Žene u Srbiji i dalje bez zaštite od zloupotrebe fotografija na internetu

To za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže Vanja Macanović iz ove nevladine organizacije sa sedištem u Beogradu.

Autonomni ženski centar je u okviru javne rasprave predao komentare na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Srbije, uz peticiju koju je potpisalo više od 20.000 ljudi sa zahtevom da svaka zloupotreba i neovlašćeno deljenje intimnih snimaka bude krivično delo koje će se goniti po službenoj dužnosti.

Podsetimo, Ministarstvo pravde je početkom novembra u saopštenju povodom javne rasprave o nacrtima zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku navelo da je inicijativa za uvođenje novog krivičnog dela Neovlašćeno deljenje i zloupotreba snimke intimne sadržine - opravdana.

"U toku javne rasprave pažnju je privukla inicijativa da se Krivični zakonik dopuni novim krivičnim delom Neovlašćeno deljenje i zloupotreba snimka intimne sadržine koju je podržao veći broj organizacija civilnog društva i pojedinaca. Ministarstvo pravde je stanovišta da je ova inicijativa opravdana i da će da iznađe i predloži najbolje zakonsko rešenje kojim će se zaštiti intimni sadržaj od zloupotrebe i širenja putem društvenih mreža", navodi se u nedavnom saopštenju Ministarstva.

Javna rasprava je završena 1. novembra, a ovaj predlog nije prihvaćen. To znači da će žrtve pravdu moći da potraže jedino u parničnom postupku koji je dug i ne daje mehanizme za sprovođenje istrage, kaže Vanja Macanović.

U saopštenju AŽC navodi da građani Srbije treba da dobiju zaštitu od svih oblika zloupotreba i deljenja fotografija i snimaka intimne sadržine, na taj način što će biti kažnjivo:

- deljenje sadržaja (fotografije, snimka, audio zapisa ili drugog spisa intimne sadržine) bez pristanka lica koje se na njima nalazi,

- kreiranje i deljenje lažnog sadržaja sa trećim licem na bilo koji način (pokazivanjem, predajom) ili preinačenje postojećeg sadržaja upotrebom računarskog ili drugog informaciono tehnološkog programa,

- pretnju da će se takav sadržaj podeliti na bilo koji način sa trećim licima.

Bez kazne je prošlo 370 lica.  

Udruženje je ukazalo i na slučaj M. Ž. iz okoline Beograda, koja se na mreži Telegram predstavlja kao Merix i koja je objavila fotografiju 12-godišnje devojčice i u njeno ime komunicirala s pedofilima kako bi se osvetila ocu žrtve.

Ovo udruženje objavilo je svedočenja i iskustva žena koje su žrtve osvetničke pornografije, kao i istraživanje po kojem je 40 odsto žena trpelo taj vid nasilja. U istraživanju je učestvovala 171 ispitanik.

U Republici Srbiji još uvek ne postoji zakon koji osvetničku pornografiju prepoznaje kao krivično delo, a izmene Krivičnog zakonika prilika su da se to promeni.

Ceo intervju sa Vanjom Macanović iz Autonomnog ženskog centra možete pročitati na Radio Slobodna Evropa.