„Mi uvozimo struju i tek ćemo da je uvozimo“: Još jedna zima poskupljenja struje zbog rata u Ukrajini

„Mi uvozimo struju i tek ćemo da je uvozimo. Da pojasnimo situaciju, govorimo o periodu neposredno pred rat kada je Ukrajina bila izvoznik električne energije u Evropsku uniju (EU). Ukrajina je važna i u smislu tranzita, kao zemlja preko koje dolazi energija, jer i Rusija ima značajne količine električne energije. Preko Ukrajine se odvijao balans na regulatornom evropskom tržištu. Dakle bitna zemlja i kao proizvođač i kao tranzit u geostrateškom smislu. Svedoci smo da je Rusija pojačala napade i da su značajan deo proizvodnih pogona izbacili iz upotrebe, što znači da evropski kontinent na kilovat iz Ukrajine više neće moći da računa“, kaže energetičar Miloš Zdravković, piše Nova ekonomija.

Prosečne veleprodajne osnovne cene električne energije u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Španiji i Poljskoj su se u novembru popele na najviši nivo u poslednjih 20 meseci, prema podacima o tržištu električne energije, preneo je Rojters.

Aleksandar Đokić, kolumnista Radara i dobar poznavalac rusko-ukrajinskog konflikta, kaže da je uništenje ukrajinske energetske infrastrukture dovelo je do značajnog smanjenja sposobnosti Ukrajine da generiše i izvozi električnu energiju. Ovo je dovelo do smanjenja ponude električne energije dostupne za međusobno povezani evropski sistem, što stvara pritisak na povećanje cena električne energije. Smanjeni kapaciteti za izvoz električne energije iz Ukrajine znače da evropske zemlje moraju više da se oslanjaju na sopstvenu proizvodnju ili uvoz iz drugih izvora, što može biti skuplje, posebno tokom perioda vrhunskih potreba, objašnjava Đokić.

A u Srbiji se više uvozi struja nego što se izvozi, sudeći prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku. U oktobru smo uvezli 69 miliona dolara vredne struje, a izvezli 58 miliona dolara električne energije. Uvoz uglja je neznatno opao, sa 1,3 odsto koliki je bio udeo u ukupnom uvozu prošle godine, sada je u oktobru uvoz uglja na 0,7 odsto.

Izvoza uglja iz Srbije u ovoj godini nema. Nešto slično se Srbiji desilo i one godine kada je počeo rat u Ukrajini, kada je bila primorana da zbog kolapsa sistema u Elektroprivredi Srbije uvozi struju, jer uglja nije bilo. U međuvremenu je zemlja odlučila da se fokusira da sa uglja pređe na OIE i pojača druge potencijale. Ovakve promene sistema očigledno ne mogu da se sprovedu za dve godine, a rat u Ukrajini se nastavio.

Zemlje kao što su Poljska, Rumunija, Slovačka, Mađarska i Moldavija, koje su direktno povezane sa ukrajinskom mrežom su pozvane da povećaju izvoz električne energije za Ukrajinu kako bi pomogle u ublažavanju nedostataka, objašnjava Đokić.

„Ovo preusmeravanje resursa ka Ukrajini moglo bi potencijalno da optereti njihova sopstvena tržišta električne energije, posebno ako već rade na ili blizu kapaciteta. Srbija uvozi električnu energiju upravo od ovih zemalja koje su pogođene efektom prelivanja ukrajinske energetske krize na njihova domaća tržišta. To mora da se reflektuje i na cenu električne energije u Srbiji,“ rekao je Đokić.

Nema mesta optimizmu
Zdravković nije optimista i kaže da sve ovo znači da će ove godine biti drastičan nedostatak električne energije na evropskom kontinentu. Prema njegovom mišljenju, zbog zavisnosti OIE od gasa, a koji se sada više potenciraju, mogli bi da vidimo i poskupljenje cena gasa.

„Na cenu električne energije utiče pod jedan dostupnost električne enegije, a druga je dostupnost gasa. Što više obnovljivih izvora energije to treba više gasa. Bojim se da će cene otići u nebo i da ćemo doći u onu godinu energetske krize kada će i gas i električna energija poskupeti značajno. To dolazi, pa dolazi, a tu je i zima, a bojim se da neće biti poskupljenja u procentima, već u desetinama procenata,“ kaže Zdravković.

Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, rekla je početkom septembra da električna energija za građane do kraja ove godine neće poskupeti, a da će cene za privredu biti usklađivane. Čini se da za sada, ako i bude poskupljenja energije, neće teret pasti odmah na građane, već na privredu koja mora da prati cene na tržištu. Ukoliko napadi Rusije budu nastavljeni i budu opsežniji, i Evropa i Srbija će ponovo imati više cene struje.

U obrazloženju Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) ranije ove godine, srpske vlasti su najavile sistem cena koji može uključivati elemente koji pomažu u zaštiti potrošača od prekomerne kratkoročne volatilnosti na tržištima električne energije. Razlog koji su tada naveli je „da bi se održala jaka atraktivnost Srbije kao investicione destinacije“.

Đokić kaže da trajanje sukoba i ciljanje energetske infrastrukture uvode značajnu nestabilnost na evropsko energetsko tržište.

„Nepredvidivost kada i koliko će električna infrastruktura biti oštećena utiče na stabilnost tržišta. Trgovci i komunalna preduzeća moraju da uračunaju ovu neizvesnost prilikom planiranja buduće ponude i potražnje, često dovodeći do konzervativnih strategija ponude koje mogu da podignu cene,“ rekao je Đokić.