Društvo

Nasilje ređe prijavljuju kad je u kući oružje: Koja je veza između posedovanja oružja i ubistava žena?

Podataka o rasprostranjenosti vatrenog oružja u Srbiji nema, a u proseku oko trećine ukupnog broja femicida počinjeno je njime. Vatreno oružje takođe može biti razlog za neprijavljivanje nasilja od strane žrtve, iz straha od njegove zloupotrebe kažu sagovornice Danasa.

Od početka godine u Srbiji je ubijeno 15 žena, a tokom 2023. godine 28. Počinioci su u najvećem procentu bili partneri ili bliske osobe. Kada se pogleda period od 2011. do 2023. godine u Srbiji je počinjeno 406 femicida, saopštili su u maju ove godine iz Autonomnog ženskog centra (AŽC).

Femicidi u Srbiji, po podacima AŽC, najčešće su počinjeni oruđem (37%) i oružjem (32%), ili su žrtve bile prebijene na smrt (22%) i zadavljene (7%). U 125 slučajeva ubistva su počinjena vatrenim oružjem, pištoljem ili puškom, u 4 slučaja (1%) bombom, i u 124 slučaja (30%) nožem ili skalpelom, dok je 117 učinilaca (30%) odmah nakon ubistva izvršilo samoubistvo, a 44 (11%) su pokušalo da sebi oduzme život.

Sanja Beker, programska direktorka FemPlatza, kaže za Danas da nema podataka o rasprostranjenosti oružja u Srbiji, te da se ne zna koliko ga je legalno u vlasništvu građana. Ipak, ukazuje na postojanje kulta oružja na celom Balkanu.

 
„Ono je i dalje veoma rasprostranjeno, i dalje se gaji taj jedan kult oružja na celom Balkanu. Taj kult nekako je povezan s muškarcima i sa maskulinitetom. Kod nas se, možda za nijansu manje nego ranije, puca na slavljima“, navodi ona.
S tim je saglasna i novinarka Jovana Gligorijević, koja kaže da Srbija, kada je reč o kultu oružja, ne odstupa od regiona jer je, kako navodi, za ceo Balkan karatkteristično pucanje na veseljima što govori u prilog postojanju ovog kulta.

Kako vatreno oružje utiče na prijavljivanje nasilja?
Naše sagovornice saglasne su da prisustvo vatrenog oružja u domovima utiče na prijavljivanje nasilja, kao i da je jedan od faktora za počinjene femicida. Gligorijević navodi da je posedovanje vatrenog oružja je u prva tri faktora rizika od femicida, druga dva su posesivnost (kontrola, ljubomora) i odluka žene da napusti takvog partnera“, navodi Gligorijević.

Žene sa kojima smo mi oko nekih istraživanja koje smo radile razgovarale shvatile smo da žene u kućama u kojima se nalazi oružje retko prijavljuju, odnosno gotovo nikada ne prijavljuju nasilje jer se boje mogućnosti zloupotrebe tog vatrenog oružja“, kaže Beker.

Tamo gde postoji oružje – višestruko povećan rizik od femicida
Programska direktorka FemPlatza dodaje da kada se pogleda prosek u Srbiji – prethodnih godina je oko trećina femicida je počinjena vatrenim oružjem.

"Kada vidite ta neka malobrojna istraživanja svugde su podaci takvi da tamo gde postoji oružje je višestruko povećan rizik od femicida u takvim situacijama“, kaže ona.

Beker ukazuje i na specifičnost femicida počinjenih vatrenim oružjem.

„Šta je specifično kada je u pitanju upotreba vatrenog oružja? Veoma često učinioci femicida oduzmu sebi život. Onda nemamo nikakve postupke iza toga – to se sazna u medijima i to je to. Dalje se o tome ne piše, ne priča jer se ne vodi dalji postupak“, navodi ona.

Više na LINKU.