Društvo

Dobit EPS-a za devet meseci 30 milijardi dinara, tri puta manji nego lane: Šta otkrivaju podaci iz finansijskog izveštaja?

FOTO: J. Milenković/Boom93

FOTO: J. Milenković/Boom93

Elektroprivreda Srbije (EPS) potrošila je 43,4 milijarde dinara za nabavku struje u prvih devet meseci ove godine, dok je u istom periodu prošle godine za nabavku električne energije potrošila oko 25 milijardi dinara. Dok je od povlašćenih proizvođača struje iz OIE nabavljeno struje za 10 odsto više, na tržištu je nabavljeno tri puta više nego prošle godine.

U prva tri tromesečja, EPS je ostvario neto dobit od oko 30 milijardi dinara, pokazuje finansijski izveštaj, dok je u istom periodu prethodne godine profit bio trostruko veći i iznosio je 94 milijarde dinara.

Kompanija je u prvih šest meseci ove godine za troškove nabavke struje i pristupa sistemu platila oko 71,6 milijardi dinara, dok je taj trošak samo u trećem kvartalu iznosio oko 50 milijardi dinara.

Trošak nabavke struje tokom jula, avgusta i septembra skočio je zbog povećane potrošnje usled visokih temperatura koje su povećale potrebu za hlađenjem.

Da je treći kvartal bio izazovan priznao je i direktor EPS-a Dušan Živković u obrazloženju u finansijskom izveštaju. Osim visoke potrošnje, Živković je naveo da se EPS suočavao i sa slabim radom hidroelektrana, težom proizvodnjom uglja i visokim cenama struje na berzi.

„Treći kvartal obeležili su izazovi neočekivano velike potrošnje energije, uz veoma složene uslove proizvodnje uglja tokom nekoliko tropskih nedelja, i to u okolnostima veoma loše hidrologije. Potrošnja električne energije u julu je dostigla istorijske rekorde, dok je rad na površinskim kopovima na obezbeđenju dovoljnih količina uglja bio više nego zahtevan. Istovremeno, bili smo i svedoci znatnom skoku cena energije na svim tržištima, što je bio dodatni izazov“, naveo je Živković.

U finansijskom izveštaju EPS-a navodi se da troškovi nabavke električne energije i pristupa sistemu obuhvataju nabavku električne energije na berzama električne energije (SEEPEX, HUPX, CROPEX), nabavku od licenciranih kupaca, Elektroprivrede Republike Srpske, povlašćenih proizvođača električne energije van EPS-a, od PD EPS Trgovanje i troškove pristupa i balansne energije.

Nabavka uglja koštala EPS 26,8 milijardi dinara


U prvih devet meseci EPS je nabavku uglja platio oko 26,8 milijardi dinara. U prvih šest meseci ove godine nabavka uglja iznosila je oko 17,5 milijardi dinara. To znači da je u trećem kvartalu za nabavku uglja potrošeno oko devet milijardi dinara.

 Srbija je ugalj nabavljala iz zemalja u okruženju i Indonezije. U izveštaju se navodi da ukupne ugovorene količine uglja iz uvoza (okruženje + Indonezija) iznose 8.082.315 tona uglja.

Prosečna cena isporučenog uglja sa manipulativnim troškovima i carinom po važećim ugovorima iz zemalja okruženja u prvih devet meseci iznosila je 90,77 evra po toni.

Prihodi uspevaju da pokriju visoke troškove


Od prodaje struje EPS je u prvih devet meseci ove godine zaradio oko 320 milijardi dinara, dok su ukupni poslovni prihodi u ovom preriodu iznosio je oko 327 milijardi dinara.

Rezultat je veći od planiranog, ali manji u odnosu na prošlu godinu kada su poslovni prihodi iznosili 377 milijardi dinara. Jedan od osnovnih razloga je taj što je u maju ove godine cena struje za privredu umanjena za oko 20 odsto. Cena struje za domaćinstva nije se menjala od prošle godine.

Na kraju, EPS je ostvario neto dobit od oko 30 milijardi dinara u prvih devet meseci ove godine.

„Uprkos svim okolnostima i činjenici da je u toku revitalizacija jedine RHE u našem sistemu, ukupan finansijski rezultat u prva tri kvartala je bolji od plana za 31 odsto. Važno je istaći da je ovaj rezultat značajan i u poređenju sa prošlom godinom, kada su važile znatno više cene za nadoknadu EDS i EMS gubitaka“, ukazao je Živković u izveštaju.

Dodao je i da je proizvodnja uglja u prvih devet meseci na nivou plana, kao i da dobre rezultate, veće od plana, beleže kolubarski kopovi Polje „G“ i „Tamnava – Zapadno polje“.

„Dobar rezultat je i u segmentu proizvodnje električne energije, a važno je naglasiti da uprkos veoma lošoj hidrološkoj situaciji učešće hidro sektora dostiglo 34,5 odsto, dok je učešće termoelektrana na nivou 64,4 odsto, a „Panonske TE-TO“ ostvarile su 1,1 odsto od ukupne proizvodnje“, ukazao je Živković.

Sve manje radnika želi da radi u EPS-u: Prosečna starost 48 godina

Više informacija pročitajte OVDE.