Kako konzumerizam oblikuje našu sreću i identitet: Stručnjaci otkrivaju

Konzumerizam nije samo čin kupovine; to je način života i kultura koja oblikuje naše vrednosti, identitet i osećaj sreće. Kako moderna potreba za srećom utiče na naše navike kupovine tema je šeste epizode četvrte sezone podkasta Umologija.

Šta nas tera da kupujemo?

Nikola Učur, stručnjak za neuromarketing, objašnjava: „Moderno doba nameće potrebu da budemo srećni, što vodi do prekomerne zasićenosti hormonima sreće – dopaminom, serotoninom, endorfinom i oksitocinom.“

 Ovi hormoni, iako izazivaju trenutnu euforiju, brzo nestaju, što nas tera na ciklus neprekidne potrošnje.

„Od malena nas ograničenja uče da stvari povezujemo s osećajem zadovoljstva. Kada konačno možemo sami da kupujemo, često tražimo sreću u materijalnim stvarima,“ dodaje Učur. Ovaj ciklus stvara zamku konzumerizma, gde nas reklame uveravaju da je sreća dostižna samo kroz posedovanje.

Kupovina kao izvor kratkotrajne sreće

Zoltan Pastor, IT stručnjak, deli svoje iskustvo: „Često imam osećaj da mi treba nešto novo. Planiram sledeću kupovinu jer me taj proces čini srećnim.“ 

Ipak, dodaje: „Sreća traje dokle god je stvar nova. Kada se naviknem, taj osećaj nestaje.“ 

Zoltan ističe važnost balansa: „Kupovina može doneti kratkotrajnu radost, ali dugoročna sreća dolazi iz iskustava i odnosa.“

Eko-osvešćen pogled na konzumerizam

Sanja Đorđević ističe problem prekomerne potrošnje: „Praćenje trendova i konzumiranje po svaku cenu nije u redu, naročito zbog posledica koje stvaraju klimatske promene i gomile otpada.“ Naglašava važnost kupovine s namerom da se usreće drugi ili da proizvod ima stvarnu vrednost.

Rešenje?

Nikola Učur, stručnjak iz neuromarketinga objašnjava da je važno razumeti kako funkcioniše naš mozak – svestan i nesvestan deo – i to omogućava da “preuzmemo” kontrolu nad sobom.

“Na primer, kada sretnete nekoga ko vam ne prija, možete osetiti poriv za negativnom reakcijom, ali je nećete sprovesti jer razumete posledice. Isto važi i za marketing i konzumerizam – niko vas ne može naterati da uradite nešto što ne želite. Vaš svestan deo mozga može racionalizovati i doneti ispravnu odluku,” objašnjava i dodaje da je to moguće uraditi ako, na primer, zastanemo i ne donesemo odluku odmah.

“Nekoliko naučnih radova koje sam čitao ukazuju na paradoks prekomerne sreće – preterana težnja ka njoj često vodi u depresiju ili anksioznost. Ono što smatramo srećom zapravo bi trebalo da bude svakodnevno stanje unutrašnjeg mira i hormonske ravnoteže, bez spoljašnjih nadražaja ili stimulansa. Današnja potreba za ispunjenjem sreće sve više se svodi na isključivanje od svega – da budemo sami sa sobom, gledamo u plafon ili prirodu, i oslobodimo se bilo kakvih spoljnih uticaja. To je ono što predstavlja naše prirodno stanje sreće, koje bi trebalo da doživljavamo svakog dana,” zaključuje Učur.