Na jesen bi mogao da počne sa radom pogon za preradu radioaktivnog otpada

U sastavu ovog preduzeća nalazi se specijalna laboratorija koja je zbog specifičnih poslova kojima se bavi jedinstvena u Srbiji, ali i u regionu, piše list Politika.

Među uređajima kojima ovo preduzeće  raspolaže nalazi se i onaj kojim bi se, u slučaju velikih akcidenata na nuklearnim objektima u okruženju, mogla izvršiti i kontrola kontaminacije stanovništva.

Jedna od delatnosti „Nuklearnih objekata Srbije” je i prerada radioaktivnog otpada.

Direktor ovog preduzeća Dalibor Arbutina je u intervjuu za Politiku naveo da bi na jesen u rad mogao da bude pušten pogon za ovu namenu i dodao da bi se njegovom primenom smanjile količine uskladištenog radioaktivnog otpada, posebno onog zaostalog još iz doba stare Jugoslavije.

„Naše preduzeće jedina je nadležna institucija za skladištenje radioaktivnog otpada u zemlji. Zakonom o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti uređeno je da je zabranjen uvoz radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva inostranog porekla na teritoriju Srbije. Takva odredba je postojala u zakonu koji reguliše ovu oblast i ranije. To znači da se u novim objektima za skladištenje, koji su otpočeli sa radom 2011. nalazi isključivo otpad iz Srbije. Ali kako smo mi 2009. preuzeli na upravljanje sve objekte Instituta ‘Vinča’, u kojima se skladištio radioaktivni otpad i kako je institut do raspada prethodne Jugoslavije (SFRJ) bio jedina ustanova za skladištenje otpada, u starim hangarima H1 i H2 nalazi se manji broj izvora iz bivših republika Jugoslavije“, kazao je on.

Arbutina je dodao da postoje tri hangara (H1, H2 i H3), dva skladišta (objekat za bezbedno skladištenje – BS i spremište za radioaktivni otpad H0) kao i jedan „radijumski” bunker za skladištenje čvrstog radioaktivnog otpada, prenosi Politika.

„Ali nisu svi u pogonu. Jedan broj njih je zatvoren u očekivanju dekomisije (razgradnje). Samo novoizgrađeni objekti: hangar H3 sa skladištem H0 za skladištenje čvrstog srednje i nisko aktivnog radioaktivnog otpada i bezbedno skladište za skladištenje iskorišćenih zatvorenih jakih izvora jonizujućih zračenja BS, koriste se za prijem i skladištenje radioaktivnog otpada u skladu sa dobijenim licencama. Objekti su izgrađeni, koriste se i održavaju u skladu sa savremenim međunarodnim standardima sigurnosti i bezbednosti. Preostala dva hangara, H1 i H2 popunjena su i zatvorena, i nalaze se u pripremnim aktivnostima za otpočinjanje njihove dekomisije, saglasno odgovarajućim odlukama vlade. Zaštita radijumskog bunkera je 1999. dodatno ojačana betonskim sarkofagom i slojem zemlje. Njegova sanacija i kondicioniranje radijuma koji se u njemu nalazi se planira čim se obezbede sredstva za tu aktivnost“, objasnio je on.

Više na LINKU.