Ekonomija

Raste cena suncokretovog ulja: Litar i do 193 dinara

FOTO:Boom93/S.Lisac

FOTO:Boom93/S.Lisac

Uoči sezone slava i praznika, cena jestivog ulja u prodavnicama dostigla je 193 dinara po litru, koliko košta u pojedinim trgovinskim lancima. Ova cena, prema mišljenju agroekonomskog analitičara Žarka Galetina, ne bi trebalo da raste u narednom periodu. "Nema nikakvih razloga da ulje kupujemo po cenama od 230, 240 ili 250 dinara. U svakom slučaju, uljare su napravile svoju kalkulaciju da ne gube sa cenom od 160, 170, dinara i još sa nekom super zaradom eto nam cene od 180, 190 i 200 dinara", ukazuje.

Kada je krajem maja 2023. godine Vlada Srbije ukinula ograničenje cena jestivog suncokretovog ulja, ona je bila ograničena na maksimum 219,99 dinara po jednom litru. Potrebe za ovim ograničenjem tada više nije bilo, jer je cena na svetskim berzama – zbog povećanja ponude ove uljarice iz Ukrajine i Rusije – pala.

Podsetimo, u oktobru 2021. cena suncokretovog ulja je dostizala i 225 dinara, ubrzo je usledila državna uredba i ograničenje cena nekih osnovnih životnih namirnica – između ostalog i ovog ulja.

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da su potrošačke navike građana Srbije okrenute ka suncokretovom ulju – prema gruboj proceni koristi ga oko 90 odsto potrošača.

„Ovde, kada kažemo jestivo ulje, mislimo na suncokretovo. A, suncokretovo ulje u svetskoj proizvodnji ulja učestvuje tek oko devet odsto. Najzatupljenije je palmino, pa sojino“, kaže Galetin objašnjavjaući da sektor uljarstva funkcioniše kao celovit organizam.

Suncokret je, ukazuje, jedina uljarska kultura u strukturi cele svetske proizvodnje u uljastvu – koja je imala podbačaj ove godine u odnosu na 2023 – „sve ostale kulture su imale bolji prinos u odnosu na prošlu godinu“.

„Proizvodnja suncokretovog ulja je podbacila u celom svetu – pre svega u Ukrajini, delimično i Rusiji. I u Rumuniji, koja je veliki proizvođač ulja, ostvareni su lošiji prinosi suncokreta. Sve zajedno dovelo je do toga da će Srbija ove godine moći da se ‘pokrije’ svojim bilansima ili možda morati nešto malo da uvozi za domaće proizvodne kapacitete“, navodi Galetin.

Više na LINKU.