Društvo

Demostat: Trećina ispitanika koji podržavaju vlast nisu protiv antilitijumskih protesta

Foto: S.Lisac

Foto: S.Lisac

Ispitanici koji kažu da su im bliže partije vlasti najčešće biraju odgovor „Preteruje se sa protestima protiv otvaranja rudnika litijuma i MHE“ – 67%; taj isti odgovor bira samo 5% ispitanika koji su rekli da su im bliže opozicione partije, navodi se u istraživanju Demostata.

Demostat navodi da s druge strane, ispitanici kojima su bliže opozicione partije najčešće biraju odgovor protesti su opravdani ali ne učestvujem u njima – 54%, a taj isti odgovor bira samo 5% onih kojima su bliže partije na vlasti, prenosi N1.

Razlika između ove dve grupe ispitanika je još izrazitija i istosmerna u slučaju postotka onih koji učestvuju na protestima. Skloni opoziciji učestvuju na protestima sa 23%, a oni skloni partijama vlasti sa 0,2%.

Glavni istraživač Srećko Mihailović rekao je danas na konferenciji za novinare da kada se pogledaju svi ispitani,  31 odsto ispitanih smatra da se preteruje sa protestima zbog litijuma i mini hidroelektrana, a 23 odsto kažu da ih protesti ne interesuju.

Kako se navodi u dokumentu „Nema sumnje da je odnos prema otvaranju rudnika litijuma prevashodno političko pitanje iako bi narod hteo da to bude pitanje o kojem će da odlučuje struka. No, pitanje litijuma jeste političko pitanje, bez obzira na distanciranje protestanata od politike i političara, barem doskora. Isto kao što je činjenica da nema poželjne finalizacije protesta bez partijskog učešća.

Politički aktivizam naroda dolazi do punog izražaja kada narod karakterišu jake frustracije činilaca zadovoljstva životom, potom značajno nezadovoljstvo politikom i političarima u raznim oblastima koje političari organizuju i uređuju, i na kraju visokim nepoverenjem u rad i rezultate rada političkih institucija. Sinergetske relacije ova tri sindroma emocija, stavova i eventualno ponašanja, po pravilu generiše spremnost za učešće u relevantnim društvenim akcijama. Ali, ova tvrdnja važi samo za narode sa autoritarnom političkom kulturom.

Stručnjacima u oblastima rudarenja i zaštite životne sredine najviše veruje 65 odsto ispitanika. Međutim, kako navode u Demostatu, pitanje je kako tumačiti ovo dvotrećinsko poverenje koje se daje stručnjacima.

„Podatak bi imao smisla kad bi stručnjaci imali jasno i većinsko i narodu razumljivo tumačenja raspoživih podataka: za ili protiv rudnika litijuma. Do sada je vidljivo da se jedan broj stručnjaka priključio onima koji su za kopanja, a drugi deo protivnicima kopanja litijuma“.

U predsednika države najviše poverenja ima sedam odsto ispitanika.

Nikome ne veruje 20 odsto ispitanih, a po tri odsto ispitanika veruje ekološkim aktivistima i opozicionim političarima, rekao je Mihailović.

Mihailović je naveo i rezultate istraživanja o zadovoljstvu građana, prema kojima se 66 odsto izjasnilo da je zadovoljno svojim životom, dok je 11 odsto nezadovoljno.

„Broj zadovoljnih je šest puta veći“, istakao je Mihailović.

Kada je u pitanju zadovoljstvo radom vlasti, gotovo je dva puta više nezadovoljnih nego zadovoljnih (46% nezadovoljnih prema 25% zadovoljnih).