Hil: Litijum je deo budućnosti, a Srbija ima priliku da u toj budućnosti učestvuje

On je dodao da je pravo ljudi da se slobodno okupljaju, ali da su neki od okupljenih na protestima protiv rudnika proruski orijentisani, te da njih ne brine litijum, već kretanje Srbije prema Zapadu. Ipak, ističe da sve ukupno posmatrajući, Srbija odaje utisak zemlje koja se pozicionira kao da je na Zapadu i da se kreće u dobrom pravcu. U intervjuu za N1 Hil je govorio i o dijalogu Beograda i Prištine, kao i o vladavini prava i slobodi medija u Srbiji, i mogućnosti da srpskim državljanima budu ukinute vize za putovanje u SAD.

N1: Došli ste u Srbiju kao ambasador pre dve, nešto više od dve godine. Rekli ste tada, jer ste u ovom regionu unazad skoro dvadeset godina, da ste iznenađeni da Srbija nije napredovala još dalje prema Zapadu. Posle ove dve godine, kako vidite svoj rad u to vreme i da li ste uspeli da ostvarite nekakav napredak u svojoj zamisli da se Srbija pridruži Zapadu?

Hil: Ta odluka je na drugima, da procene da li sam ostvario napredak. Ne sumnjam uopšte da je ovo zapadnjačka zemlja. Naravno, kao i u drugim zemljama, postoje politički problemi sa kojima će Srbi morati da se uhvate u koštac i reše ih. Mislim da je ovo zemlja u kojoj narod gleda prema zapadu. Puno je kompleksnih elemenata koji ne postoje u drugim zemljama. U izvesnoj meri, Srbija je izašla iz nečega što se zvalo Jugoslavija, kada su postojala drugačija gledišta i viđenja sveta. Mislim da toga još ima. Ipak, po meni, Srbija ide prema Zapadu i dospela je dalje nego što je to bio slučaj u prošlosti. Neki od odnosa koji se razvijaju, uključujući sa SAD, ali i sa Francuskom i drugim zemljama su jasan znak da se Srbija, po mom mišljenju, kreće u dobrom pravcu.

N1: Ali tu se radi uglavnom o političkim aranžmanima. Kada je o francuskoj reč, radi se oposlovima u vezi sa rafalima, ali u odnosima sa SAD, gde tačno vidite napredak?

Hil: Pre svega, vozeći se ovde prema vašem studiju, prošao sam pored više zgrada u kojima su smeštene američke kompanije, na primer, u visokotehnološkom sektoru. SAD su poslednjih godina postale najveći trgovinski partner Srbije kada je reč o uslugama. Ako pomislimo na to koliko kilometara razdvaja SAD i Srbiju, to je veliko postignuće. Jasno je da je ovo zemlja koja želi da njene nove, visokotehnološke industrije budu orijentisane ka Zapadu. To Srbija radi sa nama, ali tu su i druge zemlje. Ako budete vozili bilo kojim putem u Vojvodini videćete mnoge fabrike kompanija iz Nemačke ili drugih zemalja. Sve ukupno posmatrajući, Srbija odaje utisak zemlje koja se pozicionira kao da je na Zapadu. Veliko pitanje za srpski narod i za svaku vlast u Srbiji je kada će Srbija ostvariti svoje ambicije da uđe u Evropsku Uniju. Kao Amerikanac, često iznosim stavove o EU, iako to nije naš posao, ali ja bih voleo da se to desi što pre.

N1: S tim u vezi, da li mislite da Srbija ispunjava zahteve Evropske Unije? Svake godine se objavljuje izveštaj o napretku Srbije, i svake godine dobijamo velike minuse u oblastima kao što su vladavina prava, medijske slobode, poglavlje 23…

Hil: Prilično je složeno kada krenete da raščlanjujete, odnosno da prolazite kroz tzv. klastere i poglavlja, to je veliki poduhvat. Ako se malo udaljite i pogledate, kažete da je to veoma lako i da je Srbija prozapadno orijentisana zemlja i da bi trebalo da bude u EU. Mislim da je EU jasno stavila do znanja Srbiji i drugim zemljama da joj je stalo do njihovog učlanjenja, ali da želi da pre toga reši svoje probleme. Jedno od pitanja na kojima će Srbija morati da poradi su neka domaća pitanja, poput vladavine prava, nezavisnosti medija, ali i drugih stvari. Ja na to gledam više kao na pregovore, u kojima se Srbija trudi da pokaže da postiže napredak, i videćemo da li će EU to prihvatiti.

Ceo intervju možete pročitati na N1.