Kako prepoznati istinu u svetu gde je sve moguće: Uloga medijske pismenosti

Šta su uopšte mediji?

Mediji su sredstva i kanali koji služe za prenos informacija, sadržaja, kao i za komunikaciju između pojedinaca i šire javnosti. Postoje tradicionalni mediji, u koje spadaju štampani mediji, radio i televizija, i na digitalne medije, u koje spadaju veb stranice, društvene mreže, blogovi, video platforme, portali i dr. 

Za razliku od tradicionalnih medija, za koje je karakterističan jednosmeran prenos informacija, gde proizvođači sadržaja (novinari, urednici, producenti) kontrolišu tok i oblik informacija, dok publika pasivno prima sadržaj, digitalni mediji omogućavaju brz i širok pristup informacijama, kao i dvosmernu interakciju između korisnika i medija. Ujedno, pružaju mogućnost personalizacije sadržaja na osnovu interesovanja korisnika.

Mediji su veoma važan činilac demokratskog društva. Jedna od uloga medija jeste informisanje i edukaciju stanovništva. Mediji omogućavaju razumevanje i poštovanje različitosti kroz predstavljanje manjinskih grupa i različitih kultura. Takođe, njihov zadatak je da prate rad javnih institucija i vlasti kako bi ukazivali na moguće pojave korupcije, kršenje ljudskih prava i nezakonite radnje, ali i na ukazivanje dobrih praksi koje unapređuju položaj građana. Ono što se plasira u medijima utiče na vrednosti jednog društva, zbog čega se kaže da mediji imaju uticaj na oblikovanje javnog mnjenja. 

Upravo zbog toga što utiču na javno mnjenje, u nedemokratskim državama mediji su glavni mehanizam kontrole vlasti nad stanovništvom. 

Šta je medijska pismenost?

Imajući u vidu važnost medija u jednom društvu, jasno je da i sami pripadnici tog društva treba da imaju razvijene veštine medijske pismenosti koje će im pomoći da u moru informacija koje do njih stižu iz minuta u minut pronađu one istinite i relevantne.

Medijska pismenost podrazumeva sposobnost razumevanja, kao i sposobnost kritičkog i analitičkog usvajanja medijskih sadržaja.

Njena centralna tema jeste ovladavanje kritičkim i kreativnim veštinama, odnosno znanjima koja pomažu da se povežu složene ideje, da se stalno postavljaju pitanja, prepoznaju pravi odgovori, identifikuju zablude, što je u temeljima intelektualnih sloboda.

Razvijenija društva ne prepuštaju pojedincima da se samostalno brinu i nesistemski snalaze u sticanju tih znanja, nego podstiču različite društvene strategije medijskog opismenjavanja, sledeći pozitivne međunarodne primere i preporuke.

Po uzoru na Finsku i Irsku, koje odavno u školama i vrtićima sprovode edukaciju o medijskoj pismenosti, o vrednosti, čijom bi primenom i najmlađi članovi društva bili sposobni da razumeju poruke medija, sve više se bavi i Srbija. U gimnazijama u Srbiji 2018. godina u nastavni program uveden je interdisciplinarni predmet „Jezik, mediji i kultura”, koji podrazumeva i nastavu medijske pismenost, a izučava se u prvoj i drugoj godini.

Medijska pismenost i društvene mreže

Ovogodišnji Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazuje da se mladi dominantno informišu putem društvenih mreža, dok gotovo i ne koriste novine i televiziju za informisanje.  

Prema istraživanju „Stavovi mladih u Republici Srbiji o uticaju i značaju društvenih mreža”, skoro 3/5 ispitanika, tačnije 59.4% njih redovno proverava neku od svojih društvenih mreža pre nego što započne dan, odnosno ustane iz kreveta, a još 32.7% mladih to čini ponekad. Samo 7.9% odgovorilo je da to nikada ne praktikuje. 

Ovo istraživanje pokazuje da mladi najviše koriste Instagram (preko 80% anketiranih) društvenu mrežu za komunikaciju WhatsApp (66.1%), Youtube (62.4%) i na kraju Facebook, koji koristi skoro svaki drugi mladi ispitanik, a istraživanje CeSID-a u okviru programa „Nova pismenost”, koji partnerski sprovode Propulsion i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), o čemu je pisao N1, pokazuje da je u poslednjih par godina sve popularnija društvena mreža za upotrebu TikTok, posebno među najmlađima, odnosno među generacijom Z.

Društvene mreže može otvoriti bilo ko, pod bilo kojim imenom, te se vrlo lako mogu širiti neproverene i lažne informacije, teorije zavere i obmanjujući sadržaj. 

Jedan takav primer je iz juna ove godine, kada je pre utakmice  Srbije i Engleske na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj  na ulicama Gelzenkirhena došlo do sukoba između srpskih navijača i grupe muškaraca. Naime, ubrzo nakon te tuče, na društvenoj mreži X pojavila se viralna fotografija koja navodno prikazuje uhapšene engleske navijače albanskog porekla. Međutim, na slici se nalaze članovi kriminalne grupe, koja je razotkrivena u Engleskoj 2021. godine i koja nema nikakve veze sa incidentom u Gelzenkirhenu, otkrio je portal Raskrikavanje. Više o tome možete čitati na LINKU.

