Žene u Srbiji obavljanjem neplaćenog rada stvaraju petinu BDP-a

Milana Rikanović, direktorka agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost žena u Srbiji za N1 kaže da se statistika u srbiji ne razlikuje puno u odnosu na globalnu, koja pikazuje da žene 18 odsto svog vremena provode na neplaćenim poslovima.

Ona objašnjava da je nevidljivi neplaćeni rad sve ono što radimo da reprodukujemo svoje porodice, održavamo kućni prostor, kupujemo i pripremamo proizvode u domaćinstvu, brinemo o članovima domaćinstva, bilo da su to deca, stariji roditelji ili članovi porodice sa invaliditetom, rad u poljoprivrednim porodičnim gazdinstvima…

„To samo po sebi nije sporno. Ono što jeste sporno, u stvari, možda bi prava definicija neplaćenog rada bila da ona predstavlja transfer ili prebacivanje vrednosti koje stvaraju žene ka društvu i privredi“, objašnjava ona.

Taj rad je, prema njenim rečima, jako neravnomerno raspoređen, a kako navodi, dva su važna razloga za to.

„Jedan su te rodne uloge i stereotipi gde se podrazumeva i govori da je prirodno da nešto žene rade. Pa mi imamo žene koje imaju decu ispod sedam godina koje rade preko osam sati dnevno, jer se podrazumeva i smatra se prirodnim da je to nešto što žene rade. A zapravo nije prirodno, nego su to rodne uloge i stereotipi o tome šta treba da rade žene, šta treba da rade muškarci. Drugi važan aspekt tiče se društva i sistema – to je nedostatak javno dostupnih usluga. Mi nemamo dovoljno vrtića, nemamo dovoljno dnevnih boravaka za starije, za osobe sa invaliditetom, i kada god nema javno dostupnih, priuštivih usluga, takve stvari u ekonomiji nege preuzimaju žene“, kaže Rikanović.

U 2022. u Srbiji 373 muškarca uzela odsustvo radi nege dece
Objašnjava i da je UN Women sprovela istraživanje o monetarnoj vrednosti, odnosno o tome koliko novca žene stvaraju u neplaćenom sektoru, dodajući da je u Srbiji to 21,5 odsto BDP-a.

„To nam pokazuje da se u tom neplaćenom prostoru, u neformalnom prostoru stvara ogromna vrednost koja nije priznata, nije prepoznata i od nje žene nemaju koristi“, kaže ona.

Rikanović navodi i da su u 2022. u čitavoj Srbiji 373 muškarca uzela odsustvo radi nege dece.

„To vam pokazuje da sve one bebe koje su se te godine rodile, 373 muškarca su preuzela odsustvo, a sve ostalo su bile žene. Moramo da menjamo norme, na primer, Švedska je dobar primer toga. Kada je uvela odsustvo radi nege dece koje ne može da se prebaci na supružnika, može da ga koristi samo otac, a deo samo majka, mnogo više su se muškarci uključili u odgajanje te male dece. Takođe, usluge u zajednici su izuzetno važne. Čak i kod nas imamo dobrih praksi gde su inovativne usluge u zajednici, naročito za vreme korone, se to pokazalo, nadomestile različite vrste nedostataka javnih usluga i smanjile ženama neplaćeni rad“, kaže direktorka agencije UN.

Kao primer dobre prakse, ona navodi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je prepoznao neplaćeni rad, uvodeći metodologiju za praćenje i merenje neplaćenog rada i obavezu svih lokalnih samouprava da prepoznaju šta je to neplaćeni rad i koje usluge su tu potrebne.

Zbog svega ovoga, Agencija UN za rodnu ravnopravnost žena u Srbiji 29. novembra, na Međunarodni dan negovanja podrške, organizuje akciju kojom poziva sve žene da svojim neradom ukažu na njihov rad.

„Imaćemo performans zajedno sa ministarkom bez portfelja, zaduženom za rodnu ravnopravnost, Tatijanom Macurom, i zajedno ćemo sa nekim influenserima, nekim našim saveznicama, ženskim nevladinim organizacijama da pozovemo sve žene da taj dan simbolično prestanu da rade i da time pozovu na rušenje stereotipa i normi, na bolju socijalnu infrastrukturu i na vrednovanje neplaćenog rada“, kaže Rikanović.