Društvo

Uvoz meda u Srbiju porastao tri puta

Foto/tegla meda/Pixabay ilustracija

Foto/tegla meda/Pixabay ilustracija

Srbija je šesta u svetu po potrošnji meda, a učestvuje tek sa 0,4 odsto u ukupnoj svetskoj proizvodnji i dva odsto u Evropi. U prva tri meseca ove godine izvezeno je 425 tona meda, 19 odsto manje nego prošle godine, dok je uvoz porastao preko tri puta na 178 tona. Med se najviše izvozi u Norvešku, Italiju i Crnu Goru, a uvozi iz Rusije, Novog Zelanda i Grčke.

Od početka ovog veka proizvodnja meda u svetu je povećana preko 20 puta. Najveći proizvođač je Kina, sa više od 9,2 miliona pčelinjih društava i godišnjom proizvodnjom od oko 500.000 tona meda.

Sa druge strane, najviše meda se konzumira u Centralnoafričkoj Republici, čiji stanovnik u proseku pojede 3,12 kilograma meda godišnje, potom slede Grčka (2,46 kg) i Litvanija (2,25 kg). 

Na teritoriji Balkana, prvo mesto zauzimaju Hrvati sa 2,24 kg, potom Albanci (1,9 kg), Srbi (1,82 kg), Makedonci (1,63 kg) i Slovenci (1,57 kg). 

Prosečan Crnogorac pojede godišnje 1,36 kg, koliko i stanovnik Estonije, Irske, Češke, Kipra i Turske, prenosi Biznis&Finansije.

Koliko je med „popularan“ u Srbiji?

Popis poljoprivrede iz 2023. godine pokazuje da je broj košnica bio oko 1,3 miliona, što predstavlja rast od 38 odsto u odnosu na 2018. godinu – a najveći broj košnica, oko pola miliona, nalazi se u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.

U našoj zemlji je u poslednjih deset godina prosečno proizvedeno 7.780 tona meda godišnje, s tim što se proizvodnja kretala u rasponu od 4.383 do čak 12.263 tone. 

Proizvodnja meda u 2023. godini iznosila je 11.400 tona i bila je za petinu manja nego godinu ranije.

Ukupan izvoz meda iznosio je 1.500 tona, u vrednosti od 6,9 miliona evra, što je za 12 odsto manje nego 2022. godine.

Uprkos nižoj proizvodnji, tokom 2023. zabeležen je manji otkup meda za 35 odsto u poređenju sa prethodnom godinom, dok je u odnosu na petogodišnji prosek otkup pao za 46 odsto.

Do smanjenja otkupa je došlo jer su proizvođači čuvali med, očekujući bolju otkupnu cenu, te su time stvorene zalihe, prenosi B&F.

Potrošnja meda u EU
Evropska unija troši više meda nego što proizvede, te oko 40 odsto ove namirnice nabavlja iz uvoza.

Kako navodi Eurostat, EU je tokom poslednje decenije povećala uvoz meda za 20 odsto, a izvoz za 14 odsto.

Najviše meda iz EU je izvezeno u Veliku Britaniju, oko 17 odsto ukupnog izvoza, a potom u Saudijsku Arabiju, Švajcarsku, SAD i Japan.

Prethodne godine, Španija je postala najveći izvoznik meda u EU, sa izvezenih 7.100 tona, a slede Nemačka, Rumunija, Mađarska i Grčka.