Cene goriva u Evropi: U komšiluku, samo u Albaniji skuplje nego u Srbiji

Prema podacima Cargo Pedia od 18. novembra, cene derivata u Srbiji iznosile su 1,551 evra BMB 95 (oko 181/180 dinar), 1,671 evra za evrodizel (195/194 dinara) i 0,891 za gas (oko 104 dinara).

Poredeći cene sa ostalim zemljama ne čudi da je većina derivata najpovoljnija u Rusiji i Belorusiji, dok za prevoz više izdavajaju Islanđani, Danci, Švajcarci…

Kada je reč o našem regionu, onima koji žive tik do Bosne i Hercegovine, Bugarske, pa i Rumunije možda se isplati da „skoknu“ do komšija i natoče rezervoar.

Evrodizel
U odnosu na srpskih 194 dinara evrodizela za litar, susedi iz BiH plaćaju 140 dinara, oni iz Bugarske 147, a na rumunskim pumpama ta cena iznosi 171 dinar.

I u Hrvatskoj (177,8 dinara), i Sloveniji i Mađarskoj (181 dinar) vožnja manje opterećuje buđelar, dok je u Albaniji najskuplja u regionu – oko 207 dinara za litar.

Od 22. novembra do 29. novembra evrodizel se u Srbiji prodaje po ceni od 197 dinara, a evropremijum BMB 95 za 181 dinar za litar.
U ostatku Evrope, očekivano, najskuplje je na Islandu (oko 252 dinara za litar), zatim Švajcarskoj (231 dinar), a 200 dinara prelazi i u Danskoj (oko 209 dinara).

BMB 95
Sa 1,55 evra (oko 181 dinar za litar) za BMB 95 Srbija je negde u sredini kada je reč o cenama evro premijuma.

Povoljnije je, ponovo, u BiH (140), Hrvatskoj (179), Mađarskoj (175), Rumuniji (166) i Sloveniji (174 dinara za litar), dok je skuplje u Albaniji (oko 207 dinara za litar).

Za Severnu Makedoniju i Crnu Goru nema podataka.

Geopolitički faktori dodatno opterećuju energetsko tržište
Napetosti su se intenzivirale nakon što je Ukrajina upotrebila projektile zapadne proizvodnje za napade na rusku teritoriju, dok je Rusija odgovorila raketnim napadima na Ukrajinu. Takvi sukobi povećavaju strah od dugoročnih šteta na infrastrukturi za proizvodnju nafte i plina, što dodatno podiže cene energenata, prenosi HRT.

Džon Evans iz PVM-a ističe da trgovci strahuju kako bi ovakvi napadi mogli izazvati „nehotične“ posledice na globalnom tržištu energije, podsećajući na ukrajinske napade na rafinerije i vojne instalacije u Rusiji proteklog leta.

Ekonomija i vremenski uslovi utiču na cene
Dodatni pritisak na cene dolazi od veće potražnje uzrokovane hladnijim vremenom, kao i rastom rafinerijskih marži. Istovremeno, trgovci se nadaju jačanju potražnje iz Kine, podstaknutoj novim državnim merama, kao i oporavku evrozone nakon smanjenja kamatnih stopa Evropske centralne banke.

Uprkos ovim okolnostima, rast cena nafte donekle je ograničen jačanjem dolara prema drugim valutama, što naftu čini skupljom za zemlje koje koriste alternativne valute.

Dok cene goriva u Evropi ostaju visoke, energetska i geopolitička situacija nastavljaju da oblikuju globalno tržište i utiču na svakodnevne troškove građana.