Društvene mreže i mladi: Između edukacije i zabave

Društvene mreže igraju sve značajniju ulogu u životima dece i mladih u Srbiji, što je potvrđeno i u istraživanju UNICEF-a iz 2019. godine. 

Prema ovom istraživanju, 86% učenika uzrasta od 9 do 17 godina koristi internet svakodnevno, najčešće putem mobilnih telefona, provodeći na mreži više od tri sata dnevno, dok stariji učenici provode i do četiri ili pet sati dnevno. 

Roditelji i nastavnici imaju ključnu ulogu u posredovanju i usmeravanju dece ka bezbednoj i konstruktivnoj upotrebi interneta.

Istraživanje pokazuje da 44% učenika navodi da im roditelji često objašnjavaju kako da bezbedno koriste internet, dok 41% kaže da im roditelji pomažu kada naiđu na nešto što im smeta na internetu. Međutim, samo 29% učenika ističe da ih roditelji često ohrabruju da istražuju i uče na internetu. 

Što se tiče nastavnika, manje od trećine učenika (28%) izjavljuje da ih nastavnici u školi često podstiču da istražuju i uče uz pomoć digitalnih uređaja, dok 30% učenika navodi da ih nastavnici nikada ili skoro nikada ne podstiču na ovakav način korišćenja digitalne tehnologije

Prema anketi koju je Boom 93 sproveo među prosvetnim radnicima, većina smatra da društvene mreže negativno utiču na motivaciju učenika za učenje.

Tri od četiri ispitanika navela su da društvene mreže smanjuju interesovanje za školske aktivnosti.

Takođe, prosvetni radnici veruju da učenici najviše pažnje posvećuju izazovima i trendovima na mrežama, što može skrenuti fokus sa obrazovnih sadržaja.

Roditelji su podeljeni po pitanju uticaja društvenih mreža.

Iako neki ograničavaju vreme koje deca provode na mrežama, mnogi ne kontrolišu sadržaj kojem su deca izložena.

Većina roditelja veruje da njihova deca prate edukativne sadržaje, što se razlikuje od percepcije prosvetnih radnika.

Četiri od pet roditelja slaže se da društvene mreže negativno utiču na motivaciju za učenje.

Takođe, anketa je sprovedena i među učenicima.

Učenici navode da koriste društvene mreže pretežno za komunikaciju, zabavu i edukaciju.

Većina provodi više od tri sata dnevno na mrežama, pri čemu su Instagram i WhatsApp najpopularnije platforme.

Sadržaji koji ih privlače uključuju smešne klipove, sadržaje vezane za video-igre, sport i edukativne materijale. Zanimljivo je da učenici smatraju da su umereno kritični prema informacijama koje pronalaze na internetu.

Dok prosvetni radnici i roditelji uglavnom vide negativan uticaj društvenih mreža na motivaciju za učenje, učenici ističu i pozitivne aspekte, poput edukativnih sadržaja. Roditelji veruju da deca prate obrazovne sadržaje, dok prosvetni radnici smatraju da su učenici više fokusirani na trendove i izazove.

Ova razlika u percepciji može ukazivati na nedostatak komunikacije između roditelja, nastavnika i učenika o stvarnoj upotrebi društvenih mreža.

Bob Blume, pedagog koji snima podkaste, ističe da bi nastavnici trebalo da provode vreme na platformama poput TikToka kako bi bolje razumeli svet svojih učenika.

On smatra da je važno da nastava bude prilagođena perspektivi dece, a ne samo odraslih.

Studija Univerziteta Migel Ernandes pokazala je da 55,4% roditelja podržava ograničenu upotrebu mobilnih telefona u školama, dok se 30% protivi toj ideji.

Ovo ukazuje na potrebu za balansiranim pristupom u integraciji tehnologije u obrazovni proces.

Društvene mreže pružaju neograničene mogućnosti za komunikaciju, informisanje i kreativno izražavanje. Omogućavaju mladima da ostanu u kontaktu sa prijateljima, prate globalne trendove, pa čak i stiču nova znanja kroz edukativne sadržaje.

U digitalnom dobu, mreže često služe i kao platforma za razvijanje profesionalnih veština – mnogi mladi se upravo putem interneta upoznaju sa različitim karijernim mogućnostima, pronalaze inspiraciju i započinju prve poslovne projekte.

Međutim, koliko god bile korisne, društvene mreže nose i određene rizike, naročito za one koji ih koriste bez svesti o njihovim potencijalnim opasnostima. Mnogi mladi nisu dovoljno informisani o tome kako zaštititi svoju privatnost, prepoznati manipulativne sadržaje ili se izboriti sa pritiscima koje nameće digitalni svet. Neprestana izloženost idealizovanim prikazima života drugih može uticati na njihovo samopouzdanje i mentalno zdravlje, dok prekomerno vreme provedeno na mrežama može ugroziti njihovu produktivnost i kvalitet međuljudskih odnosa van interneta.

Još jedan ozbiljan problem je izloženost neproverenim informacijama. Mreže su postale plodno tlo za širenje dezinformacija, što može imati dugoročne posledice na stavove i odluke mladih.

Kritičko promišljanje i medijska pismenost su ključni alati u borbi protiv lažnih vesti i manipulacije, ali bez adekvatne edukacije, mnogi mladi ostaju podložni uticaju senzacionalističkih sadržaja.

Pitanje odgovorne upotrebe društvenih mreža nije samo individualna odgovornost – ono zahteva podršku i uključivanje roditelja, nastavnika i društva u celini. Edukacija o digitalnoj pismenosti mora biti sastavni deo obrazovanja, kako bi mladi mogli da koriste internet na način koji im donosi korist, a ne štetu. Balans između online i offline života postaje ključan izazov savremenog doba, a upravo je svest o rizicima i pravilna digitalna higijena ono što može pomoći mladima da izrastu u informisane, kritički osvešćene i odgovorne korisnike digitalnih tehnologija.

Ovaj medijski sadržaj je nastao u okviru projekta „Mladi i mediji za demokratski razvoj“ koji Boom93 realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovom medijskom sadržaju ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.