Kolike su plate vaspitača i nastavnika: Šta tačno imaju, a šta im se nudi

Član 52 Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju određuje da osnovica za obračun i isplatu plata u vrtićima ne može biti niža od osnovice za obračun i isplatu u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, ali može biti uvećana iz sredstava koje ostvari ustanova ili jedinica lokalne samouprave.

A ta osnovica za sedmi stepen stručne spreme iznosi 86.601 dinar. U većini gradova ovu platu primaju samo vaspitači koji imaju završene osnovne akademske studije i master studije, a njih je manji broj. Tek neke lokalne samouprave priznale su i specijalističke akademske studije kao osnov za najveću platu.

Početna plata vaspitača koji imaju VI stepen stručne spreme, odnosno završenu višu školu, iznosi 74.469. Četvrti stepen stručne spreme, to jest srednja stručna škola vaspitačima i medicinskim sestrama koje rade s decom u jaslicama određuje osnovicu plate od 67.162 dinara.

Rad vrtića nemoguće je zamisliti i bez neophodnog tehničkog osoblja, brojnih kuvarica, spremačica, servirki, domara… Spremačica ima platu 46.543 dinara, što je manje od minimalca. Kuvarice imaju tek koju stotinu dinara više – 46.943.

Beograd prednjači sa platama
Međutim, zakon lokalnim samoupravama dozvoljava da zaposlenima u vrtićima povećaju plate ukoliko za to u lokalnim budžetima ima novca, a za sada su to uradili Beograd i Jagodina.

U Beogradu su plate zaposlenih u predškolskim ustanovama uvećane za 16 odsto u odnosu na republičku osnovciu, pa vaspitači zavisno od stručne spreme imaju 100.550 dinara, 86.384 dinara i 77.909 dinara.

Spremačica zaposlena u nekom od beogradskih vrtića ima početnu platu 53.990 dinara, kuvarica 54.455, a fizički radnik 53.874.

Uz to, Beograd zaposlenima u predškolskim ustanovama isplaćuje i solidarnu pomoć u iznosu od 40.000 dinara.

Jagodina je drugi grad u Srbiji koji je iz lokalnog budžeta za 10 odsto uvećao republičku osnovicu plate i to za sve kategorije zaposlenih u predškolskim ustanovama. Kako su rekli iz jagodinske predškolske ustanove, plate im se isplaćuju redovno i to dan ranije.

Međutim, nisu svi zaposleni u vrtićima te „sreće“. U Vrbasu su 30. septembra primili tek drugi deo julske plate. Ove žene, bez obzira na to što su bez zarađenog novca, svakodnevno dolaze na posao, a uz to za sugrađane organizuju humanitarne predstave u kojima same glume kako bi sakupile novac za dve koleginice obolele od raka.

Kako je za N1 rekla jedna vaspitačica iz Vrbasa, problem sa kašnjenjem plata je u svim ustanovama i preduzećima koja se finansiraju iz lokalnog budžeta, a u vrtićima je taj problem posebno izražen tokom leta kada su deca na „raspustu“.

Ona ističe da je dodatni problem vaspitača u tome što društvo ne prepoznaje njihov značaj.

Novi Sad, drugi najveći grad u Srbiji, ima 77 državnih vrtića u okviru Predškolske ustanove „Radosno detinjstvo“. Iako je grad od 1. januara 2020. godine oslobodio roditelje obaveze plaćanja vrtića, za vaspitače i druge zaposlene nije pronašao dodatna sredstva.

Sanela Lacik iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine kaže za N1 da u Novom Sadu vaspitačima nisu priznate specijalističke studije, ne isplaćuje se 13. plata, a da do sada nisu dobili ni drugi deo solidarne pomoći koja iznosi 30.000 dinara i koja ne ulazi u prosek plate.

Ona dodaje da su od grada tražili da im se plate povećaju iz lokalnog bužeta, po ugledu na druge lokalne samouprave, ali da je odgovor gradske uprave bio da za to ne postoji zakonski osnov.

Govoreći o platama zaposlenih, Lacik kaže da tek nekolicina vaspitača ima priznat sedmi stepen stručne spreme, što znači da većina njih radi za osnovnu platu od 67.162 ili 74.469 dinara.

„Ako je jedan vaspitač vredno i radno radio, izlagao nešto i dobio slobodne dane za to, on će za slobodan dan dobiti umanjenu dnevnicu, pa će na kraju i godišnja plata biti manja. Sve to utiče na isplatu godišnjih odmora, kada su plate manje i po pet hiljada u odnosu na redovnu platu“, kaže naša sagovornica.

Ona ističe da u javnim preduzećima koja se, takođe, finansiraju iz lokalnog budžeta, poput Vodovoda, imaju dva ili tri puta veće plate, a sve zbog različitih kolektivnih ugovora koje imaju.

Snežana Romandić Petrović iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije rekla je za N1 da je neujednačena praksa lokalnih samouprava dovela do toga da neki zaposleni u predškolskim ustanovama u Beogradu imaju platu i do 120.000 dinara, što je više od nastavničke plate u osnovnim i srednjim školama, a da je u u ostatku Srbije u predškolskom obrazovanju stanje tužnije nego u školama.
Nastavnici traže izjednačavanje sa državnim prosekom
Nastavnici u osnovnim i srednjim školama, ma gde u Srbiji radili, isplaćuju se iz republičkog budžeta i osnovica njihove plate za pun fond časova iznosi 86.680 dinara. Snežana Romandić Petrović objašnjava da razredne starešine imaju dodatak od sedam odsto na platu za starešinstvo, a da je minuli rad minimalan i da je svega pet hiljada dinara razlike između nastavnika početnika i onog s 20 godina radnog staža.

Sindikati zaposlenih u prosveti tražili su da se nastavnicima plata izjednači sa državnim prosekom. Iako je ovo bilo dogovoreno, Vlada je promenila odluku rečima da novca nema dovoljno. Umesto toga je ponudila povećanje od 12 posto nastavnicima i vaspitačima, i osam odsto nenastavnom osoblju.

Četiri reprezentativna sindikata, koja su 2. oktobra organizovala štrajk u prosveti, ne prihvataju ovu ponudu, kao ni Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Prema računici koju Vlada nudi, nastavnici i vaspitači sa sedmim stepenom stručne spreme imali bi od 1. januara 2025. godine početnu platu 97.082 dinara, dok bi spremačice ponovo ostale ispod minimalca sa 50.267 dinara (prosečna minimalna cena zarade u 2025. godini će iznositi 53.386 dinara).

Samostalni sindikat predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije tražio je da se zaposlenima u predškolskim ustanovama plate povećaju za 21 odsto, tako da plata vaspitača sa fakultetom bude 104.000 dinara, sa višom školom 90.108 dinara, sa srednjom školom 81.267 dinara.