Dimitrijević: Ne postoji nijedan adekvatan razlog da neko trpi nasilje (VIDEO)

Porodično nasilje

Koordinacioni tim u borbi protiv nasilja sarađuje sa tužilaštvom, policijom i drugim nadležnim institucijama, a zadatak mu je da prati svako nasilje koje se dogodi na teritoriji grada Požarevca i koje se obrađuje ispred Centra za socijalni rad, policije i tužilaštva, objašnjava za Boom 93 Vladimir Dimitrijević.

“Naš zadatak je da kroz tu koordinaciju sa drugim institucijama ostvarimo što bolju saradnju i pružimo što bolju podršku i pomoć žrtvama nasilja u porodici”, rekao je Dimitrijević. 

Po prijavi za porodično nasilje, kako objašnjava, najpre deluje policija, koja na licu mesta procenjuje rizik po žrtvu u nasilju u porodici –  da li postoji rizik od ponavljanja nasilja, po njenu bezbednost žrtve i dr. 

“Maltene tog istog dana, eventualno sutra, ukoliko se desi u popodnevnim ili noćnim satima, prijava dolazi u Centar za socijalni rad Požarevac, gde se određuje prioritet postupanja. Ukoliko je nasilje ozbiljno, ukoliko je žrtva ugrožena, postupa se u roku od 24 sata. Ukoliko nije, taj rok postupanja se produži. Može biti i dva dana", kaže on.

Centar za socijalni rad postupa tako što obavlja razgovor sa žrtvom, po potrebi odlazi na teren, obavlja razgovor sa nasilnikom, dogovara sa žrtvom njeno dalje postupanje i dalje reagovanje u cilju zaštite od nasilja u porodici, objašnjava naš sagovornik. 

Prema njegovim rečima, policija na licu mesta izriče hitne mere zabrane prilasaka i kontaktiranja nasilnika prema žrtvi, tako da nasilniku donosi rešenje da ne sme da priđe žrtvi nasilja u narednih 48 sati niti da je kontaktira. 

“Nadalje, tužilac nakon 48 sati donosi rešenje o izricanju mera u trajanju od 30 dana. Žrtva je samim tim rešenjem zaštićena od toga da ponovo dođe do ponavljanja nasilja i da joj nasilnik priđe i ponovo izvrši nasilje, da je poziva telefonom ili bilo šta drugo. Ukoliko dođe do kršenja mera koje su izrečene od strane policije ili tužilaštva, nasilnik može biti, u zavisnosti od načina kršenja mera, priveden, pritvoren. Podnosi se zahtev prekršajnom sudiji, određuje se i mera zatvora, kako bi se sprečilo dalje nasilje”, ističe on. 

Kako dalje objašnjava, Centar za socijalni rad, nakon obavljenih razgovora i sa žrtvom i sa nasilnikom, dostavlja policiji nalaze i stručno mišljenje o nasilju u porodici, da li postoje indicije da se nasilje ponovi, koliki je rizik od ponavljanja i da li postoji rizik po zdravlje i bezbednost žrtve.

“Takođe, Centar za socijalni rad prisustvuje sastancima Grupe za koordinaciju u borbi protiv nasilja u porodici, gde iznosi svoje mišljenje u dogovoru sa tužilaštvom, pokreću se postupci prema nasilniku, kao što su prekršajni postupci, krivični postupak u nasilju u porodici ili ostalo, po proceni tužilaštva i samog Koordinacionog tela. Takođe, postoji opcija da žrtva bude usmerena i na druge pravne postupke koje mogu sprečiti dalje ponavljanje nasilja u porodici, kao što su eventualno pokretanje razvoda braka, poveravanje maloletne dece ili pokretanje postupka izricanja mera za zaštitu od nasilja u porodici u trajanju od godinu do tri godine po porodičnom zakonu. Centar za socijalni rad takođe je tu da žrtvi pruži pravnu pomoć, da joj objasni kako da pokrene postupke, eventualno pravno pomogne u smislu pisanja tužbe za pokretanje postupaka i dr.”, navodi on. 

