Krstić: ''Tužili smo režimske propagandiste''

Da li je istina to što tvrde režimski tabloidi, da iza protesta u Smederevu 5. avgusta stoje strane službe i opozicione stranke?

To je klasičan spin u režiji Informera i ostalih režimskih propagandista. Tužili smo ih i prijavili međunarodnim organizacijama, uključujući i nadležna tela Ujedinjenih nacija i Komitet Arhuške konvencije u Ženevi. Takvim neistinama su pokušali da odvrate građane Smedereva da se pojave na protestu, ali nisu uspeli, jer smo imali hiljade ljudi na ulicama. To je bio najmasovniji skup od 5. oktobra. Iza nas ne stoji niko, samo osnovana briga za naše zdravlje i život. Posebno smo mi u Smederevu pogođeni zagađenjima svih vrsta. U prvom redu onim iz železare HBIS koje je nedavno i sudski dokazano, a onda i planiranom rafinerijom nafte koja bi nas definitivno pretvorila u ekološku crnu rupu Evrope. Na sve to postoji i opravdan strah od planiranog rudnika litijuma, koji bi Rio Tinto na silu da otvori. Ustala je cela Srbija, jer se u ljudima konačno probudila solidarnost i empatija.

Da li se protestima nešto postiglo i šta je tačno bio njihov cilj?

Postignuto je mnogo. Pre svega na polju buđenja građana i stavljanja do znanja režimu da postoje crvene linije koje građani neće dozvoliti da budu pređene. U Srbiji je to način na koji vlast pokušava da progura jedan potencijalno štetni i koruptivni projekat iza koga stoji Rio Tinto, a u Smederevu planiranu rafineriju, čijoj se izgradnji Smederevci velikom većinom protive. Podsetiću da je 2010. godine već održan referendum o izgradnji rafinerije nafte, i da je 72% Smederevaca bilo protiv izgradnje. Danas, 14 godina posle, ekološka svest je mnogo razvijenija i mislimo da je procenat onih koji su protiv još veći.

Režim tvrdi da ste vi protivljenjem strateški važnim industrijskim projektima zapravo protiv razvoja Srbije?

Mi nismo protiv industrijskih projekata, ali svako ko želi da posluje u našoj zemlji mora da poštuje Ustav i zakone  Srbije. Mi u Smederevu nikada nismo rekli da smo protiv kineske železare HBIS, naprotiv, želimo da ona uspešno posluje. Ali smo izričito protiv svakodnevnog kršenja zakona i opasnostima kojima nas izlaže. Nismo ni protiv toga da se kineska kompanija Ziđin bavi rudarstvom u Srbiji, ali jesmo protiv da devastiraju čitave gradove zagađenjem, gde su građani Bora i Majdanpeka doslovno žrtvovani. Kada su u pitanju novi rudarski projekti koje planiraju da pokrenu Rio Tinto u Zapadnoj Srbiji i Dandi na Homolju, mi se tome protivimo principijelno iz dva razloga. Prvo, jer ne verujemo da je država pri ovim političkim okolnostima sposobna da zaštiti zakon kada su u pitanju ekološki standardi, i drugo, smatramo da su Homolje i dolina Jadra zelene oaze Srbije i da ne treba da budu devastirane zbog privatnog džepa bilo koje svetske korporacije, bila ona sa Istoka ili Zapada. 

Kakvi su dalji koraci u vašoj borbi i koji je krajnji domet protesta?

Iako su ekološki protesti ovog leta bili impozantni i po masovnosti i po energiji, mislim da nije trebalo stvarati privid da će oni dovesti do smene režima, jer su na kraju time izazvali razočaranost jednog broja građana. Protesti treba da budu dodatni vid pritiska kada zakažu institucije, poslednja brana građana pred bahatošću. Samim pojavljivanjem ogromnog broja ljudi na ulicama, režimu je poslata poruka da ne sme da se igra sa narodnom voljom. Baš bih voleo da vidim ko je toliko hrabar u Smederevu da sada pokrene projekat rafinerije nafte, ako zna da postoje hiljade ljudi koje su spremne da taj projekat na sve legitimne načine spreče, i to ne preko tastature, nego na ulici! Ljudima dodatni bes izazivaju spinovi da smo mi nekakvi plaćenici zapada i izdajnici. Posebno ako se ima u vidu da režim uživa nedvosmislenu podršku Zapada za projekat Rio Tinta, koji sigurno ne bi finansirao proteste suprotne svojim interesima. Naša borba se mora nastaviti i mora se voditi na svim frontovima,  i u institucijama, i na ulici, ali i u komšiluku, gde nam je misija da osvešćujemo i informišemo naše komšije, pošto su nam nacionalni mediji uzurpirani.