Ekonomija

Povećanje kamate diže rate kredita od Nove godine

Foto: Envato elements

Foto: Envato elements

Fiksna kamatna stopa na ratu za stambene kredite trebalo bi da bude ukinuta od 1. januara.

Finansijski ekspert Vladimir Vasić za Blic objašnjava da je do 31. decembra na snazi odluka Narodne banke Srbije, zbog koje svi koji imaju stambene kredite plaćaju kamatu 4,08.
 
Trenutno Euribor, referentna kamatna stopa koja utiče na stambene kredite, iznosi 3,28 odsto. Objašnjava da je prethodne godine bio u minusu od 0,55 odsto, a potom skočio na gotovo četiri odsto.
 
"Za 150.000 ljudi u Srbiji koji imaju stambene kredite, euribor predstavlja ključnu komponentu u svojoj mesečnoj rati. Pri trenutnoj vrednosti od 3,28 odsto, dodaje se marža banke koja se kreće između jedan i tri procenta. To znači da ukupna kamatna stopa može dostići između 4,28 i 6,28 odsto, u zavisnosti od banke. Ukoliko uzmemo gornju granicu, kamatne stope bi znatno skočile bez intervencije NBS", objašnjava Vasić.
 
Narodna banka Srbije je najavila da će od 1. januara stupiti na snagu zakon kojim će se fiksirati kamatne stope na pet procenata.

"Iako to znači porast za trenutnu stopu od 4,08 odsto, to je i dalje niže nego potencijalnih 6,28 bez ovih zaštitnih mehanizama. Recimo, za stambeni kredit od 50.000 do 70.000 eura, povećanje od procenat može povećati mesečnu ratu između 5.000 dinara. Ovaj dodatak nije zanemarljiv za mesečni budžet", ističe Vasić.
 
Da nije ovih mera NBS, zajmoprimci bi sada osećali značajniji finansijski teret. Naime, povećanje kamatne stope od jedan odsto direktno utiče na povećanje mesečnih rata, čineći kredite teže podnošljivima za prosečnog građanina. 
 
Međutim, mehanizmi zaštite poput fiksiranja kamatne stope na pet odsto pružaju određenu stabilnost i smanjuju mogućnost drastičnih povećanja.
 
"Optimalna situacija bi bila da kamatne stope ostanu na 4,08 odsto, dok Evropska centralna banka (ECB) postepeno smanjuje euribor. Takvo smanjenje bi omogućilo značajan boljitak za zajmoprimce, ali se očekuje smirivanje situacije tek u naredne dve godine", kaže Vasić.
 
Napominje da, iako povećanje od 4,08 na 5 odsto nije idealno, izbegnut je teži scenario od 6,28, pružajući građanima određenu finansijsku sigurnost.
 
"Mislim da je verovatno da se taj minus od 0,55 odsto neće ponoviti. Novac mora da ima svoju cenu i on mora da bude negde oko dva od 100 euribora", navodi Vasić.