Božićna poslanica vladike Ignjatija

“Danas slavimo događaj rođenja Sina Božijeg kao čoveka koji se rodio od Duha Svetoga i Marije Djeve. Ovaj događaj je sudbonosan za čitavu tvorevinu, za sve nas. I kako kažu sveti oci, ovo je dakle cilj, to sjedinjenje tvorevine sa Sinom Božjim, to je cilj zbog koga je Bog stvorio sve iz nebića u biće. A da bi razumeli zašto je ovo cilj stvaranja svega, treba da imamo upravo to na umu, da stvorena priroda, budući da je ona stvorena ni iz čega, ne može postojati sama za sebe. Kako kaže sveti Atanasije Veliki, biće stvorenoga, odnosno u suštini stvorenih bića je nekadašnje nebiće, smrt.”, navodi vladika.

U poslanici povodom ovog velikog praznika, Arhiepiskop požarevački i mitropolit Braničevski Ignjatije naglašava značenje ovog događaja koji, kako kaže, nije samo istorijski trenutak, već ključ za razumevanje postojanja svega što je stvoreno.

“I da bi tvorevina mogla da živi, da postoji, potrebno je dakle da je u zajednici, u jedinstvu sa Bogom koji je jedini izvor života. I upravo ovo se ostvarilo u događaju rođenja Sina Božijeg pre više od 2000 godina. I zato mi danas slavimo taj praznik, i to ga slavimo liturgijski, kada zahvaljujemo Bogu, Ocu i Duhu Svetome, ali i Sinu. Kako kažu sveti oci, Bog, Otac blagovoli, od Njega počinje ta inicijativa. Sin Božiji se rađa, a Duh Sveti posreduje između Tvorevine i Boga u tom jedinstvu. Da bi svaki čovek ostvario zajednicu sa Bogom i živeo večno, to može da ostvari jedino Duhom Svetim kroz krštenje."

Jedan od delova poslanice odnosi se na liturgiju, a kako objašnjava, liturgija nije samo obred, “već početak zajedništva koje nas vodi ka večnom životu”.

“Duh Sveti gradi crkvu, gradi jednu zajednicu, gradi liturgijsku zajednicu, ono što predokušamo i opitujemo kad god se nađemo na svetoj liturgiji. Dakle, Duh Sveti gradi upravo tu zajednicu života koja je slična Božijem životu, jer Bog u koga verujemo je zajednica ličnosti, Oca, Sina i Svetoga Duha. On je Svetotrojica. Bog nije sam i jedna jedinka, već zajednica. I zato je toliko bitna i zajednica, dakle, i sa Gospodom, ali i sa drugim ljudima, da mi možemo da postojimo, jer na taj način postoji Bog. Naravno, ovo je za sad samo predokus i najava onoga što će se ostvariti u budućnosti u poslednjem danu, kada Hristos ponovo dođe u sili i slavi i kada donese upravo to carstvo Božje, koje je Gospod zamislio da se ostvari u Tvorevini. Dotle, dakle, mi to predokušamo u svetoj liturgiji. I zato je liturgija i počinje sa blagosloveno carstvo Oca, Sina i Svetoga Duha. I zato je liturgija veljeljepna. Tamo se peva, tamo su odeveni sveštenici, episkopi, đakoni u najlepša odejanja, i narod Božji uvek  je dolazio lepo obučen u crkvu.Tamo su ikone, različite boje, sveće i sve to u stvari ukazuje da je liturgija ikona budućeg carstva Božijega."

U poslanici takođe upozorava na savremene pokušaje čoveka da pobegne od smrti kroz moć, bogatstvo ili ratove.

“U istoriji imamo muku zato što smo smrtni. Najveći problem čoveka je smrt. I to čovek, hteo, ne hteo, nosi u sebi i želi da prevaziđe tu smrt. I to neki čine stvaranjem velikih država, nacija, bogatstva, ili na druge načine, da bi se ustvari osigurali i prevazišli smrt. Međutim, to nije moguće. jer mi smrt nosimo samim svojim rođenjem biološkim. Jedino možemo prevazići smrt u zajednici sa Gospodom, što je Gospod pokazao svojim vaskrsenjem iz mrtvih. I zato nam je žao, dakle, i crkva uvek apeluje, da ljudi pokušavaju na različite načine, ratovima, ugnjetavanjima drugih, individualizmom, deljenjem od drugih, sticanjem bogatstva i tako dalje, izrabljujući prirodu, odakle potiče i ekološki problem u našem vremenu. Dakle, to su sve pogrešni putevi kojima čovek želi da osigura sebe, odnosno da prevaziđe smrt. Time neće. On će samo umnožiti smrt. Ali može, i to je crkva dužna da kaže, to je evangelski glas, da čovek može da prevaziđe smrt, jedino postajući član crkve, liturgijske zajednice, kroz krštenje i kroz zajednicu sa Hristom i sa svima onima koji su u Hristu.

Na kraju, Arhiepiskop je poslanicu završio pozdravom “Hristos se rodi, zaista se rodi”.

Raspored bogosluženja u crkvama na teritoriji Grada Požarevca.