ni uspeha
Predlog Zakona o biračkom spisku, odnosno kršenje utvrđenih pravila rada Radne grupe od strane Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, bio je povod da se programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić povuče sa mesta predsedavajućeg.

Kako navodi za N1, umesto da Odbor pozove zainteresovanu javnost da dostavi komentare na dve verzije izmena Zakona o biračkom spisku o kojima je odlučivano na Radnoj grupi, a zatim organizuje javno slušanje na koje bi pozvao sve koji iskažu interesovanje, „odbor je u petak 24.1. zakazao javno slušanje za ponedeljak 27.1. a na samom događaju je lažno predstavio novi predlog poslanika SNS kao da je predlog o kojem je odlučivano na Radnoj grupi, što je preduslov“.

Nenadić ističe da sumnju u uspeh u situaciji kada između onih koji treba da učestvuju na izborima, vlasti i opozicije nema dovoljno poverenja da sede za istim stolom.

Potrebne izmene oko 30 zakona
„Samim tim rad na izmenama izbornih zakona ne može biti uspešan, niti u skladu sa osnovnom preporukom ODIHR, a to je saradnja. Osim gubitka poverenja u iskrenu želju da se preporuke ostvare, doprinelo je i postupanje vlasti u vezi sa primenom nekih ključnih preporuka ODIHR u poslednjih godinu dana. Izbor novih članova Saveta REM nije započet na vreme, a onda je sprovođen tako da su ostale brojne sumnje u to da su predlagači kandidata ili sami kandidati ispunjavali uslove”, kaže Nenadić za N1.

Pre nego što je prihvatila učešće u Radnoj grupi, Transparentnost Srbija je tražila da se ne bavi samo preporukama posle izbora iz decembra 2023. godine, već i svih ranijih izbora koje nisu ispunjene u potpunosti.

„Ukupno je bilo 87 preporuka, a nakon junskih izbora je stiglo još 29. Pošto se neke od njih ponavljaju, bilo je jasno da su intervencije potrebne u nekoliko grupa propisa – medijski, krivičnopravni, pravila koja se odnose na finansiranje izborne kampanje, postupanje javnih funkcionera i zloupotrebu javnih resursa, izborni spisak i izborne zakone u užem smislu reči – npr. postupanje izborne administracije, način glasanja pojedinih lica, status manjinskih stranaka, postupanje RIK i sudova i slično… Sve skupa, reč je o oko 30 zakona u kojima su potrebne manje ili veće izmene i dopune“, poručuje Nenadić.

Ministarstvo o Savetu REM

Kako u odgovoru N1 navodi Ministarstvo za evropske integracije, “nadležni skupštinski Odbor za kulturu i informisanje je 24. novembra 2024. godine objavio Javni poziv za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta REM-a, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima.

„Nakon sprovedenog javnog razgovora sa predloženim kandidatima, Odbor je 23. januara 2025. godine, po hitnom postupku, dostavio Narodnoj skupštini izveštaj i listu kandidata, uz njihove biografije i izjave o prihvatanju kandidature, kako bi se omogućio nesmetan rad ovog tela. Sedam od 18 kandidata koji su ušli u uži krug za izbor članova Saveta REM-a povuklo je svoje kandidature i trenutno se razmatra kako u skladu sa zakonom sprovesti proceduru izbora“.

U pitanju je sedam nezavisnih kandidata, a u uži izbor ušli su ljudi bliski vladajućoj partiji, neki koji su taj posao već obavljali, a neke su predložila udruženja koja nemaju zakonom propisanih 300 članova.
On kaže da iako su postojali predlozi za mnoge od tih akata, rad je najviše odmakao na dva – dopune Zakona o biračkom spisku i Zakona o sprečavanju korupcije.

„Samo za ta dva akta, predstavnici vlasti su se izjasnili da prihvataju deo predloga koji su došli od civilnog društva i dali svoje „kontrapredloge“ za pojedina rešenja. Na primer, kod revizije biračkog spiska, CRTA je predložila stalnost komisije i paritetan sastav (3:3:3), a SNS da pet članova predloži većina, tri opozicija i dva NVO, dok su odredbe u pogledu zadataka Komisije slične“, kaže Nenadić.

Kad je reč o Zakonu o sprečavanju korupcije, Transparentnost Srbija je predložila rešenje koje bi promotivne aktivnosti javnih funkcionera u kampanji svelo samo na ispunjavanje unapred utvrđenih dužnosti, dok je SNS predlagao da ograničenje važi samo u završnom delu kampanje, pri čemu je i definicija promotivnih aktivnosti bila znatno uža.

Za šest meseci ili u nedogled?
Nenadić podseća, da pošto su reakcije predstavnika vlasti na nove preporuke ODIHR kojima se traži dodatno sužavanje prostora za rasipanje i zloupotrebe javnih resursa u kampanji – bile negativne, veliko je pitanje da li bi uopšte bilo moguće da se dođe do zajedničkog rešenja i kada je reč o izmenama Zakona o sprečavanju korupcije.

Nenadić ocenjuje da je za neke izmene je potrebno vrlo malo vremena.

„Ako Skupština želi da ispuni preporuke koje se tiču finansiranja kampanje, može odmah da usvoji predloge koje je Transparentnost Srbija dostavila prošle godine. Ako se u vremensku računicu doda i težnja vlasti da u realizaciji preporuka prođe „što bezbolnije“, ili, ako rad na izmenama zakona podrazumeva i ubeđivanje da problem koji je ODIHR prepoznao uopšte postoji, što je neretko bio slučaj i na radnoj grupi, onda to može trajati u nedogled“, kaže programski direktor TS.

Kontakti sa ODHIR

Nenadić kaže da je bio u kontaktu sa predstavnicima ODIHR, kada su u februaru bili u Beogradu.

„Interesovalo ih je kakve su mogućnosti da se u nekom trenutku u budućnosti nastavi rad na izbornim propisima. Kad je reč o predstavnicima vlasti, nije bilo kontakata, ako se izuzmu pozivi Odbora za ustavna pitanja na javna slušanja o reviziji biračkog spiska, koja su pravili i u nekim drugim gradovima, a gde nismo išli“, kaže Nenadić.

Jerinić kaže da kontakti sa ODIHR-om postoje kada god kancelarija kontaktira poslaničke grupe povodom određenih pitanja.

„U ovom periodu toga nije bilo, a naše aktivnosti bile su fokusirane na proteste i iznalaženje mogućnosti za izlazak iz društveno-političke krize“, rekla je Jerinić.
Jerinić ističe stav struke da je, u ovoj oblasti, za reviziju u idealnim uslovima potrebno najmanje šest meseci.

S time se slaže i Nenadić koji navodi da postoje i pravno složeniji problemi, gde se preporuke odnose na širok spektar stvari, i gde je realno potrebno raditi duže vreme, možda i mesecima. Kao tipičan primer naveo je „zloupotrebu sa lažnim manjinskim strankama ili pitanje pritisaka na birače koje se može vršiti na veliki broj načina“.

„U svakom slučaju, preduslov uspešnog rada, pored toga da svi akteri prepoznaju da postoji problem i međusobno poverenje i želju da se on reši, jeste i to da na zakonima rade osobe koje su ovlašćene ispred svojih stranaka i organizacija da donose odluke o svim pitanjima, a to nije bio slučaj sa svima u Radnoj grupi“, zaključuje Nenadić.