Poljoprivrednici o kalkulacijama države sa subvencijama: Biće posna setva

Na sastanku je Ministarstvo poljoprivrede dalo izbor – ili odmah isplata 10.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme bez pravdanja troškova ili 17.000 dinara sa pravdanjem troškova i sa isplatom za pola godine-godinu, prenosi Danas.
 
Jedna od grupa udruženja je čak pozvala sve poljoprivrednike na opšti protest 1. novembra.
 
Nedeljko Savić iz Udruženja poljoprivrednika Stig, jednog od pet udruženja koja su pozvala paore na protest, podsetio je da je ranije dogovoreno da se do 15. oktobra donese pravilnik, a da se do 1. novembra rapsiše javni poziv za drugi deo subvencije za sertifikovano seme i na kraju da se do kraja godine isplati novac.
 
"Sva udruženja su se ujedinila oko toga da odbiju ponudu Ministarstva, a i oni koji su u startu pristali, posle su odbili. Šta će biti tek ćemo videti. Ima do 1. novembra još vremena, treba da vidimo da li će raspisati javni poziv. Što se tiče pregovora, mi imamo uslov, nek dođu iz ministarstva i vlade u Požarevac pa nek objašnavaju ljudima zašto ne poštuju sporazum koji su postigli sa poljoprivrednicima još prošle godine", poručuje on.
 
U međuvremenu obećanje bivše ministarske poljoprivrede i bivše premijerke u novembru prošle godine da će isplatiti 17.000 dinara po hektaru za seme dovelo je do toga da su prodavci semena povećali cene za 20 do 30 odsto.

"Seme je poskupelo posle obećanja, a mi pare nismo dobili. Sada je setva u toku, a ljudi se još nisu razdužili za prošlu setvu. Čekaju ovaj drugi deo za seme", napominje Savić.
 
Mileta Slankamenac iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije ističe za Danas da poljoprivrednici loše stoje finansijski.
 
"Biće posna setva. Nećemo stavljati dovoljno đubriva. Bacaće ko i koliko bude mogao", ističe on.
 
Zoran Milićević iz Udruženja SPAS koje okuplja brojna udruženja, a posebno ona južno od Save i Dunava ukazuje da su ove subvencije usmerene pre svega prema ratarima, a ne i stočarima, povrtarima i voćarima.
 
"Subvencije za sertifikovano seme će pre svega koristiti ratarima i to iz Vojvodine, Mačve, Braničeva, gde su veći posedi. Međutim, mislim da ćemo svi mi biti u još većem problemu sledeće godine. Stoke je sve manje, sad opet imamo i afričku kugu, neće imati ko da potroši toliko žito. Ponovo će ga izvoziti i to jeftino i hraniti stočni fond u drugim državama, a onda ćemo mi skupo plaćati da uvezemo meso i mleko i prerađevine iz inostranstva", napominje on.
 
Milićević ukazuje da je prošle godine dato iz budžeta za poljoprivredu milijardu evra, a uvezli smo za 600 miliona evra mesa i mesnih prerađvina i mleka i mlečnih proizvoda.
 
"Problem je više u strukturi subvencija, nego u njihovom obimu", zaključuje on dodajući da to ide na ruku uvozničkom lobiju.
 
Milićević apeluje da se veće subvencije daju voćarima i povrtarima i pre svega stočarima. Otud je jedan od njihovih zahteva i isplata 100.000 dinara po junici.