Srbiji će u narednoj deceniji biti potrebno bar 100.000 radnika

To su poručili iz Instituta za inovacije i razvoj (IRI).
 
Analiza predstavljena na konferenciji "Kako do povećanja mobilnosti radne snage na Zapadnom Balkanu" ukazuje na to da će tržište rada kreirati budućnost našeg regiona, ali i upozorava na procene da će Srbiji u narednoj deceniji nedostajati 80.000 do 100.000 radnika, i da za radnu snagu mora da se bori sa daleko razvijenijim državama EU, gde migriraju stanovnici našeg regiona u potrazi za većim prihodima i boljim uslovima rada.
 
Od početka godine samo 174 građana država regiona zatražilo je odobrenje za slobodan pristup tržištu rada na osnovu mehanizma koji predviđa Otvoreni Balkan - što je izuzetno malo, ali i govori o veličini problema sa kojima se suočavaju Srbija i ceo region.
 
"Mi se takmičimo sa državama EU, koje građanima Zapadnog Balkana pružaju daleko bolje zarade i uslove rada. Ne mogu se Srbija ili Albanija takmičiti sa Nemačkom, Švajcarskom ili Austrijom. U tom kontekstu, u narednim godinama i decenijama moraćemo da se nadmećemo sa njima, a mi smo druga ili treća liga na tržištu radne snage", ocenio je direktor IRI Nenad Jevtović, prenosi Biznis.rs.
Izradu analize podržala je Fondacija za otvoreno društvo, čiji je zamenik direktora Miodrag Milosavljević poručio da su migracije ključno obeležje savremenog sveta.
 
"Migracije ne možemo da sprečimo ali možemo imati balansiran pristup između priliva i odliva kako bi obezbedili kontinuirani razvoj - a manjak radne snage je prepreka razvoju", istakao je Milosavljević.
 
Da je tako svedoči i uporan odliv radnika prema Zapadnoj Evropi, kao i činjenica da su, kako je predočila istraživačica IRI Milica Anđelković Đoković, od januara do jula ove godine izdate 14.693 jedinstvene dozvole za rad strancima, a da su samo 243 izdate državljanima zemalja našeg regiona.
 
Đoković je iznela i podatke da je najviše viza za duži boravak u našoj zemlji tokom prošle godine odobreno državljanima Kine - gotovo 9.000 od ukupno 29.000 takvih viza, a daleko iza njih, ali ipak među brojnijima bili su državljani Indije , kojima je odobreno 3.050 viza.
 
"Čini se da su jedini strani radnici koji dolaze u Srbiju oni koje poslodavci 'ulove' u dalekim zemljama i koji ne dolaze da ostanu", rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović, uz ocenu da je naše tržište rada zapušteno dugi niz godina.
 
Ovi radnici, prema Todorovićevim rečima, ne rade za niže plate nego domaći, već se suočavamo sa "dampingom" radnog vremena.
 
"Umesto da rade pet dana po osam sati, oni rade šest do sedam dana i po 10 do 12 sati dnevno, pa poslodavci kažu da su produktivniji. Nisu oni produktivniji, nego im se krše radna prava, a i neće ostati ovde, nego će se ili vratiti u svoje domovine ili će, ukoliko su obrazovaniji ili snalažljiviji, otići dalje", upozorio je Todorović.
 
Iako je situacija teška, naziru se i rešenja, a neka od njih pomenuo je pomoćnik direktora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić.
 
"Kratkoročne mere su kreiranje regionalnog tržišta Zapadnog Balkana, ali i to ima svoje limite, pošto radnici nedostaju svim ekonomijama regiona i nije nikome cilj da 'povuče' radnike iz druge zemlje u svoju i tako im smanje mogućnost za rast i razvoj. Rešenje je privući povratnike, one koji su se školovali ili već započeli karijere u inostranstvu da se vrate i da im se pruži mogućnost ne samo da rade i zarade već i da se dalje razvijaju, u zdravom i ekološki prihvatljivom okruženju", objasnio je Stanić.
 
Nenad Jevtović je naveo da su neke od preporuka IRI da države regiona zajedno nastupe na zajedničkom tržištu rada, da sve zemlje urade ono što je uradila Srbija i izrade Nacionalne strategije ekonomskih migracija kao i da unaprede infrastrukturu.
 
"Ako vi satima putujete između Skoplja i Niša, ili iz Beograda do Tirane, možete efikasno doći samo avionom, onda ne možete očekivati veliku mobilnost radne snage", upozorio je Jevtović.