Navodi kako se dešava da se nasilje dogodi, a da nakon isticanja mera žrtva nastavi da i dalje živi sa nasilnikom, jer proceni da je tako bolje, te ostanu u vezi ili u zajednici.

“Tada se i nadalje radi sa žrtvom u smislu usmeravanja, pružanja podrške kako bi žrtva prepoznala da li i dalje postoji nasilno ponašanje prema njoj i upućuje se na to da, ukoliko postoji bilo kakvo nasilje, isto odmah prijavi policiji i Centru za socijalni rad”, kaže naš sagovornik. 

Takođe, u borbu protiv nasilja u porodici uključeno je i Savetovalište za brak i porodicu, koje pruža podršku žrtvama od nasilja u porodici tako što ih savetuje, daje im podršku u emotivnom i psihološkom smislu, kako bi, prema njegovim rečima, žrtve ojačale, prepoznale nasilje i prepoznale puteve kojima će se izboriti protiv tog nasilja. 

U slučajevima u kojima Centar za socijalni rad proceni da postoji visok rizik od ponavljanja nasilja i visok rizik za bezbednost žrtve, gde je žrtvi ugrožen život ili zdravlje, Centar za socijalni rad odmah dostavlja mišljenje policiji i zahteva od policije da se porodica stavi na spisak visokorizičnih porodica koje će policija redovno obilaziti, objašnjava Dimitrijević.

“Takođe se ta ista žrtva može pozvati na sastanak Grupe za koordinaciju u Osnovnom javnom tužilaštvu, gde se sa njom razgovara. Tu su sad već uključene sve institucije – i tužilac i policija i Centar za socijalni rad. Razgovara se sa njom o tome kako da se, ukoliko postoji mogućnost, da se nasilje ponovi, pogotovo sa nekim težim posledicama. Ukoliko postoji potreba, žrtvi se takođe obezbeđuje smeštaj, izmeštanje iz sredine u neku sigurnu kuću, kako bi se žrtva zaštitila”, rekao je Dimitrijević. 

Dodaje da se, ukoliko postoje pravni razlozi, radi na tome da se nasilniku izrekne mera pritvora. 

“Ako se pokreće krivični postupak protiv njega, Centar se uvek zalaže, ukoliko, naravno, postoji pravno opravdanje, da lice bude pritvoreno do okončanja postupka, i da, po okončanju postupka, po proceni nadležnog sudije, to isto lice bude osuđeno na meru zatvora. Na taj način mi se trudimo da zaštitimo žrtvu, bar u to prvo vreme, dok se ne donese rešenje i ne dođe do zatvorske kazne. Jer u tim prvim trenucima nakon nasilja, kada je nasilnik možda ljut, nije očekivao da bude prijavljen, tad u suštini postoji dosta veliki rizik. Mada ne možemo nikad znati da li za 20 godina postoji rizik”, rekao je Dimitrijević.

Smatra da Požarevac treba da ima sigurnu kuću za žene.  

“Mislim da je to jako bitna stvar. Požarevac je dovoljno veliki grad, pogotovo sa okolinom i potrebna je sigurna kuća zato što mi imamo problem baš prilikom smeštaja žrtava u sigurnu kuću. Sigurnih kuća nema mnogo na teritoriji Republike Srbije. Ako ih ima, budimo iskreni, kapaciteti nisu dovoljno veliki. Mi kao grad Požarevac imamo problema sa smeštajem žrtava u Novi Sad, Zaječar, Beograd i bilo koji drugi grad. To su ipak usluge na lokalnom nivou i, ukoliko su popunjeni kapaciteti, tu možemo da imamo problema. Nama bi jako mnogo značilo da ako bismo imali sigurnu kuću u kojoj uvek znamo da postoji mogućnost smeštaja žrtve. To bi izuzetno olakšalo posao i policiji i tužilaštvu i Centru za socijalni rad”, kaže on. 

Objašnjava da žrtva porodičnog nasilja može biti bilo koji član porodice, kao i da se ne mora svesti samo na odnose među partnerima. Porodičnim nasiljem smatraju se i problemi između roditelja i dece, između unuka i babe i dede, odnosno bilo koja vrsta problema unutar porodice.

