Ekonomija

Šta za Srbiju znači rejting "BBB-" od agencije "S&P": Dobar put za dobijanje investicija ili otplatu skupih dugova

pixabay/ilustracija

pixabay/ilustracija

Srbija je prvi put dobila investicioni kreditni rejting, na nivou "BBB-", od jedne od tri renomirane svetske rejting agencije "S&P", što znači da ima zavodoljavajuću sposobnost izvršenja finansijskih obaveza i umeren kreditni rizik. To znači i da će zemlja na međunarodnom tržištu kapitala moći jeftinije da se zadužuje, jer je ocenjena kao zemlja koja može na vreme da izmiruje svoje dugove. Šta to znači za građane i privredu?

Investicioni rejting označava procenu boniteta zemlje, kompanije ili finansijskog instrumenta koja sugeriše da su oni relativno sigurni za ulaganje. Kada agencija poput "S&P" Global Ratings dodeli investicioni rejting, to znači da smatra da postoji manji rizik od toga da neće biti u mogućnosti da isplati svoje dugove, piše Insajder.

„Pre svega to znači jeftinije zaduživanje same Republike Srbije na međunarodnom tržištu finansija. Ovde vidim efekte kroz to samu tehničku stvar da ćemo se po nižim stopama zaduživati gde god to bilo, da li na londonskoj berzi ili kod nekih drugih investitora. I drugi efekat je taj psihološki koji investitorima daje veće poverenje za ulaganje u Srbiju“, objašnjava za Insajder Nenad Jevtović, ekonomista Instituta za razvoj i inovacije.

Konkretno, rejting "BBB-", na koji je Srbija unapređena, je najniži nivo investicionog rejtinga, ali i dalje ukazuje na to da je zemlja dovoljno stabilna da bi se smatrala sigurnom za investitore. Stabilni izgledi znače da se ne očekuje pogoršanje u bliskoj budućnosti, ali može doći do dodatnih poboljšanja ukoliko se ekonomski pokazatelji i dalje razvijaju pozitivno.

Ovaj status može pomoći zemlji da pozajmljuje novac po povoljnijim kamatnim stopama na međunarodnim tržištima, privuče veći broj investitora, te ojača svoju ekonomsku reputaciju.

Jevtović navodi da javni dug Srbije nije veliki, ne prelazi 60 BDP-a. I on je ispod granice koja je propisana u Mastrihtu.
„S druge strane možemo pogledati primer Japana koji ima preko 220 odsto javnog duga. Sve ono što stvore i naprave BDP-om tokom godine, oni preko toga 2,2 puta  duguju. Međutim, Japan nije izloženi više riziku i nije nesigurniji od Srbije. Veličina javnog duga je relativni pojam koji je vezan sa velikim brojem faktora“, objašnjava sagovornik Insajdera.

Bušatlija: Investicioni rejting se zloupotrebljava zbog političkog rejtinga

Prema rečima Mahmuda Bušatlije, savetnika za razvoj i investicije, ova tema se zloupotrebljava zbog političkog rejtinga, prikazom rasta BDP.

„Agencija "S&P" Global Ratings jeste podigla dugoročni rejting Srbije sa BB+ na BBB- koje pripadaju spekulativnoj kategoriji, ali je to samo jedna stepenica ka A kategoriji, koja je isključivo investiciona. Da bi se prešlo u A kategoriju, moramo prvo proći BBB rejting. U ovom slučaju, A-3 rejting se odnosi na strane i domaće valute a ne kreditne transfere. „S&P“ izgleda da usvaja stav MMF-a da je dinar stabilan. Na žalost, ta stabilnost se odnosi na evro umesto da dinar bude stabilan prema našoj ekonomiji, jer već skoro 10 godina mi imamo fiksni kurs evra od 117 dinara +/- 0,01 do 0,03 odsto, odnosno 0,1 do 0,3 promila“, navodi Bušatlija.

Sagovornik Insajdera dodaje da ova konstantna „stabilnost“ dinara podseća na „valutni odbor“, koji dovodi do obaranja konkurentnosti naše robe i usluga na inostranom, ali i na domaćem tržištu, a to dovodi do pada životnog standarda stanovništva smanjujući kupovnu moć.

Više pročitajte na LINKU.