Studenti potisnuli Vučića na RTS – šta kažu brojke?

Nezavisno od toga koja je bila intonacija vesti, odnosno da li se o studentima ili Vučiću govorilo pozitivno, negativno ili neutralno, činjenica je da se fokus informativnih emisija javnog servisa definitivno premestio sa, do sada glavnog aktera svih zbivanja, na studentske proteste. Iako ni u približnoj meri koliko bi trebalo, niti u obimu i kvalitetu koji aktuelnost društvenih zbivanja to zahteva, predsedniku je očito zasmetalo to što se nedovoljno pojavljuje na RTS-u, bar ne u onoj meri u kojoj ga gledaoci mogu videti na drugim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću. Stoga se postavlja pitanje da li je to deo problema zbog kog je Vučić u poslednje vreme „ljut“ na RTS i zbog čega su, prethodnih dana čak i novinari te medijske kuće bili žrtve njegovih uvreda i etiketiranja, piše Danas.

A da je predsednik navikao na apsolutnu medijsku dominaciju, govore i najsvežiji podaci Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), prema kojima je Vučić na malim ekranima od početka godine do 18. februara gostovao ukupno 59 puta, od čega 54 na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću.

Novinarka Tamara Skroza kaže da je to uobičajeno stanje već godinama, te da njegov trenutne ljutnje na RTS ne bi dovodila direktno u vezu sa studentima.

To je njegov modus operandi inače, od kada je došao na vlast. On mora non stop da bude na televizijama, mora da bude prisutan, kada nije na televizijama on je na Instagramu, Tik-toku ili na nekoj drugoj mreži. On je čovek koji na sve načine pokušava da ostane u centru pažnje. To nije nova pojava zbog studenata, prosto je to situacija koja traje godinama. To potvrđuju i ranija istraživanja o njegovom broju pojavljivanja u medijima, koji je nezamisliv ni za jednog predsednika igde u svetu, smatra Skroza.

Sagovornica odnos između predsednika republike i javnog medijskog servisa opisuje kao toplo-hladno, i to za publiku.

Vučić se malo ljuti na RTS, pa malo ode da gostuje, pa se opet malo ljuti… A suštinski, to je medijska kuća pod punom kontrolom vlasti. Imaju povremene izlete, ljudi koji imaju nekakvog integriteta pokušavaju nešto da učine, da proviri i druga strana u taj program, pa se onda desi nekakav ispad. Ali je generalno, iz načina na koji izveštava, RTS pod punom kontrolom Aleksandar Vučića. Oni pod nekim malo jačim pritiskom javnosti otvore oči malo više nego što su bile otvorene ranije, i to je ono što se sada dešava sa protestima. Ali mi ne možemo da kažemo da je RTS jedna slobodna kuća, pa je sada Vučić jako ljut na njih. Daleko od toga. Oni pokušavaju da stvore privid slobodnog medija, ali im to u 99 odsto slučajeva zaista ne polazi za rukom, pojašnjava Skroza.

Nedavno smo svedočili situaciji kada je RTS prvi put emitovan prilog sa protesta i razgovarao sa studentima, da su pojedini funkcioneri vlasti i SNS-a reagovali saopštenjem u kom su naveli da je javni servis „prekršio sva pravila profesionalnog novinarstva“, te da ćeoni “pokrenuti sve zakonske mere“ protiv te medijske kuće.

S druge strane, podseća Skroza, da smo imali i situaciju da spiker Radio Beograda iscepa saopštenje SNS, „pa se Aleksandar Vučić sada osvrne na to, pa su opet postrojeni kako treba“.

– Činjenica da je javni servis „malo ovako, malo onako“ je nenormalna situacija. Jer to nije kuća koju plaća Vučić nego svi mi, nije servis Aleksandra Vučića, već bi trebalo da bude javni servis. RTS to nije, koliko god se upinjao da nam dokaže da jeste. Imamo povremen incidente, stvaranje privida profesionalnosti, ali to je daleko od onoga što bi ta kuća trebalo da bude, nažalost, jasna je Skroza.

Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Dobrivoje Stanojević, naglašava svoje viđenje da Vučić nema potrebu za dominacijom, već potrebu da samo i jedino on bude na medijskoj sceni.

Čini mi se da njegovo ponašanje u medijima i učestalost pojavljivanja, što je inače kontraproduktivno, upravo govori o tome da on zapravo želi da niko sem njega nije ni blizu. Bez obzira da li on to zaslužuje. On često izmišlja događaje, bavi se rutinskim stvarima, ništa se epohalno ne dešava a ako se desi, to su simulacije događaja, poput večere sa roditeljima ili spremanje jela… Sve to govori da on želi da bude predominantan, da po svaku cenu, samo on, ako može, svih 24 sata bude na televiziji, uveren je profesor Stanojević.

