Ekonomija
Država za izgradnju Nacionalnog stadiona i Expa zemljište plaća pola miliona evra po hektaru
ilustracija/pixabay
Troškovi za eksproprijaciju zemljišta na kojem će biti izgrađeni Nacionalni fudbalski stadion i objekti za izložbu Expo 2027. iznose oko 12 miliona evra, potvrdilo je Državno pravobranilaštvo Srbije.
Dokumentacija do koje je po Zakonu o dostupnosti informacija došao Radio Slobodna Evropa (RSE) pokazuje da je Poreska uprava procenila da vrednost tog zemljišta u opštini Surčin iznosi 500.000 evra po hektaru.
Kako piše RSE, u predgrađu Beograda, na jednom od trenutno najvećih gradilišta koje se proteže na oko 350 hektara, do pre samo tri godine bile su njive, šume i kanali kategorisani kao poljoprivredno zemljište.
Odluku države da se na ovom prostoru gradi Nacionalni stadion i sajamski kompleks za Expo pratilo je i usvajanje novih planskih dokumenata te su nekadašnje oranice postale građevinska zona.
Na taj način je ovom zemljištu znatno uvećana vrednost, a samim tim i troškovi otkupa zemljišta za potrebe realizacije ovih projekata.
Radio Slobodna Evropa je po Zakonu dobio rešenje Poreske uprave u kojem je utvrđeno da neuređeno građevinsko zemljište u opštini Surčin vredi 6.174 dinara (50 evra) po metru kvadratnom, odnosno oko pola miliona evra za jedan hektar.
Najveći deo zemljišta bio je u vlasništvu države, ali je predviđena zona gradnje zahvatila i niz parcela privatnih lica i kompanija, a kako je navedeno, među vlasnicima zemljišta koja se otkupljuje u Surčinu bila je i kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata "Al Dahra".
To zemljište nekada je pripadalo državnoj kompaniji Poljoprivredni kombinat Beograd (PKB) koju je 2018. kroz proces privatizacije kupila arapska kompanija kupujući tako i deo imovine preduzeća, prenosi 021.rs pisanje RSE.
Slučaj arapske kompanije
Do privatizacije 2018. godine, korporacija PKB koristila je oko 30.000 hektara zemljišta u više opština. Kompaniji "Al Dahra" prodato je 17.000 hektara a za Insajder TV, predstavnici vlasti su tada tvrdili da je iz privatizacije izuzeto zemljište koje će državi biti potrebno u budućnosti.
Arapska kompanija je 2018. zemljište PKB-a kupila po ceni od 4.700 evra po hektaru.
Kako pokazuju podaci katastra na području gradnje nalazile su se i parcele koje su u privatizaciji prodate kompaniji "Al Dahra", piše RSE. U prostornim planovima za Expo i Nacionalni stadion navodi se da ovi projekti obuhvataju delove parcela "Al Dahre" ali ne i tačne površine tih delova.
Zbog preparcelizacije zemljišta, na osnovu podataka iz katastra nepokretnosti trenutno nije moguće precizno utvrditi koliko je zemljišta ove kompanije otkupljeno.
Na pitanja o postupku eksproprijacije i procenjenoj vrednosti zemljišta, odgovore za RSE nisu dali iz Vlade Srbije, kao ni iz Ministarstva finansija.
S druge strane, iz kompanije "Al Dahra" za RSE navode da oni državi nisu prodavali zemljište u Surčinu.
"Al Dahra državi Srbiji nije prodavala zemljište za potrebe projekta Expo 2027", tvrde u odgovoru e-mailom iz ove kompanije.
Uvidom u katastar može se utvrditi da je ova firma do marta meseca bila vlasnik zemljišta obuhvaćenog planovima za izgradnju objekata za izložbu Expo. Sada se na delovima tih parcela kao vlasnik upisala Republika Srbija, ali je istovremeno ostatak poljoprivrednog zemljišta "Al Dahre" u Surčinu upisan kao vlasništvo kompanije "New International Investments 011".
Firma "New International investments 011" u vlasništvu je kompanije "Serbia Real Estate Holding" koja je kao i "Al Dahra" registrovana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Predsednik nadzornog odbora firme "New International Investments 011" je Khedaim Abdulla Saeed Faris Alderei, koji je istu funkciju do aprila 2022 obavljao u "Al Dahri".
Za RSE iz kompanije "New International investments 011" nisu odgovorili na pitanja da li je država od njih otkupila zemljište koje je do nedavno pripadalo "Al Dahri" kao i koliko je tačno zemljišta otkupljeno.
O detaljima transakcije između dve arapske firme nisu želeli da govore ni u kompaniji "Al Dahra" zbog "poverljivosti ugovora sa kupcem".
U odgovoru za RSE naveli su samo da je manji deo zemljišta u Surčinu prodat u cilju "optimizacije poslovanja".