Ekonomija

Da li je trošak Nacionalnog stadiona 112 ili 67,5 milijardi dinara: Ko se zaračunao – Fiskalni savet ili ministar

Pixabay ilustracija/stadion

Pixabay ilustracija/stadion

Koliko će nas koštati gradnja Nacionalnog stadiona u Surčinu? Fiskalni savet kaže 112 milijardi dinara, a Ministarstvo finansija 67,5 milijardi dinara. I jedni i drugi se pozivaju na isti dokument - Revidiranu fiskalnu strategiju za 2025, sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu koju je Vlada Srbije usvojila 31. oktobra ove godine. Koliki je, zapravo, trošak?

Vlada Srbije usvojila je Revidiranu Fiskalnu strategiju za iduću godinu, sa projekcijama do 2027, u kojoj je dala pregled 56 investicija vrednih ukupno 313,6 milijardi dinara. Među njima je naveden trošak za izgradnju Nacionalnog stadiona od 67,5 milijardi dinara.

Fiskalni savet je, međutim, u dokumentu Ocena Revidirane fiskalne strategije za 2025. objavio u utorak, 5. novembra, da је plan izdataka za Nacionalni fudbalski stadion sa pratećom infrastrukturom u 2025. i 2026. godini „više nego udvostručen“.

„Iz Strategije saznajemo da je u planu da njegova ukupna vrednost dostigne skoro jednu milijardu evra (112,4 milijarde dinara)“, objavio je Fiskalni savet.

Kako je došlo do ovolike razlike u vrednosti investicije i šta su to „dodatni sadržaji“ koji se vezuju uz Nacionalni stadion?

Ministar finansija Siniša Mali je, gostujući na RTS, u četvrtak 7. novembra negirao informacije Fiskalnog saveta Srbije prema kojima će Nacionalni stadion, sa 52.000 mesta, koštati duplo više nego što je prvobitno rečeno.

Sabiranje i oduzimanje
Na pitanje voditeljke RTS „ko tu onda nije razumeo računicu“, Mali je odgovorio:

„Kad neko ne sabere kako treba – to već nije moj problem. Što se tiče Nacionalnog stadiona, cena će biti ona koja je definisana ugovorom, a to je 464 miliona evra za izgradnju Nacionalnog stadiona sa 52.000 mesta plus PDV“, naveo je ministar.

Fiskalni savet je, rekao je – na tu cenu dodao i linijsku infrastrukturu, a to je cela infrastruktura vezana za EXPO 2027.

„Ono što se desilo u njihovoj kalkulaciji je da su dodali takozvanu linijsku infrastrukturu, a to je infrastruktura vezana za ceo taj prostor od 250 hektara. Tu ima osam saobraćajnica sa po dve kolovozne trake u oba smera. Infrastrukturu gradite za sve ono okolo što treba da podstakne dalji rast i privlačenje investicija – imate toplovod, gasovod, trafo stanice, kanalizacione sisteme i sve ostalo“, naveo je Mali, dodajući da su „juče sve oko cene razjasnili sa Fiskalnim savetom“.

Fiskalni savet, međutim, nije ostao dužan na ovakvo pojašnjenje Ministarstva finansija.

„Finalna verzija se razlikuje od nama dostavljene“
Istog dana, 7. novembra popodne Fiskalni savet je pojasnio kako je došao do podatka od 112 milijardi dinara, ukazavši da je svoju analizu radio na osnovu verzije Revidirane Fiskalne strategije koju mu je dostavilo Ministarstvo finansija 24. oktobra, a koja se razlikuje od finalne verzije strategije, usvojene nakon toga, na sednici vlade poslednjeg dana oktobra.

„Fiskalni savet je 4.11.2024. izradio Ocenu Revidirane Fiskalne strategije za 2025. sa projekcijama za 2026. i 2027. godinu i objavio je na svom sajtu. Ocena je izrađena na osnovu Revidirane Fiskalne strategije koju je Ministarstvo finansija dostavilo Fiskalnom savetu 24.10.2024. godine. Vlada je na sednici od 31.10.2024. usvojila finalnu verziju Revidirane Fiskalne strategije koja se u manjim, tehničkim detaljima razlikuje od dostavljene verzije na kojoj je Fiskalni savet zasnovao svoju Ocenu (drugačija definicija pojedinih investicionih projekata države i slično). O tim izmenama Fiskalni savet nije bio obavešten, niti su one do trenutka kad je Fiskalni savet izradio svoju Ocenu bile objavljene na sajtu Vlade RS“, ukazao je Fiskalni savet.

Uzimajući sve navedeno u obzir – naročito to što, kako se ističe – „nijedna ocena Fiskalnog saveta nije dovedena u pitanje finalnim izmenama Revidirane Strategije, Fiskalni savet zadržava nepromenjen integralni tekst svoje Ocene“.

Više na LINKU.