Društvo
Aktivistkinja: Poslovi brige i nege čine 20 odsto budžeta, državi jeftinije da žene to rade za džabe
Foto: Pixabay/ilustracija
Ne postoji sindikat kome bi žene koje obavljaju poslove nege i brige, a koji čine 20 ili više odsto našeg budžeta, mogle da se obrate, napominje Nađa Bobičić iz inicijative "Osmi mart - svaki dan". Rešenja bi bila dovoljan broj vrtića ili domova za stare, ali kada bi se to plaćalo, da li bi bilo viška novca za EXPO i slične projekte, pita se. Deluje da je onda državi jeftinije da žene te poslove obavljaju za džabe i da sav teret pada na leđa pojedinca, zaključuje.
Nađa Bobičić iz inicijative „Osmi mart – svaki dan“, ističe da je zajednički imenitelj osmomartovske borbe, borbe za rodnu ravnopravnost i borbe koje studenti vode poslednjih meseci – zaprvo borba za rad institucija i poštovanje zakona.
„Žene u Srbiji znaju kako je to kad na papiru nešto piše, a u realnosti se to ne sprovodi ili se sprovodi samo za neke. Prošle godine smo se suočili s jednom veoma neobičnom situacijom, da Ustavni sud zbog jednog člana suspendovao na neki način Zakon o rodnoj ravnopravnosti. U prevodu to znači da mi gubimo ta prava koja smo imali tim zakonom, ona su sad suspendovana, a kada pitate pravnike i pravnice, oni će vam reći da nije ‘obična praksa’ da se to tako radi“, istakla je Bobičić.
Dodatno je problem, navodi, što je zakon suspendovan zbog dela koji se tiče rodno ravnopravnog jezika, protiv koga su bile institucije poput Srpske pravoslavne crkve koja, navodi ona, nema ingerencije da se time bavi.
„U tom Zakonu doneta je metodologija prema kojoj se računa procenat vrednosti rada nege i brige, kućnog rada i esencijalnih radova. Trebalo je da imamo konkretne podatke koliko taj rad vredi. Međutim, pošto je Zakon suspendovan, mi te podatke nemamo“, istkla je.
Podaci od pre nekoliko godina ukazuju da taj rad vredi oko 20 odsto našeg državnog budžeta – a dominantno ga obavljaju žene.
Komentarišući sukob policije sa demonstrantima i poljoprivrednicima u Bogatiću, Bobičić kaže da je uznemirujuće da ljudi moraju na taj način da se bore za najosnovnija prava.
„S druge strane vidimo da postoji jedna nerazmerna distribucija novca i moći. Dakle, ovoj državi je razvijena bila poljoprivreda, a ona se urušava decenijama, žale se različite grupe poljoprivrednika i poljoprivrednica. Ako su već poljoprivrednici u ovako lošem stanju, ukoliko ih država stalno kažnjava, umesto da im strukturno pomogne da se razvijaju, onda zamislite kako je poljoprivrednicama, koje možda i nemaju prijavljen radni staž, koje rade i na imanju i kod kuće, koje skoro pa ne nasleđuju imanje i nevidljive su u sistemu? I onda još na sve to se one bore za reke, za zemlju, za vodu“, istakla je ona.
Sa kakvim se izazovima poljoprivrednice Beograđani će moći da se upoznaju i na današnjem skupu na Trgu Republike, na koji će doći žene iz ruralnih krajeva.
Više na LINKU.
