Država povećala akcize na gorivo, alkohol, kafu i drugo - to znači poskupljenja

Reč je o uobičajenom povećanju, jer se akcize uglavnom u februaru ili maju usklađuju sa prošlogodišnjom inflacijom. Inflacija u Srbiji je na kraju prošle godine iznosila 4,3 odsto.
 
Sagovornici Danasa kažu da će povećanje akciza uticati na dalji rast cena akcizne robe i da će dodatno operetiti kućne budžete prosečnog domaćinstva u Srbiji.
 
Na najvećem dobitku, dodaju isti sagovornici, biće državni budžet iz kog će se dalje finansirati izgradnja puteva, objekata za izložbu Ekspo i ostalih planiranih projekata.
 
Na pitanje da li će povećanje akciza uticati na povećanje cena ove robe, profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić rekao je za Danas da svako povećanje bilo kog troška, što akcize svakako jesu, mora u većoj ili manjoj meri da poveća i cene robe.
 
"Generalno nema nikakve dileme da bilo kakvo povećanje cena, odakle god da dolazi, da li je na to uticala država kroz povećanje akciza, poreza na promet ili su uticali trgovci zbog marže ili su uticali proizvođači zbog porasta troškova, to utiče i na krajnju cenu", rekao je Savić.
Ističe da država kada donosi budžet procenuje u odnosu na rashode koliko joj je novca potrebno i za redovna finansiranja, kao što su na primer isplate penzija i plata u javnom sektoru, ali i finansiranje izgradnje infrastrukturnih projekata.
 
"Kada je visoka investiciona aktivnost, na primer grade se putevi, gradi se sada Ekspo, država u takvim situacijama može da povećava svoje prihode povećavajući akcize ili poreze kako bi finansirala izgradnju", naveo je Savić.
 
Međutim, upozorava da država mora dobro da balansira između investicija, odnosno novca koji se ulaže u infrastrukturne projekte, i toga da povećanje akciza, poreza i ostalih nameta ne ugrožava životni standard građana.
 
"Teško da će neki trgovac da smanji svoju maržu, a da prihvati povećanje akcize", ukazao je Savić i dodao da i trgovci, osim države, moraju da vode računa i da ne podižu cene iznad onoga koliko je država podigla.
 
"E sada, problem je kod nas što mi imamo dominantne trgovce koji mogu da se dogovaraju, kako je to i ustanovljeno, jer nema konkurentske borbe među njima da se oni bore za potrošače, a jedan od načina borbe je snižavanje cena. Kada to izostane, kada nema tržišne borbe, nego ima dogovaranja ili sleđenja što rade manji trgovinski lanci, onda dobijemo u prodavnicama takve cene kakve dobijemo", objasnio je Savić.
 
Na pitanje da li u novembru možemo ponovo očekivati povećanje akciza, Savić kaže da je to trenutno teško proceniti i dodaje da ne veruje da će država na takav način ići kako bi obezbedila sredstva u budžetu.
 
"Država mora da vodi računa, naročito zbog složenih okolnosti koje danas imamo. Imate neke zahteve koji su politički, a kada povlačite u ekonomskom smislu poteze koji značajno utiču na standarad i građana i trgovca i proizvođača, onda je to još jedan razlog za nezadovoljstvo", rekao je Savić.
 
Zbog toga je uveren da država neće do kraja godine ponovo podizati akcize, već da će se za planirane investicije zaduživati.
 
I ekonomista Saša Đogović smatra da nema nikakve dileme da će povećanje akciza uticati na rast cena svih akciznih proizvoda.
 
"Treba imati u vidu da je cena kafe dodatno porasla zbog rasta cena na berzi usled nepovoljnih vremenskih prilika koji su smanjili ponudu kafe na svetskom tržištu, što je dodatno povećalo cenu kafe i na našem tržištu, a akcize će to dodatno da opterete", dodaje Đogović.
 
Svakako će, kako kaže, na ovaj način budžet biti na dobitku, ne samo zbog akciza na kafu, već i akciza na gorivo, jer je to, ističe, glavni generator punjenja budžeta.