Radne dozvole za strance: Sve manje odobrenja za Ruse i Kineze, opao broj zahteva iz Turske

Iako je broj podnetih zahteva rekordan, i prema pisanju medija prelazi 67.000, broj izdatih dozvola do sredine oktobra nije ni blizu broju od prošle godine.

Od 1. januara do 16. oktobra 2024. godine nadležne filijale Nacionalne službe za zapošljavanje ukupno su izdale 16.591 dozvola za rad radnicima iz inostranstva, dok je u celoj 2023. izdato više od 52.000.

Od početka ove godine najveći broj radnih dozvola izdat je državljanima Kine – 3.579, Ruske Federacije – 6.615 i Indije – 1.526, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje.

„Uvidom u našu evidenciju, nemamo mogućnosti da damo informaciju u kojim sektorima se radnici iz inostranstva najviše zapošljavaju“, rekli su iz NSZ za Novu ekonomiju.

Procedura izdavanja dozvola regulisana je Zakonom o zapošljavanju stranaca i Pravilnikom o dozvolama za rad.

Od 1. januara do 31. decembra 2022. godine NSZ je izdala ukupno 35.167 dozvola za rad radnicima iz inostranstva.

U ovom periodu najveći broj radnih dozvola izdat je državljanima Kine – 10.044, Ruske Federacije – 8.081 i Indije – 2.973, rečeno je Novoj ekonomiji iz NSZ.

U 2023. NSZ je izdala tačno 52.165 dozvola za rad radnicima iz inostranstva.

U ovom periodu najveći broj radnih dozvola izdat je državljanima Ruske Federacije – 20.395, Kine – 10.602 i Turske – 5.070.

Na postojanje potrebe za radnom snagom iz inostranstva utiču razni faktori, od obrazovanja do migracija državljana Srbije, koji i sami idu na rad u inostranstvo.

U inostranstvu je radilo/boravilo 313.411 državljana Srbije, prema podacima popisa iz 2011. godine. Njihove najčešće destinacije bile su Austrija, Nemačka, Švajcarska, Francuska, SAD, Švedska…

Institut za razvoj i inovacije (IRI) sproveo je analizu mobilnosti radne snage, u kojoj navodi da još uvek nezvanični podaci iz popisa 2022. godine, dobijeni od predstavnika Republičkog zavoda za statistiku, potvrđuju ovu cifru.

Na osnovu Popisa iz 2022. godine, zvaničnici RZS su dali procenu da je godišnje iz Srbije neto emigriralo između 25.000 i 27.000 ljudi u periodu od 2011. do 2022. godine, navodi IRI u analizi.

„Najčešće destinacije emigriranja za građane Srbije koji rade borave u inostranstvu su Austrija (22,5 odsto) i Nemačka (17,9 odsto), mada postoji tendencija smanjenja ovih udela“, piše IRI.

Takođe, navodi se da je veliki deo spoljnih migranata Srbije u prošlosti migrirao i ka zemljama Zapadnog Balkana, odnosno ka bivšim zemljama SFRJ.

Više pročitajte na LINKU.