Razvijanjem medijske pismenosti korisnici društvenih mreža uče kako da proveravaju izvore, analiziraju tvrdnje i prepoznaju manipulativne tehnike. Medijska pismenost insistira na razvijanju kritičkog stava kojim se analiziraju motivi za nastanak sadržaja na društvenim mrežama.

Kada su društvene mreže u pitanju, važno je osvestiti i funkciju algoritama. Naime, algoritam analizira naše pretrage na društvenim mrežama i sadržaje na kojima smo se zadržali i koje smo konzumirali, te nam na osnovu toga predlaže novi sadržaj. Iako bi trebalo da poboljšaju korisničko iskustvo tako što predlažu sadržaj koji je u skladu sa našim interesovanjima, oni mogu ograničiti pristup drugačijim informacijama i perspektivama. 

Primera radi, ako neko redovno lajkuje i komentariše postove koji podržavaju određeni politički stav, algoritmi će mu prikazivati još više sličnog sadržaja. To može dovesti do toga da ta osoba vidi samo informacije koje potvrđuju njeno mišljenje, a ne i suprotne perspektive. Tako se smanjuje kritičko razmišljanje i može povećati polarizacija među korisnicima društvenih mreža.

Razvijanjem medijske pismenosti korisnici će umeti da biraju raznovrsne izvore i kritički razmišljaju o onome što im algoritmi prikazuju.

Medijska pismenost i veštačka inteligencija

Eksplozivan razvoj veštačke inteligencije doneo je i veliku zabrinutost u vezi sa njenom zloupotrebom. 

Veliki problem je stvaranje dipfejk fotografija i snimaka. Kako piše Demostat, dipfejk nastaje kada tehnologija nauči kako da oponaša nekoga. Koristi veštačku inteligenciju da potpuno zameni nečije lice ili ga u dovoljnoj meri izmeni.

Jedan od slučajeva desio se u februaru ove godine, kada  su tinejdžerke u dve osnovne škole na Novom Beogradu, ali i njihove nastavnice bile su žrtve korišćenja posebnog programa prilikom čega su osumnjičeni zloupotrebljavali slike i snimke i širili pornografski sadržaj.

Zloupotrebe su zabeležene i u medijskom prostoru. Naime, kako piše Radio Slobodna Evropa, u informativnom programu televizije Pink, jedne od četiri sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji. Naime, u avgustu 2023. godine, u Nacionalnom dnevniku, centralnoj informativnoj emisiji ove televizije, emitovan je lažni video u kojima se pojavljuju bivši predsednik Srbije Boris Tadić, kao i opozicioni političar i lider Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas. Ovi video sadržaji imaju preko 100.000 pregleda na društvenoj mreži X, nekadašnjem Tviteru, piše RSE.

Prvi Zakon o veštačkoj inteligenciji na svetu usvojio je Evropski parlament u martu ove godine.

Zakonska regulativa koja se bavi veštačkom inteligencijom u Srbiji je još uvek u fazi razvoja. Trenutno se primenjuju Etičke smernice u vezi s razvojem i upotrebom veštačke inteligencije, koje imaju cilj da obezbede bezbednost i transparentnost u njenoj primeni, ali i da zaštite prava građana.

I u ovoj oblasti, stoga, važne su veštine medijske pismenost, sa akcentom na proveravanje izvora informacija, kritičkom mišljenju i promišljanju o etičkim pitanjima upotrebe veštačke inteligencije. Medijski pismena osoba upoznata je i sa alatima koje pomažu da se prepozna dipfejk sadržaj.

Budući da današnje generacije odrastaju uz internet i tehnologije, neophodno je medijsku pismenost razvijati što ranije. Ipak, medijska pismenost u našem obrazovnom sistemu nije izdvojena kao poseban predmet, osim kroz pomenuti predmet “Jezik, mediji i kultura” u gimnazijama. Ona se, takođe spominje na časovima maternjeg jezike i građanskog vaspitanja. Stoga ostaje otvoreno pitanje kako će se mladi ljudi pripremiti za izazove koji dolaze sa sve većim razvojem veštačke inteligencije, kada se učenici sa medijskom pismenošću upoznaju usputno i teorijski, te nema onoliko prostora koliko bi trebalo da učenici ove veštine savladaju i praktično.

Život je postao nezamisliv bez tehnologije i društvenih mreža, te se može reći da je medijska pismenost veština 21. veka. Kako bi se izbegle posledice dezinformacija, manipulacija i zabluda, potrebno je razvijati kritičko mišljenje koje omogućava analizu i selektovanje relevantnih, tačnih i korisnih sadržaja. Zbog toga je važno pronaći adekvatan način da se razvoj ovih veština integriše u obrazovni sistem i da im se više prostora.