Lajčak: EU se sprema za razgovore Beograda i Prištine na nivou lidera

Lajčak je u oproštajnom intervjuu za Radio-televiziju Srbije (RTS) juče rekao da se EU sprema da „posle izbora na Kosovu krene sa razgovorima na najvišem nivou“.

„Nova visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas je jasno rekla da će ona biti uključena direktno i da ona želi da vodi taj proces. Priprema se pozicija EU, predlog i za jednu i za drugu stranu“, rekao je Lajčak.

On je dodao da će njegov naslednik Peter Sorensen, koji je, kako je dodao, iskusan diplomata i dobro poznaje Balkan, biti tu da pomogne Kaji Kalas u tom poslu.

Sorensen stupa na dužnost 1. februara, a mandat će mu trajati 13 meseci.

Lajčak je rekao da se proširenje vratilo na dnevni red EU, i da je to danas jedan od njenih prioriteta.

„Ova komisija je komisija proširenja. Aktivno se sprema za to, imamo neke nove instrumente kao što je fazna integracija, plan rasta za Zapadni Balkan“, rekao je Lajčak i dodao da su bile potrebne dve godine da se ubede partneri na Zapadnom Balkanu da je proširenje ovog puta stvarno ozbiljna namera EU.

Lajčak je rekao i da je važno da perspektiva ulaska u EU bude vidljiva, i da iako se ona izgubila poslednjih godina da je ponovo tu.

Razlog jeste geopolitički, rat u Ukrajini i spremnost EU da otvori vrata za Ukrajinu čime se ponovo otvaraju vrata i za države Balkana.

On je rekao da je geopolitika „stvorila sadašnji trenutak ali da geopolitika neće dovesti pojedine zemlje u EU“, već je sada pitanje koja zemlja će iskoristiti taj trenutak da završi posao i uđe u EU „dok su vrata otvorena“, jer, kako je dodao, vrata „neće biti otvorena zauvek“.

Smatra da je Srbija ozbiljna zemlja sa velikim potencijalom, da je bila blizu otvaranja klastera 3 u decembru i da se taj proces nastavlja, te da je bitno da se ispunjavaju uslovi iz pregovaračkog okvira.

Ocenio je da je dijalog u boljem stanju nego kada je počeo njegov mandat u proleće 2020. godine, ali da normalizacija odnosa nije napredovala.

 
„Najvažniji rezultat (dijaloga) je tzv. Ohridski sporazum o putu prema normalizaciji koji smo postigli u februaru i martu 2023. To je putokaz prema normalizaciji koja je u interesu svih. Na žalost, iako je dijalog u mnogo boljem stanju nego pre početka mog mandata, normalizacija nije“, rekao je Lajčak.

Kao razlog za neuspeh u primeni sporazuma iz Brisela i Ohrida, Lajčak navodi „ogromno nepoverenje između dve strane“, nasilje u Zvečanu i „teroristički akt“ u Banjskoj tokom 2023. godine, kao i seriju jednostranih poteza Prištine na štetu srpskog stanovništva na KiM.

Rekao je da umesto da se EU bavi normalizacijom bavila se brojnim krizama i deeskalacijom.

Rekao je da nisu suštinski uspeli da uđu u proces implementacije sporazuma a da je glavni razlog nedostatak poverenja između dve strane u dijalogu, i nedostatak poverenja, da će, ako jedni urade ono što se traži od njih, dobiti ono što je obećano.

 
Lajčak je priznao da je 2024. dijalog izgubio dinamiku i da nije bio glavni prioritet lidera u godini koja je bila izborna i u Evropi i u Americi.

Nije želeo da ulazi u spekulacije kakav će odnos prema dijalogu imati administracija novog predsednika SAD Donalda Trampa ali je rekao da i demokrate i republikanci znaju da je evropska perspektiva jedina pozitivna perspektiva za Balkan i da nikad nisu osporili da je njihova uloga da u tome pomognu, i da očekuje da će to biti slučaj i u narednim mesecima.

„Bitno je da se što brže uspostave kontakti na nivou EU i SAD i da se postigne dogovor o zajedničkom nastupu ka Zapadnom Balkanu, gde EU treba da vodi, iz objektivnih razloga, ali da može da se oslanja na podršku i razumevanje Amerike“, rekao je Lajčak.

On smatra da trenutna politička kriza u Srbiji treba da se reši dijalogom domaćih aktera, da se pokaže dobra volja i poštuju demokratski principi vladavine prava. Izrazio je uverenje da Srbija ima potencijal da probleme reši vlastitim snagama i krene dalje.