Kako su poslovale kompanije koje u Srbiji najavljuju otkaze i gašenje proizvodnje?

Kriza u automobilskoj ali i drugim industrijama nije zaobišla ni našu zemlju. Iako godinama posluju pozitivno na stranom tržištu neke od njih moraće da budu ugašene, piše Nova ekonomija.
 
Kompanija Drakslmajer (Draxlmaier) Srbija nedavno je saopštila da će, nakon 15 godina od osnivanja u Srbiji, zatvoriti svoju fabriku.
 
Kako su naveli u saopštenju, kompanija uvek zavisi od odgovarajućih porudžbina od proizvođača automobila. Tako, uprkos naporima, nisu uspeli da obezbede porudžbine za pogon u Zrenjaninu, pa će nakon razmatranja svih opcija biti primorani da zatvore baš taj u Zrenjaninu tokom 2026. godine.
 
Kako su naglasili iz kompanije, zaposlenima će ponuditi odgovarajući socijalni paket.
 
Kompanija Drakslmajer imala je prema podacima Agencije za privredne registre (APR) u 2022. godini 3.666 zaposlenih.
 
Ovaj proizvođač komponenti za automobile, poslovao je tokom godina pozitivno, pa je tako porez na dobitak te godine iznosio 53,85 miliona dinara.
 
Za zarade, naknade zarada i ostale lične prihode kompanija je dala 4,27 miliona dinara.

U toku 2022. godine prihod od prodaje robe bio je 10,7 milijardi dinara, a prihod od prodaje na domaćem tržištu bio je 74,8 miliona dinara, dok su na inostranom bili 5,69 milijardi.
 
Drakslmajer je te godine platila porez na dobitak od 27,39 miliona, dok je na poreze i doprinose na zarade i naknade zarada dala 506,2 miliona dinara.
 
U 2023. godini ova kompanija je imala porez na dohodak od 27,4 miliona dinara, a na zarade, naknade zarada i ostale lične rashode Drakslmajer je dao skoro 4,3 milijarde.
 
Na zarade, naknade zarada i ostale lične rashode firma je dala 4,29 milijardi dinara te godine.
 
I iz Benetona najavili otkaze
 
Kompanija Benetton koja posluje u Nišu i koja se bavi proizvodnjom odeće, najavila je zatvaranje proizvodnog pogona u Nišu zbog poslovnih problema Beneton grupe, kao i otkaze ugovora o radu zaposlenim po osnovu tehnološkog viška.
 
Kompanija je osnovana 2011. godine u Nišu, a njen osnivač i stopostotni vlasnik je Bentton Manufacturing S.R.L.
 
Prema podacima iz finansijskih izveštaja vidi se da je kompanija 2021. godine ostvarila poslovni prihod od 3,07 milijardi dinara, kao i da su prihodi od prodaje na domaćem tržištu iznosili 252.000 dinara, dok su oni na inostranom iznosili 2,9 milijardi.
 
Troškovi zarada kompanije su 2021. godine iznosili 180,1 milion dinara.
 
Iako je kompanija dobro poslovala, na kraju ove godine je imala gubitak od nešto više od 25 miliona dinara, piše Nova ekonomija.
 
Džonson elektrik imao prihod od 30 milijardi dinara
 
Treća firma koja je od početka ove godine najavila otpuštanje radnika, i to njih oko 350, jeste Džonson elektrik (Johnson electric). Firma je osnovana 2013. godine a proizvodi električnu i elektronsku opremu za motorna vozila.
 
Podaci APR-a pokazuju da je i ova firma poslovala 2021. godine sa prihodima od 21,11 milijardi dinara, dok ju je porez na dobitak koštao 29,25 miliona dinara.
 
Na zarade, naknade i o stale lične rashode kompanija je dala 2,66 milijardi dinara.
 
Naredne, 2022. godine, kompanija je imala još veći prihod, od 28,9 milijardi dinara, što je bio i prihod ostvaren na stranom tržištu. Porez na dobitak Džonson elektrik koštao je 37,6 miliona dinara.
 
Na zarade, naknade zarada i ostale lične rashode ova firma je dala 3,3 milijarde dinara.
 
U 2023. godini kompanija je ostvarila prihod od 30, 1 milijardi dinara, dok je njen rashod iste godine bio 28,8 milijardi.
 
Nova ekonomija je pisala o tome da je kompanija dobila od države subvencije, ali je jedan deo tog novca morala i da vrati državi.
 
Tri godine nakon što je registrovan u Nišu, Džonson elektrik je potpisao ugovor sa Ministarstvom privrede Srbije prema kojem je trebalo da dobije ukupno 19,2 miliona evra podsticaja, tačnije da proširi proizvodni pogon za proizvodnju elektro motora. Međutim, vreme će pokazati da je kompanija na kraju prošle godine državi morala da vrati deo novca.
 
Na sastanku koji je održan sa radnicima ali i predstavnicima sindikata, odlučeno je da se radnici sami prijave za odlazak iz firme, a predstavljeni su im i "socijalni programi" koji bi mogli da se sprovedu, kao i visina otpremnina za rad.