Kada je žrtva porodičnog nasilja dete, postupanje je, prema njegovim rečima, isto, ali se deci pruža posebna podrška tako što se sa njima razgovara.

“Sa decom se razgovara i u saradnji s roditeljima i u saradnji sa školom. Uključuje se škola.Često realizujemo sastanke sa školom, odlazimo u školu gde bude prisutna i policija, gde razgovaramo sa direktorom škole, sa pedagogom ili psihologom, učiteljem ili nastavnikom, razrednim starešinom tog deteta, kako bismo stvorili opštu sliku. Uključujemo sve institucije kako bi se tom detetu pružila maksimalna podrška. Takođe, to dete upućujemo ili u Savetovalište za brak i porodicu, ili u Razvojno savetovalište, ili, po potrebi, u neku drugu instituciju tog tipa, kako bi mu se pružila i psihološka podrška”, navodi Dimitrijević. 

Prema njegovim rečima, Centar za socijalni rad ulaže poseban napor u zaštitu dece od nasilja u porodici zato što deca nisu sasvim u stanju da se od toga zaštite. 

“Odrasli ljudi mogu donositi odluke. Deca u suštini moraju pratiti odluke svojih roditelja. Oni mnogo teže prepoznaju nasilje u porodici, a i kada ga prepoznaju, to su ipak deca. Malo im je teže da to nekom i kažu i da se to sazna. Tako da smo mi u tim situacijama jako rigidni. Vrlo često dođe do izdvajanja deteta ukoliko nemamo podršku drugog roditelja. Uradimo sve što je do nas i sve što postoji kao zakonska norma i kao zakonsko postupanje kako bismo dete zaštitili od nasilja u porodici. I ukoliko je potrebno, pružamo mu podršku i godinu-dve dana”, ističe naš sagovornik.

Ukoliko se u predmet uključi kao psiholog, navodi mu da mu je najbitnije da kod žrtve nasilja osvesti da jesu pretrpele nasilje u porodici i to da niko ne treba da trpi nasilje od strane bilo koga.

“Žrtve su sklone tome da nakon nekog vremena od prijavljenog nasilja, kad prođe bes, nastupi strah i da nastupi osećaj krivice, da su možda prenaglile. Na primer, ukoliko govorimo da je žena žrtva nasilja, kaže da je on ipak otac njene dece, pita se kako će ona dalje i ostalo. Tu stupa na snagu jedan psiholog koji treba da objasni žrtvi nasilja da ne postoji nijedan adekvatan razlog da neko trpi nasilje. Ne postoji razlog. Sve i da ta žrtva nasilja nije adekvatan partner, nije adekvatan sagovornik, postoji rešenja za to. Postoje zakonska rešenja kao što je razvod. Ne sme da se završava Apsolutno niko ne sme da trpi nasilje”, ističe Dimitrijević. 

Kako kaže, njegov posao jeste jeste da ih osnaži da one ne pokleknu na tom putu, pa da kasnije povuku svoju izjavu, što se dešava,bjer na taj način dovode sebe u rizik.

Vršnjačko nasilje

Veliki problem u našem društvu je i vršnjačko nasilje, što je eskaliralo masovnim ubistvom u OŠ “Vladislav Ribnikar” u Beogradu. Sa Vladimirom Dimitrijevićem razgovarali smo i o tome kako se postupa u slučajevima vršnjačkog nasilja. 

“To u Ribnikaru je jedan užasan događaj, nešto što ne sme da se ponovi, ali generalno se možemo se saglasiti da je to jedan ogroman izuzetak. Vršnjačko nasilje, uglavnom, dolazi po prijavama koje zvuče bezazleno, gde su se dva vršnjaka pogurala, posvađala i to je to. Često deca čak i to zanemare, vrlo brzo se vrate svojim normalnim tokovima i izmire se. Ono što je jako važno je da se uvek postupa”, naglašava on. 

Centar za socijalni rad Požarevac, kako kaže, uvek postupa u tim situacijama. 