Potvrda takve teze može da se nađe u svim monitorinzima elektronskih medija u proteklim godinama, gde je Aleksandar Vučić, bilo na poziciji premijera ili predsednika države, pogotovu u predizbornim kampanjama, uvek najzastupljeniji akter na svim nacionalnim televizijama, a da su daleko iza njega svi drugi funkcioneri vlasti i stranke, čak i oni najviši.

– To je zato što niko ništa ne sme da učini bez njega. Ako i učini u dogovoru s njim, on će vrlo lako, kao i u slučaju Đurića i još nekih, grešku da pripiše drugom, reći će da je to neko uradio na svoju ruku, i da on nije stigao time da se bavi, objašnjava Stanojević.

Naš sagovornik smatra da bi studenti, sa inovativnim akcijama i ogromnim brojem ljudi koje su privukli u proteste, trebalo da budu glavna tema u medijima.

Mediji bi trebalo da se bave onim događajila u kojima najviše ljudi učestvuje, a ne gde je samo jedna osoba, koja ništa suštinski i ne radi, tu nema događaja. Mislim da se u našem društvu, osim ovoga što se dešava u vezi sa studentima, ništa i ne dešava. Većina događaja u kojima Vučić učestvuje su ili izmišljeni ili karikatura ili namešteni, neka vrsta spina, pa mi je utisak da on i nema šta da radi osim da se sukobljava sa onima koji mu zauzimaju mesto na televizijama i to svim televizijama, da dominira, Naravno, osim na N1 i Novoj S jer bi pojavljivanje tu za njega značilo da ga neko nešto i pita, s obzirom da su to dijaloške televizije, a on ne voli da bude pitan, već da sam sebi postavlja pitanja, eksplicitan je Stanojević.

Vučićeve „ljutnje“ koje s vremena na vreme ima prema RTS-u, Profesor vidi kao pretnju i upozorenje kako bi predupredio da bilo ko, sem njega, učestvuje u informativnim programima.

– Jer Vučić to ne može da podnese, čak i pored toga što nema ništa novo ni da kaže. Tako da je izvor njegove ljutnje zapravo diktatorski. On hoće da bude Veliki brat, Veliki meštar sviju hulja, kako je rekao Krleža, i ne dozvoljava nikome da mu se približi. On je ljut i na svoje ljude kad govore više nego što su pitani, više nego on to očekuje ili ako bi ga nadmašili. I na stranačkim sastancima, on se ljuti, viče, grdi, čak i vređa svoje stranačke kolege, što je van svih demokratskih, uljudnih, retoričkih i komunikacijskih dobih okvira, zaključuje profesor Stanojević.

U vezi sa navedenim, gotovo je nemoguće ne setiti se još jedne situacije u kojoj je Vučić bio ljut na RTS.

Podsetimo da je u maju prošle godine, tokom predizborne kampanje, on otkazao gostovanje u Dnevniku RTS-a.

Tada je navodno zamerio javnom servisu to što je Savo Manojlović iz pokret Kreni-promeni na RTS-u „gostovao dva puta u dva dana“, kao i što su u predizbornom duelu na javnom servisu gostovala „tri predstavnika opozicija naspram jednog predstavnika SNS-a“.

Tako su bar preneli prorežimski mediji.

Naravno, i ovaj put činjenice i podaci posmatrača izbora demantuju ćudljivog predsednika.

Do tog datuma zapravo je zabeleženo više od 700 pojavljivanja predstavnika vlasti na oko 300 događaja u Beogradu.

Sam Vučić se u 55 dana trajanja predizborne kampanje, obratio javnosti 55 puta, a u vestima se pojavljivao duplo više od svih drugih aktera, bilo da su iz vlasti i opozicije.

Treba pritom naglasiti da je Vučić i tada bio u prvom planu kampanje, iako nije bio kandidat na izborima 2.juna, te da je zdušno koristio aktivnosti državnih organa za svoju predizbornu promociju i funkcionersku kampanju bez ikakvih granica i ograničenja.

Skoro svaki dan, i tako godinama

Da nije novina da predsednik „iskače iz frižidera“ (na šta se Pink televizija i našalila jednom prilikom), svedoče i praćenja medija od prethodnih godina, prema kojima je u 2024. na malim ekranima bio više od 330 puta.

Slični su i podaci CRTE za period od 1. juna 2022. do 31. maja 2023. godine, kada je predsednik imao 300 direktnih obraćanja putem televizija sa nacionalnom frekvencijom, i kada mu je pripalo gotovo dve trećine od ukupnog vremena posvećenog političkim akterima u centralnim vestima.

Prema godišnjem izveštaju Istinomera za 2024, Vučić se u 11 meseci čak 322 puta javno obratio naciji sa televizijskih ekrana.