Mihajlo Jovanović o ljudskim pravima: Moramo biti prihvaćeni takvi kakvi jesmo

Na današnji dan, 1948. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, dokument koji utvrđuje prava dostupna svim ljudima bez obzira na rasu, pol, jezik, veroispovest ili bilo koji drugi status. Ova deklaracija, sastavljena od preambule i 30 članova, definiše temeljna prava poput prava na slobodu, jednakost i dostojanstvo, a od tada je postala ključni okvir za međunarodne i nacionalne zakone i politike. Ovogodišnji slogan glasi „Naša prava, naša budućnost, upravo sada“, a povodom 76. godišnjice, visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava Volker Türk istakao je da se ljudska prava tiču svakog pojedinca, njegovih nada i strahova za sadašnjost i budućnost.

U Srbiji, ovaj dan se obeležava događajima organizovanim od strane državnih institucija i organizacija civilnog društva, koje decenijama promovišu poštovanje ljudskih prava.

Među njima su Helsinški odbor za ljudska prava, Građanske inicijative i mnoge druge, dok se posebna pažnja posvećuje marginalizovanim grupama, uključujući pripadnike romske zajednice i LGBTQ+ populacije.

Kako bismo sagledali stanje ljudskih prava na lokalnom nivou, razgovarali smo sa Mihajlom Jovanovićem iz Požarevca, članom Ekumenske humanitarne organizacije i organizacije „Tačka gledišta“, koja se fokusira na unapređenje ljudskih i manjinskih prava, posebno među mladima.

Na pitanje kako ocenjuje stanje u Požarevcu kada je reč o osnovnim ljudskim pravima poput prava na obrazovanje, zapošljavanje i stanovanje, Jovanović ističe da je situacija u određenim segmentima napredovala.

„Škola Sveti Sava kroz program 'Druga šansa' omogućava Romima i osobama bez osnovnog obrazovanja da ga završe, što im olakšava integraciju u društvo i pronalazak posla,“ rekao je.

Pohvalio je i organizacije koje pružaju pravnu i socijalnu pomoć Romima, uključujući pomoć u pribavljanju dokumentacije za interno raseljene osobe, čime im se omogućava pravna vidljivost i bolja integracija u društvo.

Ipak, istakao je da postoje problemi koji i dalje zahtevaju pažnju.

„Naselje Đurđeve rupe je primer gde mnoge kuće još uvek nemaju pristup vodi. To je pitanje koje bi trebalo rešiti, naročito u 21. veku,“ dodao je.

Kao jedan od ključnih izazova za sve stanovnike Požarevca, uključujući i Rome, naveo je nedostatak raznovrsnih prilika za zapošljavanje.

„Osim poslova u ugostiteljstvu ili buticima, mladima je teško da pronađu dobro plaćene poslove, što ih često tera da napuštaju grad,“ objasnio je.

Osvrćući se na položaj mladih Roma, naglasio je da ih često motiviše potraga za boljim uslovima u inostranstvu, dok mladi iz većinske zajednice ostaju u Požarevcu bez sličnih prilika za migraciju.

„Romi se često suočavaju sa specifičnim preprekama, ali mladi generalno imaju ograničene opcije i često se oslanjaju na honorarne poslove,“ zaključio je.

Na pitanje kako motivisati mlade Rome da se bore za svoja prava i aktivno učestvuju u društvu, Jovanović je poručio: „Treba da se borimo svi, jer pravo na život je garantovano samim tim što postojimo. Najvažnije je da težimo jednakosti u društvu, jer to obezbeđuje bolje sutra za sve nas. Moramo biti prihvaćeni takvi kakvi jesmo, bez predrasuda prema boji kože, seksualnosti ili životnim izborima.“