Koliki mora biti razmak između dva bolovanja

Osnovna pravila bolovanja prema zakonu
Pre nego što se upustimo u analizu razmaka između dva bolovanja, važno je razumeti osnovni okvir u kome se ovo pravo ostvaruje. Pravo na naknadu zarade tokom privremene sprečenosti za rad regulisano je Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Ovi propisi definišu kada zaposleni ima pravo na bolovanje, ko odobrava i utvrđuje dužinu trajanja bolovanja, kao i ko snosi troškove naknade zarade.

Prema važećim propisima, zaposleni ima pravo na bolovanje u sedam zakonom predviđenih situacija, a ne samo usled bolesti.

Te situacije uključuju: bolest ili povredu van rada, profesionalnu bolest ili povredu na radu, komplikacije u vezi sa trudnoćom, obaveznu izolaciju zbog zaraznih bolesti, negu bolesnog člana porodice, dobrovoljno davanje organa, ćelija i tkiva, kao i pratnju bolesnog lica upućenog na lečenje u drugo mesto.

Ne postoji zakonski definisan minimalni razmak
Suprotno rasprostranjenom uverenju, zakonski propisi u Srbiji ne definišu minimalni razmak koji mora postojati između dva bolovanja. Zaposleni ima pravo na bolovanje uvek kada nadležni lekar utvrdi da postoji sprečenost za rad zbog nekog od zakonom predviđenih razloga, nezavisno od toga koliko je vremena prošlo od prethodnog bolovanja.

Međutim, iako ne postoji definisan minimalni period, postoje pravila o tome kada se dva bolovanja smatraju povezanim, a kada se tretiraju kao zasebna. Ova pravila direktno utiču na određivanje isplatioca naknade zarade i visinu te naknade.

Kada se bolovanja povezuju – pravilo šest dana
Ključno pravilo koje određuje povezivanje bolovanja odnosi se na dužinu prekida između dva bolovanja. Ako je prekid kraći od sedam dana, dva bolovanja se u određenim situacijama smatraju jednim, što ima značajne posledice na obračun naknade i određivanje ko je dužan da isplati naknadu.

Konkretno, kada je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a zatim bez prekida ili sa prekidom kraćim od sedam dana ponovo bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, ove dve sprečenosti za rad se povezuju u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.

Na primer, ako je zaposleni bio na bolovanju 10 dana zbog gripa, vratio se na posao pet dana, a zatim opet uzeo bolovanje zbog druge bolesti, prvi dan novog bolovanja smatraće se zapravo 11. danom ukupnog bolovanja. Ovo ima poseban značaj jer prvih 30 dana bolovanja obično plaća poslodavac, a nakon toga Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Slučajevi kada se bolovanja ne povezuju
Postoje dve situacije kada se bolovanja ne povezuju, čak i ako se jedno nadovezuje na drugo bez prekida:

Kada je prekid između dve sprečenosti za rad duži od šest dana. U ovom slučaju, drugo bolovanje se smatra potpuno novim bolovanjem, što znači da se brojač „vraća na nulu“ u pogledu računanja dana za određivanje isplatioca naknade;
Kada zaposleni bez prekida prelazi sa jednog zakonskog osnova bolovanja na drugi. Na primer, ako je zaposleni bio na bolovanju zbog sopstvene bolesti, a odmah zatim nastavi bolovanje zbog nege člana porodice, ova dva bolovanja se ne povezuju iako između njih nema prekida.
Uloga lekara i lekarskih komisija u određivanju bolovanja
Dužinu bolovanja utvrđuju stručno-medicinski organi RFZO-a na osnovu medicinsko-doktrinarnih standarda. Ovi organi uključuju izabranog lekara, prvostepenu lekarsku komisiju i drugostepenu lekarsku komisiju.

Izabrani lekar može odrediti bolovanje do 60 dana, s tim što u slučaju nege člana porodice postoje dodatna ograničenja. Nakon isteka tog perioda, samo lekarske komisije mogu produžiti bolovanje.

Važno je napomenuti da izabrani lekar ne može neograničeno otvarati nova bolovanja nakon prekida dužih od šest dana. Zakon predviđa da je lekar dužan da zaposlenog uputi na prvostepenu lekarsku komisiju u dva slučaja:

– Ako je zaposleni bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 60 dana u periodu od 90 dana, kada se bolovanja ne povezuju zbog prekida dužeg od šest dana;

– Po isteku 60 dana ukupne sprečenosti za rad, kada se bolovanja povezuju zbog prekida kraćeg od sedam dana.

