Srbija i zaštita od požara bez vatrogasaca i vozila

A da li je i prvi požar mogao da prođe sa manje katastrofalnim posledicama da su vatrogasne službe bile bliže fabrici, imale adekvatnu opremu ili da je iz Beograda mogao da bude upućen helikopter za gašenje požara, pitanje je na koje možda nikada nećemo dobiti odgovor, prenosi Forbes Srbija. 

Forbes Srbija zanimalo je u kakvom su stanju vatrogasne službe i koje su „slabe karike“ protivpožarne zaštite. I ima ih. Od sistemskih dokumenata koji nisu usvojeni, preko manjka vatrogasaca, stare opreme i nejednako raspoređenih službi.

 Ovom temom, svrsishodnošću prevencije zaštite od požara, nedavno se bavila se i Državna revizorska institucija. Utvrdili su da je prosečna starost vatrogasnih vozila 27 godina, a deo je povremeno van upotrebe. Uzrok je, kako primećuju revizori, što pre 2019. oprema nije obnavljana ni adekvatno održavana.

Vozila gaze treću deceniju
Profesor Vladimir Cvetković sa Katedre za upravljanje katastrofama i bezbednost životne sredine, Fakulteta za bezbednost, potvrđuje da se sistem suočava sa nizom problema.

„U pojedinim vatrogasnim stanicama koriste se vozila starija od 30 godina, koja nisu u skladu sa savremenim tehničkim i bezbednosnim standardima. To ozbiljno ugrožava efikasnost i bezbednost intervencija “, ističe profesor Cvetković. „U Evropskoj uniji standard je da se vatrogasna vozila menjaju na svakih 10 do 15 godina. Produženo vreme reakcije, zbog kvarova i tehničkih ograničenja vozila, povećava rizik od ljudskih žrtava i materijalne štete. Neefikasnost u gašenju požara moguća je usled slabijih kapaciteta zastarelih pumpi. Na kraju, povećana je opasnost i za same vatrogsce."

Možda su stara, ali ih, izgleda, nema ni dovoljno. Poseban izazov su visoki objekti. Najgore je kada su vatrogasci daleko od požara.

„Vatrogasne službe u Srbiji nemaju dovoljan broj vozila, a postojeća nisu adekvatna za specifične intervencije. Za gašenje požara u visokim objektima, industrijskim postrojenjima ili u nepristupačnim terenima“, dodaje Cvetković. „U poređenju sa razvijenim zemljama, u Srbiji jedno vatrogasno vozilo pokriva tri puta veći broj stanovnika nego u EU. To jasno pokazuje nedostatak resursa. Vatrogasne ekipe često dolaze iz udaljenih stanica, što drastično povećava vreme odgovora i smanjuje šanse za spasavanje ljudskih života“.

Nema dovoljno vatrogasaca
Prema podacima do kojih su došli revizori u Srbiji je ukupno 5.090 vatrogasaca. Na dobrovoljnoj bazi radi skoro trećina – 1.526. Profesionalnih vatrogasaca je 3.564 i sa ovom brojkom Srbija ne stoji najbolje. Ispod smo evropskog standarda po broju vatrogasaca na hiljadu stanovnika. U Srbiji jedan vatrogasac-spasilac dolazi na 1.865 stanovnika, a u Evropi – na 1.000.

„Ovaj disbalans ukazuje na ozbiljan manjak ljudskih resursa u sistemu zaštite i spasavanja. Preopterećenost vatrogasaca smanjuje njihovu sposobnost da brzo i efikasno reaguju na požare i druge vanredne situacije. Manjak osoblja dovodi do sporijih intervencija. Oslanjanje na dobrovoljne vatrogasce, iako korisno, nije dugoročno održivo rešenje za nacionalnu protivpožarnu zaštitu“, smatra Cvetković.

 
Strategije zastarele ili ih nema
U Srbiji nije uspostavljen strateško-planski okvir koji je osnova protivpožarne zaštite. Nadležni organi kasne sa donošenjem ključnih dokumenata.

„Izrada Strategije zaštite od požara sa akcionim planom do 31.12. 2023. godine nije započeta, dok je Strategija smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama u fazi izrade predloga“, zaključili su revizori. „Procena rizika na republičkom nivou doneta je u martu 2019. i od tada nije ažurirana niti je izrađena nova. Strategija zaštite od požara doneta je za period 2012–2017. Nakon njenog isteka nisu započete aktivnosti na izradi nove“.

Revizori napominju da postoji eventualno objašnjenje što nema Strategije zaštite od požara. Procedura izmena i dopuna tri posebna zakona koja su relevantna za oblast protivpožarne zaštite traje nekoliko godina unazad i dalje je u toku.

Više informacija pročitajte OVDE.