“Pozivamo nekog ko je vršio nasilje, razgovaramo s njim, razgovaramo s njegovim roditeljima, pregledamo bazu naših podataka da vidimo da li je bilo sličnih prijava ranije, možda u nekoj drugoj školi. Razgovaramo sa profesorima i nastavnicima, razgovaramo sa nastavnicima. Ukoliko procenimo, a uglavnom procenimo, upućujemo roditelje da odvedu dete kod psihologa u Razvojno savetovalište da se uradi neka šira procena. Kontaktiramo školu. Nakon nekog vremena ponovo je kontaktiramo i pratimo ponašanje. Ukoliko mi vidimo da se bilo kakvo rizično ponašanje nastavlja, uključujemo druge institucije. Ukoliko je to bilo situaciono, skloni smo tome da kažemo da može da se dogodi i da to ne bude nešto što će kasnije biti drastično ili nešto. Poenta je da vršnjačka nasilja uglavnom dođu kao prijave koje ne zvuče tako strašno, ali je potrebno posvetiti im pažnju baš zbog ranijeg iskustva koje smo kao nacija imali”, kaže Dimitrijević.

Na pitanje da li je vršanjčko nasilje učestalije nego ranije, kaže da bi se moglo reći da postoji više prijava, ali ne može sa sigurnošću tvrditi da li je u pitanju bolje prepoznavanje ili je ono zaista i učestalije među vršnjacima.

“Mislim da je to što se dogodilo u Ribniku nekako probudilo svest kod ljudi i kod roditelja i da su ljudi shvatili postoji mogućnost da se i tako nešto dogodi, što niko pre desetak godina, verovatno, nije mogao da pretpostavi”, navodi naš sagovornik.

Takođe, smatra da i škole od tragičnog događaja mnogo više reaguju.

“Otkad se to dogodilo, pa do sad, škole su stvarno reagovale svaki put. I to ne samo prijavom, nego su sazivale i sastanke, i razgovarale i s roditeljima, i upućivale ih kod psihologa, po potrebi i kod psihijatra, i uključivale Centar za socijalni rad. Škole su se stvarno, stvarno potrudile da se bilo koja vrsta vršnjačkog nasilja, bar ovde na teritoriji grada Požarevca, pošto govorim u ime Centra za socijalni rad i ovog što vidimo ovde, više ne događa. Stvarno imamo dosta prijava i stalno smo na vezi sa direktorima škola, sa pedagozima, profesorima i ostvarujemo dobru saradnju u tom smislu da sprečimo bilo kakav razvoj daljeg vršnjačkog nasilja”, rekao je Dimitrijević

Pitali smo ga koji su izazovi u podizanju svesti o različitim oblicima nasilja u porodici u manjoj sredini kao što je Požarevac.

“Sve ovo što imamo prilike da vidimo na televiziji, konstantno pričanje o nasilju u porodici, kao i to što postoji dosta tribina koje je držao i sam Centar za socijalni rad, ili je učestvovao na istim, to je dosta osvestilo kod ljudi nasilje u porodici i uopšteno to da postoji nulta tolerancija na nasilje u porodici i da zakon reaguje momentalno. Čak evo kroz rad, iskreno sam dobio neke informacije da mi bolje postupamo u nasilju nego u nekim stranim zemljama. To su nam pričale žrtve koje su prijavljivale nasilje u nekim stranim zemljama gde žive”, kaže Dimitrijević. 

Smatra da je potrebno menjati mnogo stvari, ali da postoji način, što govori i dosta žrtava nasilja sa kojima su radili, a koje su izašle iz toksičnih odnosa i svoj život nastavile normalno.

“Potrebno je uvek podizati svest o tome. Ja uvek imam običaj da kažem da nema potrebe da trpimo. Neke stvari u životu moramo da trpimo, to ne moramo. Život je suviše kratak da bismo trpeli nešto celog života”, ističe Dimitrijević.

