Prag rizika od siromaštva bio 29.100 dinara: Koliko ljudi je prošle godine imalo niže prihode?

Srbija je još jedan 17. oktobar, kada se obeležava Svetski dan borbe protiv siromaštva, dočekala sa skromno pozitivnim rezultatima.

Naime, Republički zavod za statistku (RZS) objavio je nove podatke koji pokazuju da je u Srbiji prošle godine 19,9 odsto građana živelo u riziku od siromaštva.

Stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat lica čiji su prihodi niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2023. godini iznosio 29.100 dinara prosečno mesečno, za jednočlano domaćinstvo.

 
Dakle iako je ovaj broj u poređenju sa 2022. godinom niži za 0,3 procentna poena, gotovo petina naših građana još uvek je bila u ovom riziku.

Ukoliko pogledamo podatak koji meri stopu rizika od siromšatva ili socijalne isključenosti, on je bio na 27,2 odsto. Iako je i u ovoj kategoriji zabeležen pad u odnosu na godinu pre od 1,8 procentnih poena, i dalje smo iza većine zemalja EU.

 
Iza nas su, prema podacima Evrostata, bile samo Rumunija sa 32 odsto i Bugarska sa 30 odsto. Ostale zemlje EU imale su niži procenat onih koji su u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti.

Kada se uzme konkretan broj, u našoj zemlji u riziku od siromaštva prošle godine živelo je više od 1,3 miliona građana, dok je u riziku od siromaštva i socijalne isključenosti bilo skoro 1,8 miliona.

 
Ono što je, takođe, bitno naglasiti, jeste da i nejednakost u Srbiji opada. Ali, opet, neznatno.

Prema podacima RZS, Džini koeficijent Srbije, koji pokazuje stopu nejednakosti, je prošle godine bio na 31,7, pri čemu je 100 potpuna nejednakost, dok je nula potpuna jednakost.

Podaci pokazuju da smo i na ovoj skali napredovali, odnosno da je ovaj koeficijent smanjen za 0,9.

Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković navodi za Danas da ovaj pozitivan statistički pad koji beležimo nije pravi odraz situacije.

 
„Mi imamo problem jer su nam nefleksibilne cene i rastu više nego inflacija, zatim imamo kurs dinara u odnosu na evro koji je visok, a imamo i  činjenicu da nam ono što najviše utiče na standard, posebno najsiromašnijih građana, raste do tog nivoa da su nam sad cene hrane ovde više nego u Nemačkoj“, ukazuje on.

Stojiljković pojašnjava da postoji i druga stvar, a to je „čudna veza“ između rasta, kretanja nejednakosti i kretanja siromaštva.

„Možete imati snažan rast koji redukuje siromaštvo, ali uvećava jako nejednakost, što je primer kod Kine“, objašnjava naš sagovornik.

Naš primer je ipak drugačiji, dodaje on.

 
„Naš slučaj je relativno stagnantan razvoj, dakle mi smo na visokom nivou održanog, odnosno stagnantnog i siromaštva i nejednakosti“, navodi Stojiljković.

Problem, prema njegovim rečima, može da se reši samo ukolio imamo održiv, efektivan razvoj, kombinovan sa merama socijalno-ekonomske politike koji redukuju nejednakosti i da se dobro targetira siromaštvo.

„Bacanje padobran novca“ koje smo imali, kako ukazuje, nije najbolje rešenje za to.

„Ono održava, odnosno ne povećava siromaštvo i nejednakost, ali ni ne doprinosi njihovom značajnijem opadanju, što nam govore i podaci“, kaže Stojiljković.

Stanje može da se promeni, kako naglašava, samo ukoliko imamo održiv, dugoročan i optimalan razvoj.

„Potrebne su nam stope rasta koje su preko četiri ili pet odsto, sa adekvatnim merama. Recimo uvođenjem poreza koji su proporcionalni prihodima, a ne linearni i sa targetiranjem najsiromašnijih grupa, da se to efektivno smanji“, savetuje Stojiljković.

Sa ovako stagnantnim razvojem, kako upozorava, nema ni značajnijeg smanjivanja siromaštva i nejednakosti.

„U Kini postoji relativno značajan dugoročni razvoj i visoka nejednakost, ali nema siromaštva. A kod nas je slučaj drugačiji, jer mi ne možemo da se oslobodimo dosta visokog stagnantnog siromaštva“, pojašnjava naš sagovornik.

Zbog toga smo, prema njegovim rečima, u vrhu zemalja u Evropi sa najvećim siromaštvom i stopama nejednakosti.

„Ranije je postojala ta pretpostavka da treba podići nejednakost da bi se stimulisala pojava bogatih i da onda njihovo preduzetništvo smanji siromaštvo, ali to ekonomska nauka nije dokazala kao pravilo“, zaključuje Stojiljković.

 
Sličnog viđenja situacije je i viša pravna savetnica u Inicijativi A11 Nađa Marković.

„Stopa rizika od siromaštva se u 2023. godini smanjila za neznatnih 0,3 procentnih poena, što i dalje ne menja činjenicu da je svaki peti građanin Srbije na pragu rizika od siromaštva“, ukazuje ona.

Naša sagovornica upozorava da su troškovi života sve veći.

„Uprkos tome što se novčani iznos za pokrivanje praga rizika od siromaštva povećao za zanemarljivih 2.500 dinara, to i dalje nije dovoljan iznos da pokrije rastuću inflaciju, odnosno sve veće troškove života, što dovodi do zaključka da prosečno domaćinstvo ne može dostojanstveno da preživi mesec“, kaže Marković.

Na ovaj način se, prema njenim rečima, ne samo održava, već i produbljuje siromaštvo u Srbiji.

Ona podseća i na podataka da ispod linije apsolutnog siromaštva u našoj zemlji živi oko 800.000 ljudi.

„Dok, s druge strane, negde oko 167.000 građana ostvaruje pravo na novčanu socijalnu pomoć, što govori o tome da je ogroman broj pojedinaca van sistema socijalne zaštite“, upozorava Marković.