Značaj povezivanja bolovanja za zaposlene
Pitanje povezivanja bolovanja ima izuzetan praktični značaj za zaposlene iz više razloga:

Prvo, utiče na to ko će isplatiti naknadu zarade. Uobičajeno je da poslodavac isplaćuje naknadu zarade za prvih 30 dana sprečenosti za rad, a nakon toga naknadu isplaćuje RFZO. Ako se dva bolovanja povežu, onda se dani drugog bolovanja nadovezuju na prvo, što može značiti da će naknadu zarade brže početi da isplaćuje RFZO.

Drugo, osnovica za obračun naknade zarade zavisi od toga da li se bolovanja povezuju. Osnovicu za naknadu zarade čini prosečna zarada koju je zaposleni ostvario u poslednjih 12 meseci pre otvaranja bolovanja. Ako se otvori novo bolovanje, onda se i osnovica za obračun naknade može promeniti.

Praktični primeri povezivanja bolovanja
Da bismo bolje razumeli kako funkcioniše povezivanje bolovanja, razmotrimo nekoliko praktičnih primera:

Primer 1: Zaposleni je bio na bolovanju 20 dana zbog gripa. Vratio se na posao pet dana, a zatim dobio upalu pluća i opet otišao na bolovanje. Budući da je prekid kraći od sedam dana, ova dva bolovanja se tretiraju kao jedno. To znači da prvi dan bolovanja zbog upale pluća predstavlja 21. dan ukupnog bolovanja.

Primer 2: Zaposleni je bio na bolovanju 15 dana zbog povrede noge. Nakon što se vratio na posao 10 dana, dobio je grip i opet otišao na bolovanje. Kako je prekid duži od šest dana, ova dva bolovanja se ne povezuju i drugo bolovanje se tretira kao potpuno novo. To znači da će poslodavac plaćati naknade za oba bolovanja ako nijedno ne prelazi 30 dana.

Primer 3: Zaposleni je bio na bolovanju 25 dana zbog sopstvene bolesti. Odmah nakon toga, bez povratka na posao, otvorio je bolovanje zbog nege deteta. Iako nema prekida između ova dva bolovanja, ona se ne povezuju jer su otvorena po različitim zakonskim osnovama. Prvo bolovanje (25 dana) plaća poslodavac, a drugo se tretira kao novo bolovanje za koje će prvih 30 dana takođe plaćati poslodavac.

Posebne situacije kod bolovanja
Zakon prepoznaje i neke posebne situacije kod bolovanja koje zaslužuju pažnju. Jedna od njih je bolovanje zbog nege deteta sa teškim oštećenjem zdravstvenog stanja. U ovom slučaju, drugostepena lekarska komisija može, na predlog tercijarne zdravstvene ustanove, produžiti pravo na naknadu zarade i duže od standardnih maksimuma.

Takođe, kada su u pitanju trudnice i komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, mogu postojati posebna pravila, kao i kada je reč o profesionalnim bolestima i povredama na radu.

Uloga poslodavca u kontroli bolovanja
Treba napomenuti da poslodavci imaju pravo da kontrolišu opravdanost bolovanja svojih zaposlenih. Oni mogu zahtevati od RFZO-a da izvrši kontrolu privremene sprečenosti za rad, kako bi se proverilo da li zaposleni zloupotrebljava svoje pravo.

U slučaju da se utvrdi da je zaposleni zloupotrebio pravo na bolovanje, on gubi pravo na naknadu zarade za period neopravdane sprečenosti za rad, a može biti i disciplinski sankcionisan.

Pitanje razmaka između dva bolovanja nije jednostavno i zahteva razumevanje pravila povezivanja bolovanja. Iako zakonski ne postoji minimalni period koji mora proteći između dva bolovanja, prekid kraći od sedam dana uglavnom znači da će se dva bolovanja povezati u jedno, sa svim posledicama koje to ima na obračun naknade zarade.

Zaposleni bi trebalo da budu upoznati sa ovim pravilima kako bi mogli da planiraju svoja odsustva i razumeju kako će im biti obračunata naknada zarade. Takođe, važno je imati na umu da stručno-medicinski organi RFZO-a imaju ključnu ulogu u utvrđivanju dužine bolovanja i da oni moraju poštovati medicinske standarde pri donošenju takvih odluka.

U svakom slučaju, ako imate dileme u vezi sa svojim bolovanjem, najbolje je konsultovati se sa stručnim licima iz oblasti radnog prava ili direktno sa RFZO-om, kako biste dobili tačne informacije prilagođene vašoj specifičnoj situaciji.