Ekonomija
Nova davanja države produbljuju deficit
Pixabay/Ilustracija
Republički budžet je usvojen u novembru, i to bez rasprave jer opozicija nije učestvovala u sednici, a već se pojavljuju novi izdaci koji nisu predviđeni najsvežijim zakonom o budžetu.
Program subvencija stambenih kredita, besplatan prevoz u Beogradu i druge mere koje su se pojavile nakon usvajanja budžeta verovatno će dodatno produbiti deficit u narednoj godini, a ekonomisti očekuju da neće proći mnogo vremena pre nego što dođe do rebalansa budžeta, piše Danas.
Profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji su ujedno i autori biltena „Kvartalni monitor“ smatraju da je potrebno unapređenje selekcije projekata i načina njihove realizacije.
Milojko Arsić, jedan od autora, rekao je na prezentovanju biltena da vidi probleme u načinima na koje se biraju podizvođači, kako se ugovaraju cene i slično, i tvrdi da je tu još gora situacija nego u selekciji za projekte.
Dodaje da, kada su u pitanju investicije, treba ih realizovati prema važećim propisima i uraditi analizu opravdanosti i ekonomske isplativosti.
„To je nešto što je poželjno da se promeni, jer osim gubitaka ljudskih života, posledica ovakvog načina investiranja jeste da mi investiranjem 100 miliona evra ne dobijemo vrednost od 70-80 miliona. Neki projekti su precenjeni, ima tu korupcije, podmićivanja i slično, a dug je 100 miliona i on će ostati, a kamate na taj dug će morati da se plaćaju u budućnosti“, ističe Arsić.
Dobra i poželjna promena u fiskalnoj politici je, kaže on, rast javnih investicija, ali nije dobra stvar to što se one realizuju po cenama koje su više od opravdanih, kvalitet radova često nije dobar i što se rokovi, po pravilu, značajno probijaju.
Kada gledamo kako će ova fiskalna politika uticati na privredu, Arsić pojašnjava da će ona pozitivno uticati na privredu, čak i oni delovi koji možda nisu ekonomski opravdani, kao što mi često smatramo za Ekspo ili Nacionalni stadion.
„U periodu gradnje to je pozitivan efekat, angažuju se domaća preduzeća, radnici i drugi inputi, ali dugoročna isplativost tih projekata je sporna. To je nešto o čemu smo govorili više puta“, upozorava on.
Međutim, visok fiskalni deficit će uticati na rast spoljnog deficita i javnog duga i usporiće pad inflacije. Ako generalno ocenjujemo, fiskalni deficit jeste održiv i u narednoj, ali i u naredne tri godine pod uslovom da se privreda razvija onoliko i kako je to projektovano.
On se osvrnuo na situaciju da se ad hok odlukama Vlade u prethodne dve-tri nedelje povećavaju rashodi države iznad planiranog nivoa od tri odsto BDP-a.
Više pročitajte na LINKU.