Dečji brakovi

Istraživanje Romske ženske mreže Srbije iz 2022. godine pokazalo je da je Kostolac je druga opština u Srbiji po broju zastupljenosti dečjih brakova u romskoj zajednici

Tokom svog rada Vladimir Dimitrijević imao je slučajeve dečjih brakova, ali ih, kako kaže, nije bilo mnogo. 

“Postoje dečji brakovi koji se dešavaju na teritoriji grada Požarevca. U suštini, ti dečji brakovi nisu zakonski prepoznati i nisu dozvoljeni od strane zakona, tako da Centar za socijalni rad te zajednice ne tretira kao bračnu zajednicu. Mi sarađujemo sa ostalim institucijama u tom smeru da ne dozvolimo takve vrste brakova dok lica ne napune 18 godina, odnosno do njihovog punoletstva kada je ta zajednica moguća. Naravno da je Centar za socijalni rad prepoznaje potrebu dvoje mladih ljudi da budu u emotivnoj vezi i jedno je emotivna veza. Ali brakovi koji se prave od strane roditelja, gde često deca sa naše teritorije odlaze u neke druge gradove i zasnivaju zajednice, centar za socijalni rad, policija i tužilaštvo ne prepoznaje dozvoljivo i radimo na tome da se ti brakovi ne dešavaju. Čak smo imali i sastanke i konferencije povodom toga”, kaže on.

Svest da te slučajeve treba prijaviti, prema njegovim rečima, negde postoji, a negde ne postoji.

“Svako saznanje o eventualnom dečjem braku ili zasnivanju neke zajednice koja nije zakonski dozvoljena Centar za socijalni rad tretira tako što poziva i policiju i uključuje institucije koje rade na tim maloletničkim brakovima. Utvrđuje se da li postoji možda trgovina ljudima i dr. Kada vi dobijete takvu prijavu, ne znate tačno na šta ste naišli. Naravno da sigurno postoje i dečji brakovi za koje Centar socijalni rad ne zna, koje nama niko nije prijavio, koje mi jednostavno terenskom posetom bilo gde nismo ustanovili”, rekao je Dimitrijević. 

Dodaje da je, ukoliko postoji bilo kakva prijava ispred Centra za socijalni rad Požarevac, bez obzira da li je vezana za nasilje, maloletnički brak ili nešto drugo, Centar za socijalni rad dužan da postupi i uvek postupa. 

“Ukoliko terenskom posetom mi utvrdimo da postoje indicije da je došlo do zasnivanja maloletničkog braka ili te vrste emotivne zajednice, mi postupamo u skladu sa tim. Ukoliko ne dođemo do takvog saznanja, jednostavno apelujemo na ljude da uvek takve stvari prijave”, objašnjava Dimitrijević.

Pitali smo ga šta je potrebno unaprediti kako bi sistem bio efikasniji u borbi protiv nasilja.

“Kroz ovakva izveštavanja, kroz edukacije može da se dopre do ljudi koji žive možda i u manjim sredinama nego što je grad Požarevac, koji jednostavno nemaju baš neku svest o tome i koji žive po nekim ubeđenjima da, ako se dogodi nasilje, neće ga odmah prijaviti policiji, kako ne bi odmah ’pravili haos’ i sl. Tako da mislim da treba podizati svest žrtava nasilja u porodici baš o tome da ne treba da postoji nasilje apsolutno nigde”, kaže Dimitrijević. 

Kako kaže, Grad Požarevac podržava i ulaže u tribine i druge vidove edukacije koje se tiču nasilja u porodici, a tako je i na nivou Republike. 

“Naša borba protiv nasilja u porodici je u tome što se trudimo da osvestimo to kod žrtava. Naša velika borba je i to što stvarno pružamo ogromnu pomoć žrtvama, što kao povratnu informaciju dobijemo i od samih žrtava. Ako postoje žrtve koje su pobedile nasilje u porodici, to je dobar poziv za druge žrtve koje trpe nasilje u porodici, a nisu ga do sad prijavile, jer, kad vide da sistem funkcioniše preko nekih njima poznatih ljudi, mislim da će se lakše odlučiti na to”, zaključuje Dimitrijević.