Posle odluke Skupštine Srbije ekološki aktivisti najavljuju vaninstitucionalnu borbu

Sa druge strane, iz kompanije Rio Tinto, međunarodnog rudarskog giganta, kažu za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ne komentarišu političke procese, ali da podržavaju dijalog na osnovu činjenica.

Skupština Srbije 10. oktobra nije prihvatila opozicioni Predlog o izmenama i dopunama Zakona o rudarenju i geološkim istaživanjima, kojim je opozicija tražila zabranu istraživanja i eksploatacije litijuma i bora.

Protivnici iskopavanja litijuma u Srbiji okupljeni oko dela parlamentarne opozicije i ekoloških pokreta najavili su 11. oktobra nastavak vaninstitucionalne borbe protiv rudarskog projekta kompanije Rio Tinto u zapadnoj Srbiji.

"Sve što smo mogli institucionalno mi smo upotrebili u tri-četiri godine unazad", rekao je o skupštinskoj raspravi Zlatko Kokanović iz ekološkog pokreta "Ne damo Jadar" novinarima ispred Skupštine Srbije.

Sa druge strane, iz kompanije Rio Tinto saopštili su za RSE da podržavaju "uspostavljanje dijaloga na temu litijuma na osnovu činjenica".

Poslanici Skupštine Srbije raspravljali su četiri dana o Predlogu izmena i dopuna Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji su predložila 86 poslanika opozicije.

Ovaj predlog predviđao je zabranu istraživanja i eksploatacija ruda bora i litijuma, čime bi se stavila tačka na projekat "Jadar", odnosno planove kompanije Rio Tinto da otvori rudnik litijuma u zapadnoj Srbiji.

Do predloga je došlo nakon niza protesta u pedesetak gradova Srbije protiv rudarenja litijuma, a zbog bojazni od posledica koje bi rudnik ostavio na životnu sredinu.

'Nastavak borbe van institucija'
Aktivistkinja Ljiljana Bralović rekla je 11. oktobra novinarima da se nije ni očekivalo usvajanje zakona koji je opozicija predložila u Skupštini.

Poslanica opozicionog "Ekološkog ustanka" u Skupštini Srbije i predstavnica predlagača zabrane istraživanja i eksploatacije bora i litijuma Danijela Nestorović rekla je tada da je njena uloga bila da predoči građanima "koliko je projekat (Rio Tinta) štetan".

"Opozicija je (u ovome) bila ujedinjena bez obzira na političke razlike", istakla je ona.

Šta je saopštio Rio Tinto?
Na upit RSE za komentar o neusvajanju predloga o zabrani eksploatacije litijuma, iz kompanije "Rio Tinto" su odgovorili da ta kompanija "ne učestvuje niti komentariše političke procese u bilo kojoj zemlji, pa tako i u Srbiji".

"Ostajemo otvoreni da razgovaramo sa svim zainteresovanim stranama na temu predloženog projekta kao i o planiranim merama zaštite životne sredine i koristima koje bi projekat mogao da donese lokalnoj zajednici i Srbiji", rekli su za RSE 10. oktobra.

Iz ove kompanije su ranije za RSE naveli da bi eventualna zabrana eksploatacije litijuma "predstavljala presedan jer bi zahtevala temeljne promene u zakonodavnom okviru koji reguliše rudarske aktivnosti i eksploataciju mineralnih resursa".

Kako je tekla rasprava u Skupštini Srbije?
Četvrtog dana rasprave o zabrani eksploatacije litijuma, od prisutna 214 poslanika, njih 84 su glasala za, 128 protiv, uzdržanih nije bilo, dok dvoje poslanika nije glasalo.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović je na kraju rasprave pozvala poslanike da ne glasaju za zakon jer bi, prema njenim rečima, to "dovelo do višestrukih posledica, ne samo po ekonomiju, već i po geopolitički položaj Srbije".

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je tokom rasprave 8. oktobra optužila opoziciju da se služi "jasnim i otvorenim lažima" i da "širi paniku".

Ona je tokom rasprave navela i da nije čula argumente zašto opozicija unapred traži zabranu istraživanja i eksploatacije litijuma i bora kada kompanija nije završila studiju o uticaju tog rudnika na životnu sredinu.

Sa druge strane, predstavnici opozicije govorili su o, kako tvrde, negativnim posledicama po životnu sredinu ukoliko bi rudnik bio otvoren.

Šta je prethodilo skupštinskoj raspravi?
Do predloga o zabrani eksploatacije litijuma je došlo nakon niza protesta u pedesetak gradova Srbije, koji su ove godine počeli u junu, protiv planova kompanije Rio Tinto da otvori rudnik u zapadnoj Srbiji.

Inače, ova kompanija je 2004. na zapadu Srbije otkrila rudu "jadarit" – kombinaciju litijuma i bora, a rezerve ovog metala procenjene su na preko 158 miliona tona.

Rio Tintov rudnik litijuma bi mogao da počne sa radom 2028. ako kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole, prema ranijim najavama vlasti.

Prvi masovni protesti protiv rudnika litijuma, na poziv ekoloških organizacija u Srtbiji, počeli su u jesen 2021. kada su organizovane blokade i međunarodnog autoputa.

Nakon tih protesta, Vlada Srbije je 2022, kada je na njenom čelu bila Ana Brnabić, stopirala projekat i poništila dozvole Rio Tintu.

Međutim, Ustavni sud je 11. jula proglasio neustavnom uredbu Vlade Srbije o zaustavljanju projekta Rio Tinta, a nekoliko dana kasnije, Vlada je donela odluku koja ponovo otvara mogućnost za realizaciju projekta rudnika.

To je izazvalo novu seriju protesta koji su započeli u Loznici 28. juna, a zatim su se proširili na više desetina gradova u Srbiji, da bi se najveći protest održao u Beogradu 10. avgusta.

Zvaničnici Srbije su u međuvremenu sa Evropskom unijom 19. jula u Beogradu potpisali Memorandum o kritičnim sirovinama tokom posete potpredsednika Evropske komisije Maroša Ševčovića i nemačkog kancelara Olafa Šolca.

Šolc je tom prilikom rekao da je litijum važan za mobilnost u budućnosti, kao što je nafta bila do sada.

On je rekao i da će se projekat rudnika na zapadu Srbije sprovoditi "uz poštovanje najviših standarda zaštite životne sredine".

Litijum se koristi za proizvodnju baterija za električne automobile, mobilne telefone i laptopove. Evropska unija, koja većinski zavisi od Kine kada je taj resurs u pitanju, svrstala ga je u kritične sirovine.