Ekonomija
Nacionalna asocijacija potrošača: Šta kupci da urade, ako se dokaže da je bilo nameštanja cena?
Foto: EnvatoElements/Ilustracija
Istraga o četiri trgovinska lanca, koju je pokrenula Komisija za zaštitu konkurencije, jeste iznenađujuća i verovatno iznuđena reakcija države, ali i pokazatelj onoga sa čime se potrošači suočavaju kad god odu u prodavnicu, smatra Zoran Nikolić iz Nacionalne asocijacije potrošača Srbije.
Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri trgovinska lanca, zbog sumnje da su dogovarali cene za 35 proizvoda. U pitanju su Delez, Univereksport, Merkator S i DIS, piše N1.
Istovremeno, da li je došlo do kartelskog udruživanja trgovaca istražuje tužilaštvo.
Zoran Nikolić iz Nacionalne asocijacije potrošača Srbije kaže da se sada vidi ono što živimo poslednjih nekoliko godina.
„Sve nas je iznenadilo to što je Komisija uopšte reagovala. Hajde samo malo da se vratimo unazad. Ministarstvo trgovine, odnosno Vlada, prošle godine je kroz akciju ‘Bolja cena’ zapravo reagovalo na određene nepravilnosti na tržištu i pokušalo malo da ublaži inflatorni udar. To je bio početak jednog signala da se nešto ozbiljno dešava“, kaže on.
Zatim je, dodaje, u avgustu ove godine Narodna banka Srbije izašla sa neverovatnim rezultatima istraživanja – da su marže u trgovinskim lancima neverovatne.
„I onda smo dobili ove jeseni ponovo jednu intervenciju Vlade kroz ‘Najbolju cenu'“, podseća.
Ipak, ističe da država nikada ne bi trebalo da se meša već da stvori realne ekonomsko-tržišne uslove za svakog igrača.
„Ovakva intervencija države je pokazatelj da je država morala ovako da reaguje, iako joj nije bilo svejedno. Ali je to jasan signal da na tržištu Srbije nešto ozbiljno ne valja. I ovaj postupak Komisije je uveliko zakasnio. Dakle, tvrdim da je Komisija za zaštitu konkurencije u poslednjih nekoliko godina morala kvartalno da ima određene analize, određene rezultate i javnost da obaveštava o tome“, ističe.
Nikolić kaže da je jasno da trgovci treba da zarade, ali da mora postojati i poštovanje pravila konkurencije i zaštita potrošača.
„Kada dođemo u situaciju da treba nekoga da kaznite, zato što nešto nije radio kako treba, postavite pitanje zašto mu je dopušteno da to radi? Ali nema lakog odgovora. Podsetio bih da od top 10 vodećih maloprodajnih evropskih lanaca – imamo jednog jedinog ovde. A oni su prisutni u zemljama koje su manje od nas. I tu nešto ponovo govori da na tržištu Srbije ne vlada tržišna utakmica i nisu ista pravila za sve“, naveo je Nikolić.
S obzirom da će sve ovo, kako kaže, biti teško dokazati, te da se istovremeno odvija i reizbor članova saveta Komisije, smatra da je previše slučajnosti u ovom slučaju.
Šta mogu da urade potrošači?
„Stalno poručujem trgovcima – nemojte na hrani toliko zarađivati. Znate koliko je tužno kada vidimo da velika većina stanovništva kupuje prehranu na akcijama?“, kaže on za N1.
Potrošači mogu i sami da nešto urade – kada čuju ovakve priče, neka ih upamte i sutra dobro razmisle u koju će prodanicu ući, navodi on.
„Tu se ne postavlja pitanje cene. Mi ćemo možda za isti novac kupiti proizvod kod drugoga, ali ćemo poslati jasnu poruku, kroz pad prometa velikih trgovina. Hajde, makar malo, zaobiđimo one trgovine za koje se dokaže da su povećale cene. Ovo je dobra poruka za potrošače.
Upitan o visini marži u Srbiji, Nikolić kaže da smatra da na kraju uvek najmanje zaradi primarni proizvođač.
„To su naši poljoprivrednici, koji vrlo dobro znaju koliko čega moraju da ulože, da bi na kraju prodali. Čist primer je, recimo, mleko. Mi svi znamo koliko se litra mleka sada plaća, a litra mleka koliko je u samoj maloprodaji. Dakle, ako zaista hoćemo da pošaljemo jednu jasnu poruku i da ogulimo sve od početka do kraja, mi moramo izaći sa jednom vrlo prostom matematikom. Dakle, od primarnog proizvođača, od seljaka moramo saznati koliki put to mleko prelazi i koliko ko zarađuje“, savezuje on.