Ko su sve krivci za „liste čekanja“: Partijsko zapošljavanje napravilo probleme

Rešavanje liste čekanja je kao prioritet prvi postavio dr Dragan Milić iz Niša, kada je odlučio da on i lekari njegove Kardiohirurgije rade i vikendima da bi se lista „očistila“. Ovaj potez učinio je dr Milića prepoznatljivim u celoj zemlji, ali i doneo mu značajne političke poene na lokalnim izborima održanim u junu, piše N1.

Milićevim stopama pošao je novi/stari ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a jedan od prvih koraka bilo je eliminisanje liste čekanja na skener i to tako što je odlučeno da pacijenti koji su na čekanju budu pozvani na pregled tokom vikenda 21. i 22. septembra. Ministar je posle sprovedene akcije izjavio da je lista čekanja na ovu dijagnostiku – ukinuta.

Ovi potezi naveli su novinarku Sandru Petrušić da zaključi da su liste čekanje postale pitanje populizma.

Narodni poslanik i predsednik Odbora za zdravstvo Srbija centra (SRCE) prof. dr Dragan Delić kaže za N1 da je koren problema u lošoj kadrovskoj politici i zabrani zapošljavanja, kojom je zdravstveni sistem „strpan u isti džak“ sa drugim javnim službama.

Delić objašnjava da je zabrana zapošljavanja iz 2013. godine dovela do diskontinuiteta u kadrovskoj politici i prekinula praksu da stariji lekar iza sebe ostavi i za posao pripremi mlađeg kolegu koji će nastaviti rad.

Umesto samostalnosti zdravstvenih ustanova da odlučuju o kadru koji im je neophodan i planiranju popune radnih mesta, odluku o tome je donosila komisija Vlade Srbije. Delić za N1 kaže da je Komisija potvrdno odgovarala da zahteve ustanova da se upražnjena mesta poprune, ali da je cela procedura dugo trajala.

„Takva kadrovska politika je restriktivna, a treba da bude planska. Ako znam da tri lekara za pet godina idu u penziju, ja sad treba da šaljem lekare na specijalizaciju da bi ih zamenili kada dođe vreme“, objašnjava prof. Delić kako bi o zdravstvenom kadru trebalo da se vodi računa.

On ističe da je od 2013. godine Srbija ostala bez 1.800 lekara specijalista, koji su otišli u penziju, inostranstvo ili privatnu praksu.

Proteklih godina mnogo se govorilo o odlasku medicinskih radnika, lekara i medicinskih sestara, u inostranstvo. Dr Đokić kaže da je do 2018. i 2019. godine postojao trend rasta, a potom je usledila stagnacija tokom kovida. Od tada do danas broj otišlih lekara je konstantan i on iznosi između 300 i 500 godišnje, kaže predsednica Sindikata lekara i farmaceuta.
„Oni, specijalisti, nose zdravstveni sistem. Oni koji su ostali su preopterećeni, a to je dovelo i do pravljenja lista čekanja“, kaže dr Delić.

Ističe da je zabrana zapošljavanja iz 2013. godine, koja je ublažena prošle godine tako što je ustanovama ostavljeno da same popune 70 odsto praznih mesta, a o preostalih 30 i dalje odlučuje Vlada, otvorila vrata za partijsko zapošljavanje u zdravstvu. Objašnjava da je mali broj prijema doveo do toga da se traži veza za zapošljavanje, a da su prednost počeli da dobijaju partijski kadrovi.

Kao primer navodi jedan dom zdravlja u unutrašnjosti Srbije, gde se zapošljavao određeni broj lekara. Dr Delić kaže da su ga pozvale koleginice koje su mu prenele da su posao dobili lekari koji su članovi partija vlasti i da je njihovo pitanje glasilo: „Doktore, šta mi sad da radimo?“.

Prof. dr Delić saglasan je s ocenom da je partijskog zapošljavanja bilo i ranije, ali napominje da je ova vlast uspostavila potpunu kontrolu nad zdravstvenim ustanovama i njenim rukovodiocima. Razlog je – novac. „Interes je da potpuno kontrolišu novac. Oko 4,5 milijarde se godišnje potroši za zdravstveni sistem godišnje. To nije dovoljo, ali je mnogo. Oni hoće da imaju svoje ljude da bi te tokove novca kontrolisali“, kaže prof. dr Delić.
 
„Politizacija zdravstva je nedopustiva. Partija mora da izađe iz zdravstvenog sistema“, ističe prof. dr Delić i napominje da kadrovska politika mora da se zasniva isključivo na stručnoj komponenti, ozbiljnosti i pravilnosti.

Predsednica Sindikata lekara i farmaceuta dr Gorica Đokić ocenjuje da se pre može govoriti o limitiranom zapošljavanju u zdravstvu, nego o samoj zabrani. Ona ističe da vladina komisija nikada nije odbila neku zdravstvenu ustanovu za popunu radnih mesta.

Upitana o partijskom zapšljavanju na ovaj način, dr Đokić kaže da je uvek bilo da neko nekoga protežira. „Da neki dirketor zaposli nekoga jer ga je zamolio“, precizira dr Đokić.

Država je poslednjih zaposlila veliki broj mladih lekara. Deo njih su u zdravstveni sistem ušli kao najbolji studenti Medicinskih fakulteta, dok je drugi deo primljen posle angažovanja tokom pandemije koronavirusa.

Dr Đokić kaže da se u ovim slučajevima ne može sa sigurnošću govoriti o partijskom zapošljavanju, ističući da nikome ne piše na čelu kojoj partiji pripada. Dodaje i to da je prosek na fakultetu jedan od osnovnih kriterijuma, ne samo pri zapošljavanju, već i pri dodeljivanju specijalizacija.

Upitana šta je ključno za smanjivanje, pa potom i ukidanje listi čekanja, sagovornica N1 na prvo mesto stavlja kadar, a potom ispravnost tehničke opreme.

Dr Đokić kaže da je za pohvalu ulaganje u infrastrukturu i medicinske objekte, ali da treba ulagati i u ljude.

„Lepše je ljudima da rade u lepim zgradama, a još je lepše kada nisu preopterećeni“, napominje predsednica Sindikata lekara i farmaceuta.

Ulaganje u zgrade od važnosti je i za pacijente, dodaje doktorka. „Čovek mora da se oseća dostojanstveno i kada je bolestan“, zaključila je.